Kula Beograd
Takozvana Kula Beograd, falusoidni neboder u Beogradu na vodi, služi za vatromete, ispisivanje čestitki i pozdrava, pa i reklamiranje programa televizije Informer. Kula funkcioniše kao najveći i skupoceni bilbord Balkana pošto upotrebnu dozvolu i dalje – nema.
U Centralnoj evidenciji objedinjene procedure, koju su ovih dana pretražili novinari “Vremena”, nema ni dozvole a ni podnetog zahteva za dobijanje dozvole.
To nije smetalo vlastima – Srbija ima trećinu udela u vlasništvu, a ostalo arapski “investitor” – da odobre prodaju stanova i poslovanje luksuznog hotela. Doduše, ni to izgleda ne ide sjajno.
Još uvek su na prodaju stanovi od 87 i 150 kvadrata, sa cenama od 800.000 do 1,3 miliona evra. Hotel “The St. Regis Belgrade” koji pripada poznatom lancu Meriot nudi noćenje za dvoje za 35.000 dinara. Posetioci ga dobro ocenjuju na sajtu Buking, ali ima tek 182 recenzije.
Kulu od 168 metara, sa dve podzemne etaže, prizemljem i četrdeset spratova, predsednik Vučić svečano je otvorio 2024. godine, punih deset godina pošto je najavio da će sve biti gotovo za dve godine. Više puta je govorio kako će to biti turistički najposećeniji objekat u Srbiji. Prema poslednjim podacima, Kula posluje sa gubitkom.
Šverc marihuane
Nedavna rekordna zaplena pet tona marihuane na imanju lokalnog naprednjaka u Konjuhu kod Kruševca tek je zagrebala balkansku mrežu odgajanja droge. U danima posle otkrića u Konjuhu, makedonska policija zaplenila je na dva mesta skoro četrdeset tona kanabisa.
U Severnoj Makedoniji uzgoj u medicinske svrhe je legalan – posao je razgranat u vreme bivše vlade socijaldemokrate Zorana Zaeva i od njega su profitirali njegovi ortaci. Sada konzervativni premijer Hristijan Mickoski aludira da će se još mnogo čega doznati o tome.
Prema medijskim izveštajima, legalna proizvodnja masovno je korišćena kao paravan za rasturanje “trave za uživanje”.
A gde je krupan kriminal, onde su i Srbi. U centru istrage nalazi se kompanija “Alfafarm” iz Skoplja čiji je suvlasnik Ivan Dragnić uhapšen nakon zaplene u Konjuhu. Makedonska policija je u “Alfafarmu” našla deset tona marihuane navodno namenjene ilegalnom tržištu.
BIRN javlja da se i prvooptuženi za drogu iz Konjuha – Aleksandar Mijailović koji je u bekstvu – pojavljuje u vlasničkoj strukturi druge makedonske kompanije za kanabis “Green Life”, i to preko kruševačke firme “Bio Naturals”.
Dok istraživački novinari i stručnjaci sumnjaju da operacija tolikih razmera može da traje bez neke vrste podrške državnih struktura u dvema zemljama, predsednik Vučić odbacio je takve navode.
No, studenti su u ponedeljak (9. februar) protestovali ispred Ustavnog suda upravo zato što “Mrdićevi zakoni” za ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal sada utiču i na slučaj iz Konjuha. Naime, tužiteljka Irena Bjeloš koja vodi predmet sada bi, po novim zakonima, trebalo da ostavi istragu i vrati se u matično Više tužilaštvo.
Priroda
Slavujev lug je šumica od dva hektara, a to je kao površina tri fudbalska igrališta. Osim slavuja, onde žive i vuge, grlice, vijoglave, žune, grmuše. Blizu je jedno od novijih gnezda orla krstaša, kritično ugrožene vrste.
Ta šuma u Banatu nikla je sama, ali je malo nedostajalo da je čovek poseče. I tu počinje gotovo neverovatna priča. Naime, šumu je sredinom prošle godine otkupilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Da bi je platili, pozvali su građane da skupe devet hiljada evra. I narod je skupio, za tri sedmice!
“Ova kampanja nam govori da su ljudi postali izuzetno svesni ovih problema, a možda je sve posledica prošle godine i buđenja solidarnosti među ljudima”, kaže za “Vreme” Uroš Stojiljković iz Društva.
Vojvodina je najmanje pošumljeni predeo Evrope, sa svega sedam odsto šuma. Širom Srbije 2024. godine uništeno je šuma koje pokrivaju površinu od oko 450 fudbalskih igrališta. Skoro sve drveće posečeno je ilegalno. A kad se dodaju požari i poplave, srpske šume jedva opstaju.
“Mi moramo da kupimo šumu da je ne bi kupio neko ko će, pre svega, u njoj videti nekakvu novčanu vrednost, a ne i biodiverzitetsku”, priča Stojiljković.
U Slavujevom lugu kod reke Brzave ima i “predatora” među biljnim vrstama poput bagrema i kiselog drveta. Sada Društvo hoće da uključi šumarsku struku kako bi planski uklonili invazivne vrste i posadili jasen, topolu, hrast, jako drveće koje nudi bolje stanište za životinje.
Stojiljković kaže kako to jesu samo dva hektara, ali su i putokaz. “Svaka opština, svako naselje, trebalo bi da ima nekoliko ovakvih lugova. Ovo je prvi korak koji pokazuje da je takav put moguć.”
Republika Srpska
Siniša Karan, čovek Milorada Dodika, definitivno je postao predsednik Republike Srpske nakon ponavljanja izbora u mnogim mestima. Na kraju sage, Karan ima 50,54 odsto, što je desetak hiljada glasova više od Branka Blanuše iz Srpske demokratske stranke.
Niska koja je počela zabranom Dodiku da obnaša funkcije tako se nastavila pobedom Karana, ali samo do oktobra. Tada moraju da se održe i redovni izbori za predsednika entiteta.
Karan je govorio o plebiscitarnom odgovoru naroda “velikim neprijateljima kao što je nesrećni Šmit”, misleći tu na visokog predstavnika. Dodik je rekao da će “balije u Sarajevu” žaliti za njim kad više šta će Siniša Karan da im uradi.
Dopisnik Dojče vele iz Banjaluke ocenjuje da na čelo Republike Srpske formalno dolazi novo lice, ali da ostaje stara komandna vertikala. Tome u prilog ide, piše, i Dodikov nastup kao tumača rezultata i političkog vlasnika pobede.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Karanu odmah u nedelju uveče. A to je prvi put posle dužeg vremena da čestitka stiže bez oklevanja.
Film
FEST, najznačajniji filmski događaj u Srbiji, održaće se tek u oktobru ove godine – posle dve i po godine pauze. U tom periodu bilo je političkih kočenja, zakidanja budžeta, smena selektora… a onda se kao prvi čovek Odbora FEST-a ukazao Lazar Ristovski, glumac i reditelj blizak vlastima.
Sada je obznanjeno da će krajem februara (25. i 26.) biti održan mali “FEST Intro” sa četiri filma i samoironičnim motom “Izvinite na prekidu programa”.
“Vreme” je na čudan način doznalo da je novi selektor FEST-a Dragan Jeličić. Naime, kada smo pozvali Lazara Ristovskog da saznamo više o FEST Intru, on je rekao da se “bavi onim glavnim FEST-om” i uputio nas na Jeličića koji “bira filmove”.
Jeličić je urednik filmskog programa Pinka i selektor Filmskog festivala u Ravnom selu koji je osnovao Lazar Ristovski. “Imamo još osam meseci do početka Festa, što dozvoljava da na miru sve organizujemo”, kaže nam Jeličić i dodaje da je program spreman.
“Prihvatio sam dužnost selektora u vrlo zahtevnom trenutku, ali sam pristao na osnovu svog pedesetogodišnjeg iskustva kao gledalac FEST-a i 40 godina profesionalnog rada”, dodaje.
Prinudnu pauzu za FEST naziva “nedopustivom”, a kao razloge navodi neusaglašenost oko novog termina, ali i “razne nesuglasice političke prirode”. “FEST treba da je iznad svih nas i naših opredeljenja. Nadam se da nema nikog kome je u interesu da FEST-a opet ne bude”, zaključuje Jeličić.
Skijanje
Lindzi Von kaže da se ne kaje nakon što se njen skijaški poduhvat na granici hrabrosti i ludila završio teškim prelomom potkolenice koji iziskuje više operacija. Njen nastup u spustu na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu okončao se udesom posle 13 sekundi u nedelju (8. februar). Helikopterom je prebačena u bolnicu u Trevizu.
“Biti na startnoj kapiji je bio neverovatan osećaj koji nikada neću zaboraviti”, rekla je Lindzi Von (41), američka skijašica iz legende kojoj su ovo bile pete Igre. Pojasnila je da je naprosto bila previše blizu jednoj kapiji, zakačila ruku i to je bilo to.
Spisak njenih uspeha jednako je dug kao i spisak teških povreda. Skijanju se vratila sa punih 40, posle pet godina pauze, nakon što joj je desno koleno delimično zamenjeno titanijumom. Opet je bila svetska liderka u spustu, ali je nekoliko dana pre Igara pokidala prednje ukrštene ligamente u levom kolenu. I rešila da skija bez njih.
Ima tri olimpijske medalje i 84 pobede u svetskom kupu. Još nije rekla da li se konačno povlači, ali je njen otac izjavio kako bi voleo da kćer okači skije o klin.
Poduhvat Lindzi Von naišao je na oduševljenje širom sveta, ali je i gorko podsećanje – skijanje, omiljena zimska zabava brojnih amatera, zapravo je drobilica, posebno za kolena. Vonova nije amaterka, ali zbog amatera vredi napisati – posle 30. godine zglobovi su porozniji, manje elastični.
U ranijem razgovoru za “Vreme”, ortoped Nikola Bogosavljević je zato preporučio samo lagane vežbe u teretani. “Još bolji su plivanje i vožnja bicikla jer angažuju celo telo, a nema opterećenja o podlogu, male su šanse za povredu.” Fudbal, basket i skijanje – izbegavati.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
