Ne diraj batu na plakatu

„Izložba je trebalo da traje od 10. marta do 2. aprila, ali smo odlučili da je prekinemo iz sasvim jednostavnog razloga: više nije celovita. Na četiri stakla koja su okrenuta prema Trgu Republike bile su četiri fotografije kojih više nema. Na njima su uslikani posteri iz predizborne kampanje iz 2012. godine. Na razne načine su oštećene, tj. na njima je iskazan stav ljudi tokom te predizborne kampanje.“ Ovim rečima se medijima i posetiocima galerije Artget obratila umetnička direktorka Ivana Tomanović prilikom protestnog uklanjanja izložbe.

Galerija Artget, koja je deo Kulturnog centra Beograd (KCB), izložila je fotografije kolektiva Kamerades koje prikazuju trenutke iz društvenog, političkog i svakodnevnog života u današnjoj Srbiji, bez filtera i cenzure. Ovih 114 fotografija, izloženih u šest odvojenih, ali motivom čoveka povezanih sekcija, pričaju o ljudima, o životu, stavovima, veri, nadanjima i obećanjima… Kako stoji u jednoj od rečenica na zidovima galerije koja je delo ljudi sa sajta Njuz.net, obećanja ciklično dolaze na svake dve-tri godine, ali se zaboravljaju nakon novih izbora, i tako ukrug. Paradoksalno je to da se desilo nešto potpuno suprotno naslovu izložbe koji glasi „Dirty Season – NECENZURISANO“.

Šest mladih dokumentarista koji čine Kamerades odlučili su da prekinu izložbu 20 dana pre planiranog kraja, kada su četiri fotografije koje su iz izloga galerije gledale na Trg Republike i Knez Mihailovu skinute sa izložbe. Sporne fotografije prikazuju predizborne plakate na kojima su Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Čedomir Jovanović i Vojislav Šešelj. Specifičnost im je što su svi na ovaj ili onaj način umrljani farbom ili sprejom, neki delimično, a neki do neprepoznatljivosti.

Direktorka Kulturnog centra Beograd, Ivona Jevtić, u saopštenju je navela da se ne radi o cenzuri i da su „posteri“ skinuti sa staklenog dela izloga galerije jer nije postojala dozvola Zavoda za zaštitu spomenika. Umetnička direktorka galerije Ivana Tomanović okarakterisala je tvrdnje Jevtićeve kao neosnovane. „Da su ti radovi bili okrenuti ka unutra, da se sve dešavalo unutar zatvorenog prostora umetničke galerije, sve bi bilo u redu. Pošto su okrenuti ka spolja, očigledno nije u redu. Da, naravno da je to cenzura.“ Ivana Tomanović je dodala da u direktorkinom obrazloženju stoji da se radi o plakatima: „Čisto da bude jasno, jer je direktorka fotografije nazvala plakatima, a to su fotografije plakata, autorske fotografije. Dakle, dolazimo i do pitanja kompetentnosti i čitanja umetničkog rada, jer ona očigledno misli da je skinula postere koji se postavljaju u izbornim kampanjama. I pre ove izložbe, u galeriji Artget je bilo radova koji su postavljani u izlogu tako da gledaju na ulicu.“

Prilikom davanja izjava, Ivana Tomanović i dvojica umetnika Kameradesa pozvali su više od 150 prisutnih ljudi, među kojima su bili brojni novinari, predstavnici OEBS-a i aktivističkih udruženja poput „Ne davimo Beograd“, da im pomognu u skidanju fotografija sa zidova. Važno je napomenuti da su uz Kameradese i Ivanu Tomanović stajale sve urednice svih programa Kulturnog centra Beograd. Na pitanje da li je to odraz atmosfere u KCB-u, one su dale potvrdan odgovor.

Jedna od šest celina na koje je bila podeljena izložba nosila je naslov „Stav“. Njuzovci, koji su pisali lajtmotive za svih šest sekcija, sa nekoliko rečenica su objasnili suštinu „stava“: „Sigurni ste da ga imate, za razliku od onih koji odlučuju o našim životima“ i „Trudite se da ga ne menjate jer biste neozbiljno delovali kada biste danas pričali nešto suprotno od onog što ste nekada govorili.“ Na izložbi su bile fotografije starca koji je u poplavi spasavao svoje koze, majke koja izlazi na protest noseći sina na ramenima, devojke sa zastavicom sa duginim bojama, ljudi različitih godina, različitih političkih, klasnih i seksualnih opredeljenja i pripadnosti. Prisutni članovi kolektiva podelili su prisutnima slike sa izložbe, a zidovi galerije ostali su goli, bezlični i bez stava.

CENZURA CENZURE: Sporne fotografije plakata