Episkop Srpske pravoslavne eparhije banatske, Nikanor, u prošlonedeljnoj besedi prokleo je organizatore i učesnike predstojećeg Juroprajda, a posebno premijerku Anu Brnabić, i što je najjezivije – otvoreno je pozvao na ubijanje!
“Kunem i prokleću sve one koji organizuju i u tome učestvuju i budu učestvovali u takvom nečemu. Da imam oružje i to bih upotrebio, da ga imam, ali ga nemam”, poručio je Nikanor, a za predsednicu Vlade Srbije je rekao kako je “oskrnavila našu zemlju”, da “nije naše vere, ni našeg porekla” i optužio “njene roditelje i dedove” da su “bili koljači srpskog naroda”.
Ove opasne poruke episkopa SPC osudili su mnogi, pa i predsednik države i partije Aleksandar Vučić, koji je, doduše, više branio premijerku nego organizatore Parade ponosa i njihova prava i slobode, ali nakon svih kritika Nikanor nije reterirao, naprotiv. Pozvao je sveštenstvo i vernike iz svoje eparhije da učestvuju u litiji “Dušu vam ne damo, stop paradi”, koja je održana u nedelju u Beogradu i privukla nekoliko hiljada građana, koji su “za odbranu Srbije, porodice, škola, dece i svetinja od najavljenog sodomskog poniženja”.
Ovakvi stavovi vladike banatskog nisu iznenađenje, on je i tokom ratnih devedesetih bio među najmilitantnijim crkvenim glavešinama (“Ko je taj mirotvorac koji miri Srbe i Hrvate, vekovne neprijatelje”, poručio je pre skoro tri decenije tadašnjoj opoziciji) i svojski je podržavao Miloševićev režim, bolje rečeno ratnu i nacionalističku politiku tog režima. Nastavio je u tom pravcu i u dvehiljaditim, od 2003. sa episkopskog trona u Vladičanskim dvorima u Vršcu.
Svetovnog imena Veljko Bogunović (70), poznat je državnim organima i široj javnosti i po prijavama i sudskim osudama, a za njim se vuku brojne optužbe i kritike sveštenstva i vernika u Banatu – zbog luksuza u kom uživa i hedonizma kome se prepušta na crkvenim slavama, kao i agresivnosti koju često ispoljava prema potčinjenima u crkvi. A sve to garnirano sa već pomenutim izlivima šovinizma i govora mržnje.
Svetska lista univerziteta
Beograd ponovo među 500 najboljih
Na novoj Šangajskoj listi, koja od 2003. godine rangira najbolje univerzitete na svetu, Univerzitet u Beogradu nalazi se između 401. i 500. mesta, što je pomak u odnosu na prošlu godinu, kada je bio između 501. i 600. mesta.
Beogradski univerzitet prvi put je uvršten na rang-listu 2012. godine, a najbolje se kotirao 2016. i 2017. godine kada je bio između 201. i 300. mesta. Na listi je iz Srbije još Univerzitet u Novom Sadu, koji je standardno plasiran između 901. i 1000. mesta. Američki Univerzitet Harvard je na prvom mestu već dve decenije.
Šangajska lista je neformalna, ali prestižna, jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta. Ocenjuju se nastavni kadar, da li ima dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj citiranih nastavnika i istraživača i broj naučnih radova objavljenih u visokocitiranim časopisima i publikacijama.
Upravo je veći broj objavljenih radova naših naučnika u uglednim časopisima doprineo povratku Univerziteta u Beogradu među 500 najboljih, otkrila je bivša rektorka Ivanka Popović i dodala da je boljoj poziciji posebno doprinelo prisustvo akademika Petra Seferovića sa Medicinskog fakulteta na svetskoj listi najviše citiranih istraživača.
Muke poljoprivrednika
Cene podivljale
foto: tara radovanović / tanjug…
Za 34,3 odsto veće su u proseku cene repromaterijala, sredstava i usluga u poljoprivredi u odnosu na prošlu godinu, a poljoprivredne proizvođače najviše je pogodio rast cene mineralnog đubriva, koji iznosi 177 odsto.
Kako je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), seme je poskupelo 31,9 odsto, sredstva za zaštitu bilja 26,2, životinjska hrana za 22 odsto… Uz sve to, i gorivo je u poslednjih godinu dana poskupelo više od 30 odsto.
Otkupne cene poljoprivrednih proizvoda i državne subvencije nisu pratile ni izbliza ova poskupljenja, i otuda se dugogodišnje gunđanje poljoprivrednika poslednjih dana pretvorilo u masovni bunt paora i seljaka. Traktorske blokade su postavljene na mnogim važnim putevima u Vojvodini i Šumadiji, a danima traju pregovori u Vladi Srbije o zahtevima pobunjenih poljoprivrednika. Oni traže veće subvencije za đubrivo i naftu, veće otkupne cene suncokreta i mleka, te ukidanje zabrane izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Za sada je vlast pristala na poslednji zahtev, a poslednje informacije govore da su poljoprivrednici iz Kragujevca i okoline rešili da krenu organizovano traktorima u Beograd i tamo blokiraju saobraćajnice jer biće da te blokade jedine imaju smisla; zna gde sva vlast stanuje i zasigurno jačaju pregovaračku poziciju učesnika protesta.
Slučaj FK Partizan
Prekretnica ili uvod u poslednju fazu rasula
foto: miloš milivojević / tanjug…
Mnogo toga se videlo i čulo na revanš utakmici trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope između Partizana i kiparskog AEK-a u Beogradu (2:2), malo toga lepog, posebno za istinske navijače “crno-belih”, a i sve poklonike fudbalske igre koji pamte velikane i zlatne trenutke slavnog fudbalskog kluba.
Najpre, Partizan se oprostio od drugog po jačini klupskog takmičenja UEFE i ispustio pozamašne prihode od utakmica, a za utehu mu ostaje da se kroz kvalifikacije domogne Lige konferencija.
Neuspeh u dvomeču sa AEK-om koštao je Iliju Stolicu trenerske pozicije, koja mu je već bila poljuljana zbog katastrofalnog starta u domaćem prvenstvu, pošto nakon samo pet kola Partizan zaostaje za vodećom Crvenom zvezdom sedam bodova.
Tokom utakmice, sa svih strana horski se uzvikivalo “Uprava napolje” i retko je koja uprava u prošlosti tako jedinstveno omrznuta kao aktuelna, predvođena Miloradom Vučelićem i Milošem Vazurom. Problem su dugogodišnji rezultatski neuspesi (u poslednjih pet godina nije osvojena nijedna titula prvaka države, sve su pripale Zvezdi, a sve govori da će tako biti i u aktuelnoj sezoni, a “večiti rival” je kudikamo uspešniji i na evropskoj sceni), veliki finansijski minus i organizaciona dubioza (trenutni dug je veći od 30 miliona evra, stadion je u očajnom stanju, omladinska škola kaska za konkurencijom itd.). Na kraju, ali možda i najviše – organizovani kriminal koji se uvukao ne samo na tribine, već i u svlačionice i upravne prostorije, i ostavio krvavi trag.
To se manifestovalo i posle utakmice kada su prvotimci Partizana pokunjeno otišli do južne tribine, skinuli dresove i izložili se uvredama i pretnjama huligana.
A mimo fudbala, prošlonedeljni duel Partizana i AEK-a ostaće upamćen i kao prilog za istoriju cenzure na našim prostorima: tokom prenosa na RTS-u čulo se često pogrdno skandiranje protiv predsednika Aleksandra Vučića, koje je dopiralo uglavnom sa istočne tribine, ali se komentator nije osvrtao ni na te, a ni na pokliče protiv uprave, dok je na Areni, koja je u sastavu državnog Telekoma, neprijatni ton jednostavno cenzurisan, odnosno zamenjen snimkom nekog ranijeg, dopustivog navijanja “partizanovaca”, očigledno pripremljenim za ovakve slučajeve.
Da se vratimo na Partizan. Stolicu je zamenio Gordan Petrić (osmi trener u poslednjih pet sezona), koji ima veliko igračko iskustvo ali slabašna trenerska dostignuća. A kako mnogi otvoreno prozivaju aktuelnu upravu, pogotovo nakon što se u javnu kritiku uključio aktuelni predsednik Košarkaškog kluba Partizan Ostoja Mijailović, koji ima podršku vlasti (čitaj: Vučića), treba očekivati i skoru promenu rukovodstva.
Možda je neuspeh u Ligi Evrope prekretnica ka izlasku iz dugogodišnje agonije ili je ta utakmica samo uvod u poslednju fazu rasula osvajača 27 državnih prvenstava i 16 kupova, i nekadašnjeg finaliste Kupa šampiona.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Znaju i Vučić i Dodik da tamo gde su sada hodili ima manje stanovnika nego kada je rat završen, a samim tim i manje perspektive. Ova dvojica “srpskih lidera” kao da nisu naučila poruke prošlosti, bar kada je politika u pitanju: nije Srbija napredovala kada su bosanski Srbi gledali u Beograd, kako kaže Vučić, nego kada je Srbija bila Pijemont celog Balkana, pa su svi hteli s njom
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
