Kažu da će, ako sredstva iz Republike budu pristizala ovim tempom, za saniranje posledica zemljotresa, po kriterijumima pokojnog Miloševića, trebati još 20 godina, ali prvi novosrbijanac Mionice neće ni da čuje da primi novinara, a kamoli da koju kaže na te teme
Pretprošle srede 22. marta, Mladenci, mionički kraj je, odma’ iza podneva, opet pogodio zemljotres, ovaj put jačine 4,6 Rihretove skale. Na sreću, što kažu seizmolozi, zemnjotres je opet bio dubok, 18 kilometara, tako da u mioničkoj i gornjomilanovačkoj opštini, epicentar pod planinim Maljen, nije bilo većih oštećenja na objektima. Tim povodom, pa zemljotresa, obratimo se demokratski izabranom predsedniku Opštine Mionica, koje da nas primi na jedno i brat bratu petnaest minuta, da kaže kakav je ovaj i dokle se stiglo sa prošlim zemljotresom. Sekretarica po svim standardima primi poziv, prebaci vezu predsedniku, i šta reče predsednik Milan Matić, Nova Srbija, zadnja pošta Mionica, odma’ reče, Ne mogu, i neću, šta odgovoriti, Fala lepo.
ISTORIJSKA PROCENA: Šta činiti nego snalaziti se. Dakle, kako dokumentacija i raspoloživi izvori kažu, u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine, valjevski kraj je zadesio razoran zemljotres, među četiri najjača u prošlom veku, magnituda zemljotresa bila 5,6 jedinica Rihterove skale. Ljudskih žrtava nije bilo, ali materijalna šteta velika, pokazaće se i veća. Još se zemljotres nije sleg’o, na teren banuo lično tadašnji predsednik Slobodan Milošević, sa sve tadašnji premijer Mirko, načelnik Generalštaba Momčilo, sa sve ministri, obiš’o ono što su mu pokazali i istorijski i kako je znao rek’o, Sve što je sklono padu rušiti i graditi iz početka, ništa sanacija i popravka. Seljaci i ostali narod, biva, upamte, dobro, predsednikove reči, te je, vele, bilo, mnogo bilo, slučajeva da su sami i svojeručno pomagali da se ono što je zemljotres načeo dokusuri. Kad je predsednik rek’o što je rek’o, nije se imalo kud, Vlada zaključi da je u pitanju elementarna nepogoda, Skupština donese odluku da se obezbede dopunska sredstva, izdvajanjem 0,15 odsto od svih novčanih transakcija, za pravljenje kuća iz početka. Ukupna šteta procenjena na nešto preko šest milijardi dinara, posle revalorizovano na blizu 23 milijarde, u Valjevu se formira Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom. U šest opština komisije izbroje tačno 24.185 oštećenih objekata.
KUĆA ZA ODŽAK: Šta onda bude, gradnja po prioritetima, pošto su i u lokalu svuda na vlasti bili socijalisti, zna se ko je bio prioritet. I razvoj im’o prioritete, iz sredstava za obnovu asfaltirano pred izbore, udarane betonske bandere, u Osečini uradili bazen, savezni poslanik Dragan Marković udario uličnu rasvetu u rodnom selu Ratkovcu, onaj Milomir Minić uradio veliku školu, za ‘iljadu đaka, u rodnom Dračiću, i braća Jokić, Aleksa ministar, Mihailo ministar, opredele se za školu od ‘iljadu u rodnim Divcima, radikalima počne da se zida veliki dom u Valjevu, i to u vlasništvo.
U Mionici izbroje tri hiljade kuća za novu gradnju, daju se u gradnju puteva, vodovoda, električne mreže. I kuća, po prioritetima. Kad je u jesen 2000. smenjena socijalistička vlast, imalo šta da se vidi. Tadašnji predsednik Izvršnog odbora Živko Đurić tvrdio da su ljudi za napuklu ‘lebnu furunu dobijali novu kuću, da su novac dobijala i umrla lica, da su isplaćivani avansi koji nisu odrađeni… prethodni predsednik Opštine tvrdio da je kuću sanirao iz sopstvenih sredstava, a sve plaćeno iz Fonda za zemljotres, Milan Ćosić, brat ministra Živote Ćosića, otac pomoćnika ministra Milivoja Ćosića, dobio novu kuću iako mu je bio srušen samo odžak…
Naravno, i nova vlast, ne samo u Mionici, uzela da ima svoje prioritete, zašto su se borili nego da oni odlučuju, da oni raspolažu sa zemljotres. Protiv prethodnog direktora valjevske Direkcije za zemljotres, socijaliste Ljubomira Mucića, podneto mnogo krivičnih prijava, ali čovek ost’o prav, sad upravlja hidroakumulacijom Stub-Rovni. Prošla i ta dosovska uprava, na vlast u Valjevu, Mionici i Osečini došla Nova Srbija ministra Velje Ilića. Ministar odma’ rek’o da se u Direkciji loše radilo, mnogo para, malo rezultata, nenamensko trošenje, on će raditi na tome, dobiće se više kuća, mnogo objekata… Posle ministara Dejana Kovačevića i Dragoslava Šumarca za predsednika Saveta Direkcije postavljen narodni poslanik Nove Srbije Milorad Belić, po obrazovanju istoričar, po zanimanju profesor istorije, po frizuri isti ministar. Zauzet stav da se od sredstava dobijenih od Republike – 2001. ukinuto onih 0,15 odsto na novčane transakcije, sredstva za obnovu opredeljuje Republika iz budžeta – ide samo na individualnu izgradnju, jopet po novim kriterijumima, i po svojim prioritetima, naročito u Mionici.
Po planovima, programima, i ostalim relevantnim dokumentima, za obnovu i izgradnju ostalo preko pet hiljada kuća. Ukupna šteta smanjena na 14 milijardi dinara, do sada utrošeno preko šest milijardi. Priliv sredstava smanjen, dok je 2000. dobijeno milijardu i 187 miliona, 2003. je pristiglo samo 283 miliona, 2004. okruglo 500, za ovu godinu predviđeno 305 miliona. Ako sredstva nastave da pristižu ovim tempom, trebaće dvadesetak godina da se sve obnovi i izgradi. Problem je i što Savet i njegov predsednik insistiraju na izgradnji individualnih objekata, dok opštine traže ulaganje u infrastrukturu, započeta Gradska kuća u Lajkovcu, rekonstrukcija vodovoda u Ubu, regionalni put za banju Vrujci, Dom kulture u Ljigu, kanalizacija u Osečini… A došle i ove poplave, klizišta, ministar Velja obeć’o 62 nove kuće u Kolubarskom okrugu, k’o da nije bilo novog zemljotresa u Mionici.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
