Episkop Srpske pravoslavne eparhije banatske, Nikanor, u prošlonedeljnoj besedi prokleo je organizatore i učesnike predstojećeg Juroprajda, a posebno premijerku Anu Brnabić, i što je najjezivije – otvoreno je pozvao na ubijanje!
“Kunem i prokleću sve one koji organizuju i u tome učestvuju i budu učestvovali u takvom nečemu. Da imam oružje i to bih upotrebio, da ga imam, ali ga nemam”, poručio je Nikanor, a za predsednicu Vlade Srbije je rekao kako je “oskrnavila našu zemlju”, da “nije naše vere, ni našeg porekla” i optužio “njene roditelje i dedove” da su “bili koljači srpskog naroda”.
Ove opasne poruke episkopa SPC osudili su mnogi, pa i predsednik države i partije Aleksandar Vučić, koji je, doduše, više branio premijerku nego organizatore Parade ponosa i njihova prava i slobode, ali nakon svih kritika Nikanor nije reterirao, naprotiv. Pozvao je sveštenstvo i vernike iz svoje eparhije da učestvuju u litiji “Dušu vam ne damo, stop paradi”, koja je održana u nedelju u Beogradu i privukla nekoliko hiljada građana, koji su “za odbranu Srbije, porodice, škola, dece i svetinja od najavljenog sodomskog poniženja”.
Ovakvi stavovi vladike banatskog nisu iznenađenje, on je i tokom ratnih devedesetih bio među najmilitantnijim crkvenim glavešinama (“Ko je taj mirotvorac koji miri Srbe i Hrvate, vekovne neprijatelje”, poručio je pre skoro tri decenije tadašnjoj opoziciji) i svojski je podržavao Miloševićev režim, bolje rečeno ratnu i nacionalističku politiku tog režima. Nastavio je u tom pravcu i u dvehiljaditim, od 2003. sa episkopskog trona u Vladičanskim dvorima u Vršcu.
Svetovnog imena Veljko Bogunović (70), poznat je državnim organima i široj javnosti i po prijavama i sudskim osudama, a za njim se vuku brojne optužbe i kritike sveštenstva i vernika u Banatu – zbog luksuza u kom uživa i hedonizma kome se prepušta na crkvenim slavama, kao i agresivnosti koju često ispoljava prema potčinjenima u crkvi. A sve to garnirano sa već pomenutim izlivima šovinizma i govora mržnje.
Svetska lista univerziteta
Beograd ponovo među 500 najboljih
Na novoj Šangajskoj listi, koja od 2003. godine rangira najbolje univerzitete na svetu, Univerzitet u Beogradu nalazi se između 401. i 500. mesta, što je pomak u odnosu na prošlu godinu, kada je bio između 501. i 600. mesta.
Beogradski univerzitet prvi put je uvršten na rang-listu 2012. godine, a najbolje se kotirao 2016. i 2017. godine kada je bio između 201. i 300. mesta. Na listi je iz Srbije još Univerzitet u Novom Sadu, koji je standardno plasiran između 901. i 1000. mesta. Američki Univerzitet Harvard je na prvom mestu već dve decenije.
Šangajska lista je neformalna, ali prestižna, jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta. Ocenjuju se nastavni kadar, da li ima dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj citiranih nastavnika i istraživača i broj naučnih radova objavljenih u visokocitiranim časopisima i publikacijama.
Upravo je veći broj objavljenih radova naših naučnika u uglednim časopisima doprineo povratku Univerziteta u Beogradu među 500 najboljih, otkrila je bivša rektorka Ivanka Popović i dodala da je boljoj poziciji posebno doprinelo prisustvo akademika Petra Seferovića sa Medicinskog fakulteta na svetskoj listi najviše citiranih istraživača.
Muke poljoprivrednika
Cene podivljale
foto: tara radovanović / tanjug…
Za 34,3 odsto veće su u proseku cene repromaterijala, sredstava i usluga u poljoprivredi u odnosu na prošlu godinu, a poljoprivredne proizvođače najviše je pogodio rast cene mineralnog đubriva, koji iznosi 177 odsto.
Kako je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), seme je poskupelo 31,9 odsto, sredstva za zaštitu bilja 26,2, životinjska hrana za 22 odsto… Uz sve to, i gorivo je u poslednjih godinu dana poskupelo više od 30 odsto.
Otkupne cene poljoprivrednih proizvoda i državne subvencije nisu pratile ni izbliza ova poskupljenja, i otuda se dugogodišnje gunđanje poljoprivrednika poslednjih dana pretvorilo u masovni bunt paora i seljaka. Traktorske blokade su postavljene na mnogim važnim putevima u Vojvodini i Šumadiji, a danima traju pregovori u Vladi Srbije o zahtevima pobunjenih poljoprivrednika. Oni traže veće subvencije za đubrivo i naftu, veće otkupne cene suncokreta i mleka, te ukidanje zabrane izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Za sada je vlast pristala na poslednji zahtev, a poslednje informacije govore da su poljoprivrednici iz Kragujevca i okoline rešili da krenu organizovano traktorima u Beograd i tamo blokiraju saobraćajnice jer biće da te blokade jedine imaju smisla; zna gde sva vlast stanuje i zasigurno jačaju pregovaračku poziciju učesnika protesta.
Slučaj FK Partizan
Prekretnica ili uvod u poslednju fazu rasula
foto: miloš milivojević / tanjug…
Mnogo toga se videlo i čulo na revanš utakmici trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope između Partizana i kiparskog AEK-a u Beogradu (2:2), malo toga lepog, posebno za istinske navijače “crno-belih”, a i sve poklonike fudbalske igre koji pamte velikane i zlatne trenutke slavnog fudbalskog kluba.
Najpre, Partizan se oprostio od drugog po jačini klupskog takmičenja UEFE i ispustio pozamašne prihode od utakmica, a za utehu mu ostaje da se kroz kvalifikacije domogne Lige konferencija.
Neuspeh u dvomeču sa AEK-om koštao je Iliju Stolicu trenerske pozicije, koja mu je već bila poljuljana zbog katastrofalnog starta u domaćem prvenstvu, pošto nakon samo pet kola Partizan zaostaje za vodećom Crvenom zvezdom sedam bodova.
Tokom utakmice, sa svih strana horski se uzvikivalo “Uprava napolje” i retko je koja uprava u prošlosti tako jedinstveno omrznuta kao aktuelna, predvođena Miloradom Vučelićem i Milošem Vazurom. Problem su dugogodišnji rezultatski neuspesi (u poslednjih pet godina nije osvojena nijedna titula prvaka države, sve su pripale Zvezdi, a sve govori da će tako biti i u aktuelnoj sezoni, a “večiti rival” je kudikamo uspešniji i na evropskoj sceni), veliki finansijski minus i organizaciona dubioza (trenutni dug je veći od 30 miliona evra, stadion je u očajnom stanju, omladinska škola kaska za konkurencijom itd.). Na kraju, ali možda i najviše – organizovani kriminal koji se uvukao ne samo na tribine, već i u svlačionice i upravne prostorije, i ostavio krvavi trag.
To se manifestovalo i posle utakmice kada su prvotimci Partizana pokunjeno otišli do južne tribine, skinuli dresove i izložili se uvredama i pretnjama huligana.
A mimo fudbala, prošlonedeljni duel Partizana i AEK-a ostaće upamćen i kao prilog za istoriju cenzure na našim prostorima: tokom prenosa na RTS-u čulo se često pogrdno skandiranje protiv predsednika Aleksandra Vučića, koje je dopiralo uglavnom sa istočne tribine, ali se komentator nije osvrtao ni na te, a ni na pokliče protiv uprave, dok je na Areni, koja je u sastavu državnog Telekoma, neprijatni ton jednostavno cenzurisan, odnosno zamenjen snimkom nekog ranijeg, dopustivog navijanja “partizanovaca”, očigledno pripremljenim za ovakve slučajeve.
Da se vratimo na Partizan. Stolicu je zamenio Gordan Petrić (osmi trener u poslednjih pet sezona), koji ima veliko igračko iskustvo ali slabašna trenerska dostignuća. A kako mnogi otvoreno prozivaju aktuelnu upravu, pogotovo nakon što se u javnu kritiku uključio aktuelni predsednik Košarkaškog kluba Partizan Ostoja Mijailović, koji ima podršku vlasti (čitaj: Vučića), treba očekivati i skoru promenu rukovodstva.
Možda je neuspeh u Ligi Evrope prekretnica ka izlasku iz dugogodišnje agonije ili je ta utakmica samo uvod u poslednju fazu rasula osvajača 27 državnih prvenstava i 16 kupova, i nekadašnjeg finaliste Kupa šampiona.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
