Napredni naprednjaci i stabilne demokrate

Koliko god argumentovano zvuče upozorenja da je iz rezultata lokalnih izbora neopravdano izvlačiti dalekosežne zaključke, dve činjenice se žilavo odupiru svakom oprezu u tumačenju: na nedeljnim ponovljenim lokalnim izborima u četiri opštine, koalicija okupljena oko Demokratske stranke potvrdila je lidersku poziciju i obezbedila učešće u vlasti, dok je Srpska radikalna stranka doživela totalni debakl.

Donedavno pojedinačno najjača partija u Srbiji, SRS Vojislava Šešelja, naime, toliko se slupala posle stranačkog raskola i formiranja Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića, da u dve od četiri opštine nije uspela da pređe cenzus (Knjaževac i Vrnjačka Banja). Posebno drastičan je slučaj Knjaževca, s obzirom na činjenicu da je, pre samo pola godine, na majskim izborima, u tom gradu upravo SRS bio najuspešnija stranka, sa najviše osvojenih glasova. Samo za nijansu blaži je poraz u Vrnjačkoj Banji, gde su u maju radikali bili druga stranka po snazi, odmah iza koalicije okupljene oko DS-a.

Istovremeno, Nikolićeva stranka (koja u avgustu, u vreme raspisivanja ponovljenih izbora, nije ni postojala) u Knjaževcu je osvojila sedam, a u Vrnjačkoj Banji četiri mandata. I u preostale dve opštine u kojima je, zbog činjenice da lokalna vlast nije formirana u zakonskom roku, u nedelju proveravano raspoloženje građana, rezultat radikala daleko je slabiji od rezultata naprednjaka: tako će u Rumi Nikolićevi naprednjaci imati osam, a radikali četiri odbornička mandata, dok u Prijepolju naprednjaci mogu da računaju na deset, a radikali na četiri mandata.

RAZVOD I POSLEDICE: Činjenica da su nedeljni izbori održani u opštinama sa vrlo različitim geografskim, demografskim i ekonomskim karakteristikama, svakako je još jedan razlog za zadovoljstvo Nikolića i Vučića – jer dodatno potvrđuje tezu o razvodu iz koga su profitirali upravo oni i njihovi istomišljenici.

Ne bi, potom, valjalo gubiti iz vida ni činjenicu da je i nekoliko skorijih istraživanja javnog mnjenja ukazalo na znatno bolju poziciju koju kod birača imaju verbalno upristojeni Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić od kletvama sklonih radikala lojalnih Šešelju – sva ta istraživanja naprednjake su okarakterisala kao drugu po snazi stranku u Srbiji. Primera radi, novembarsko istraživanje Strateškog marketinga govori da DS u biračkom telu uživa oko 40 odsto podrške, SNS oko 20 posto, narodnjačka koalicija i radikali po oko deset posto, LDP oko šest, dok su SPS i G17 ispod cenzusa.

Zato će Dragan Todorović, trenutno prvi radikal u zemlji, ako želi da nastavi da se bavi politikom, morati da smisli nešto ubedljivije od izjave date nakon objavljivanja rezultata ponovljenih lokalnih izbora. Tom izjavom, naime, Todorović je radikalski poraz pravdao „zbunjenošću birača koji nisu ni izašli na izbore“ (odziv u nedelju jeste bio za oko četvrtinu manji nego u maju, kada su, istovremeno, održavani i parlamentarni izbori, ali je malo neobično da su se samo radikalski simpatizeri zbunili, dok je poštovaocima Nikolića sve bilo kristalno jasno).

Nešto više inventivnosti Todorović je, doduše, pokazao u nastavku tvrdnje, kada je uspeh nekadašnjih saboraca, a danas ljutih rivala, Nikolića i Vučića, uporedio sa nekadašnjim jednokratnim uspesima Milana Panića, Bogoljuba Karića i JUL-a, koji su, kako je ocenio, imali medijsku podršku kakvu su danas dobili Nikolić i Vučić.

DVA BLOKA: Upečatljiv podatak vezan za ponovljene lokalne izbore je i onaj koji kaže da je u Rumi, Knjaževcu i Vrnjačkoj Banji najviše mandata osvojila lista okupljena oko DS-a, te da je u Prijepolju na prvom mestu stranka Rasima Ljajića, koalicionog partnera demokrata na republičkom nivou. Predstavnici DS-a zato su odmah najavili učešće u vlasti u sve četiri opštine i formiranje koalicija sa partnerima sa republičkog nivoa, a analitičari su, s druge strane, ocenili da su „građani potvrdili poverenje u koaliciju oko DS-a“ (politički analitičar Slobodan Orlović).

Politikolog Vladimir Goati otišao je korak dalje: prema njegovoj oceni, izbori su „pokazali rast i prevlast DS-a kao stožera vlasti u Srbiji“, a „po svoj prilici, obris partijskog sistema budućnosti činiće dva bloka, DS i SNS, a sve druge biće na neki način privučene u ta dva gravitaciona polja“.

Goati je u rezultatima lokalnih izbora u četiri opštine pronašao i argumente za zaključak da „politički manevar DSS-a i NS-a sa Narodnom strankom Maje Gojković, liči na pokušaj padobranca kojem se nije otvorio padobran da otvori rezervni i tako ublaži pad sa krajnje neizvesnim ishodom“.

Ipak, sa tim zaključkom nikako se ne bi složili predstavnici narodnjaka koji tvrde da su „umereno zadovoljni“ te da su „ponovili rezultat sa majskih izbora u stabilizovali biračko telo“ (Andreja Mladenović, portparol DSS).

CENA ZAOKRETA: Za zaključak o potencijalno pogubnim efektima prelaska SPS-a iz prvobitnog radikalsko-narodnjačkog zagrljaja u „proevropski tabor“ teško da ima dovoljno materijala (sama stranka saopštila je da su izbori pokazali rast njene popularnosti). Rezultati kažu da su socijalisti u dve opštine osvojili isti broj mandata kao u maju (u Rumi i Knjaževcu). U Vrnjačkoj Banji, izgubili su onaj jedan mandat osvojen u maju, i ostali ispod cenzusa. U Prijepolju su čak nastupili u koaliciji sa DS-om, G17 plus i SPO-om – pa zbog toga niko nije kažnjen, ni DS, ni SPS: taj savez u nedelju je osvojio ukupno devet mandata, dok je u maju DS imao pet, a SPS četiri.

Jedna druga stranka članica vladajuće koalicije dobila je argument za uverenje o rastu popularnosti. Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića je, bar u jednom delu svoje ključne biračke baze – u Prijepolju – zabeležila upečatljiv napredak – sa majskih pet na novembarskih 17 odborničkih mandata, odnosno više nego četvorostruko više od ključnog konkurenta, Bošnjačke liste Sulejmana Ugljanina (četiri mandata). Kako će tačno izgledati vlast u tom gradu, ipak, još se ne zna: Ljajićeva i lista čiji je stožer DS nemaju dovoljno mandata za formiranje vlasti. Traži se treći, a prema najavama iz SDP-a, sigurno je da to neće biti Demokratska partija Sandžaka „jer je to neozbiljna organizacija, čiji lider Bahrija Beganović želi da opštinu pretvori u privatno preduzeće“. Predstavnici SDP-a odbacili su i mogućnost pravljenja koalicije sa radikalima (sa SRS-om, kao delom jedinstvene Srpske liste, SDP je u vlasti u Novom Pazaru). Na „crnoj listi“, bar u prvim izjavama, dakle, nisu se našli LDP, naprednjaci, narodnjaci i Ugljanin. S obzirom na to da kombinacija koja politički deluje najlogičnije – Ljajić, koalicija oko DS-a i LDP, nema dovoljno odbornika za formiranje lokalne vlasti, moguće je da iz Prijepolja stigne neka „iznenađujuća vest“ o saradnji doskora ne baš bliskih stranaka.