Kažu da će, ako sredstva iz Republike budu pristizala ovim tempom, za saniranje posledica zemljotresa, po kriterijumima pokojnog Miloševića, trebati još 20 godina, ali prvi novosrbijanac Mionice neće ni da čuje da primi novinara, a kamoli da koju kaže na te teme
Pretprošle srede 22. marta, Mladenci, mionički kraj je, odma’ iza podneva, opet pogodio zemljotres, ovaj put jačine 4,6 Rihretove skale. Na sreću, što kažu seizmolozi, zemnjotres je opet bio dubok, 18 kilometara, tako da u mioničkoj i gornjomilanovačkoj opštini, epicentar pod planinim Maljen, nije bilo većih oštećenja na objektima. Tim povodom, pa zemljotresa, obratimo se demokratski izabranom predsedniku Opštine Mionica, koje da nas primi na jedno i brat bratu petnaest minuta, da kaže kakav je ovaj i dokle se stiglo sa prošlim zemljotresom. Sekretarica po svim standardima primi poziv, prebaci vezu predsedniku, i šta reče predsednik Milan Matić, Nova Srbija, zadnja pošta Mionica, odma’ reče, Ne mogu, i neću, šta odgovoriti, Fala lepo.
ISTORIJSKA PROCENA: Šta činiti nego snalaziti se. Dakle, kako dokumentacija i raspoloživi izvori kažu, u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine, valjevski kraj je zadesio razoran zemljotres, među četiri najjača u prošlom veku, magnituda zemljotresa bila 5,6 jedinica Rihterove skale. Ljudskih žrtava nije bilo, ali materijalna šteta velika, pokazaće se i veća. Još se zemljotres nije sleg’o, na teren banuo lično tadašnji predsednik Slobodan Milošević, sa sve tadašnji premijer Mirko, načelnik Generalštaba Momčilo, sa sve ministri, obiš’o ono što su mu pokazali i istorijski i kako je znao rek’o, Sve što je sklono padu rušiti i graditi iz početka, ništa sanacija i popravka. Seljaci i ostali narod, biva, upamte, dobro, predsednikove reči, te je, vele, bilo, mnogo bilo, slučajeva da su sami i svojeručno pomagali da se ono što je zemljotres načeo dokusuri. Kad je predsednik rek’o što je rek’o, nije se imalo kud, Vlada zaključi da je u pitanju elementarna nepogoda, Skupština donese odluku da se obezbede dopunska sredstva, izdvajanjem 0,15 odsto od svih novčanih transakcija, za pravljenje kuća iz početka. Ukupna šteta procenjena na nešto preko šest milijardi dinara, posle revalorizovano na blizu 23 milijarde, u Valjevu se formira Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom. U šest opština komisije izbroje tačno 24.185 oštećenih objekata.
KUĆA ZA ODŽAK: Šta onda bude, gradnja po prioritetima, pošto su i u lokalu svuda na vlasti bili socijalisti, zna se ko je bio prioritet. I razvoj im’o prioritete, iz sredstava za obnovu asfaltirano pred izbore, udarane betonske bandere, u Osečini uradili bazen, savezni poslanik Dragan Marković udario uličnu rasvetu u rodnom selu Ratkovcu, onaj Milomir Minić uradio veliku školu, za ‘iljadu đaka, u rodnom Dračiću, i braća Jokić, Aleksa ministar, Mihailo ministar, opredele se za školu od ‘iljadu u rodnim Divcima, radikalima počne da se zida veliki dom u Valjevu, i to u vlasništvo.
U Mionici izbroje tri hiljade kuća za novu gradnju, daju se u gradnju puteva, vodovoda, električne mreže. I kuća, po prioritetima. Kad je u jesen 2000. smenjena socijalistička vlast, imalo šta da se vidi. Tadašnji predsednik Izvršnog odbora Živko Đurić tvrdio da su ljudi za napuklu ‘lebnu furunu dobijali novu kuću, da su novac dobijala i umrla lica, da su isplaćivani avansi koji nisu odrađeni… prethodni predsednik Opštine tvrdio da je kuću sanirao iz sopstvenih sredstava, a sve plaćeno iz Fonda za zemljotres, Milan Ćosić, brat ministra Živote Ćosića, otac pomoćnika ministra Milivoja Ćosića, dobio novu kuću iako mu je bio srušen samo odžak…
Naravno, i nova vlast, ne samo u Mionici, uzela da ima svoje prioritete, zašto su se borili nego da oni odlučuju, da oni raspolažu sa zemljotres. Protiv prethodnog direktora valjevske Direkcije za zemljotres, socijaliste Ljubomira Mucića, podneto mnogo krivičnih prijava, ali čovek ost’o prav, sad upravlja hidroakumulacijom Stub-Rovni. Prošla i ta dosovska uprava, na vlast u Valjevu, Mionici i Osečini došla Nova Srbija ministra Velje Ilića. Ministar odma’ rek’o da se u Direkciji loše radilo, mnogo para, malo rezultata, nenamensko trošenje, on će raditi na tome, dobiće se više kuća, mnogo objekata… Posle ministara Dejana Kovačevića i Dragoslava Šumarca za predsednika Saveta Direkcije postavljen narodni poslanik Nove Srbije Milorad Belić, po obrazovanju istoričar, po zanimanju profesor istorije, po frizuri isti ministar. Zauzet stav da se od sredstava dobijenih od Republike – 2001. ukinuto onih 0,15 odsto na novčane transakcije, sredstva za obnovu opredeljuje Republika iz budžeta – ide samo na individualnu izgradnju, jopet po novim kriterijumima, i po svojim prioritetima, naročito u Mionici.
Po planovima, programima, i ostalim relevantnim dokumentima, za obnovu i izgradnju ostalo preko pet hiljada kuća. Ukupna šteta smanjena na 14 milijardi dinara, do sada utrošeno preko šest milijardi. Priliv sredstava smanjen, dok je 2000. dobijeno milijardu i 187 miliona, 2003. je pristiglo samo 283 miliona, 2004. okruglo 500, za ovu godinu predviđeno 305 miliona. Ako sredstva nastave da pristižu ovim tempom, trebaće dvadesetak godina da se sve obnovi i izgradi. Problem je i što Savet i njegov predsednik insistiraju na izgradnji individualnih objekata, dok opštine traže ulaganje u infrastrukturu, započeta Gradska kuća u Lajkovcu, rekonstrukcija vodovoda u Ubu, regionalni put za banju Vrujci, Dom kulture u Ljigu, kanalizacija u Osečini… A došle i ove poplave, klizišta, ministar Velja obeć’o 62 nove kuće u Kolubarskom okrugu, k’o da nije bilo novog zemljotresa u Mionici.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
