MUP prikazuje – Iskaz policijskog inspektora

Slobodan Milenković, šef IV odeljenja beogradske kriminalističke policije za suzbijanje narkotika, razrešio je sve dileme: niko iz porodice Vučić – ni Aleksandar, ni Andrej – nemaju nikakve veze sa aferom Jovanjica, najvećom zaplenom marihuane u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija.

Ovaj relativno mladi, ali iskusni i nagrađivani policajac pojavio se prvi put pred kamerama i to kamerama MUP-a Srbije. U kratkom obraćanju rekao je da je sve u vezi sa aferom Jovanjica rađeno i radi se u skladu sa propisima i zakonom, da je čitava akcija sprovedena na ispravan način, da se na njega i njegove kolege ne vrši nikakav pritisak, da se radi u koordinaciji sa tužilaštvom i – što je najvažnije – da braća Vučić nemaju nikakve veze sa celim slučajem.

Milenkovićevo „obraćanje naciji“ izazvalo je dvojake reakcije: dok se sam Vučić zajedno sa drugima iz režima sada direktno pozivaju njega i nastavljaju da prozivaju opoziciju koja je pominjala da bi Andrej Vučić mogao da bude umešan u poslove vlasnika Jovanjice Predraga Koluvije, drugi deo javnosti sumnja da je Milenković nateran na takvu izjavu s obzirom da je i sam predmet istrage koju vodi Služba unutrašnje kontrole MUP-a Srbije zbog sumnje da je radio nešto nelegalno u jednom skorašnjem slučaju.

I dok režim pokušava da stvari zatrpa permanentnim ponavljanjem stava da je nečuveno da bilo ko može da porodicu Vučić dovede u bilo kakvu vezu sa bilo čime što bi moglo da se nazove kriminalnim, mnoga pitanja iz samog slučaja Jovanjica i dalje su otvorena. A iznuđeno pojavljivanje policijskog inspektora Milenkovića budi nove sumnje da se iza scene odvijaju neke druge stvari od onih koje se nameću kao istina u javnosti.

ZAŠTO JE I KAKO MILENKOVIĆ PROGOVORIO

Od trenutka kada je pre dva meseca javnost saznala za razmere afere Jovanjica – a što je režim na početku želeo da prikrije i minimizuje – ime Slobodana Milenkovića jedno je od najpominjanijih. Iako on ne pripada „estradnim“ policajcima koji vole da se slikaju i pričaju sa novinarima, nije mogao da izbegne pominjanje činjenice da mu je otac bio Senta Milenković, dugogodišnji pratilac i čuvar Slobodana Miloševića.

Takođe, ako se za Miloševića teško mogu pronaći simpatije, Senta je imao status dokazanog profesionalca koji je svoj posao radio na najvećem mogućem nivou. Tako je predstavljen u javnosti i „mali Senta“ kada se prvi put za njega čulo u proleće 2016. godine neposredno pred postavljanje na mesto šefa Odeljenja za borbu protiv narkotika (Odeljenje za suzbijanje narkomanije i krijumčarenje narkotika, pun naziv). On će na tom mestu naslediti dugogodišnjeg inspektora Dragana Rakića, i fotografija objavljena 2016. godine na portalu „Blica“ pokazuje relativno mladu osobu u crnom kaputu sa podjaknom, odlučnog izgleda i oštrog pogleda.

Takav se Milenković pojavio i na snimku MUP-a Srbije u petak po podne 10. janura 2019. godine: ista jakna, isti pogled, ista odlučnost, ali, nekako, zbrzana izjava, kao da je naučena napamet neposredno pred uključenje kamere. Kamera ga snima malo iskosa i on više izgleda kao osoba koja daje iskaz nego kao da se obraća javnosti. Nije jasno, i to MUP nije objasnio, zašto je Milenković dao video-izjavu za potrebe saopštenja ovog ministarstva? Jer, ako je bilo nužno da se nešto objasni, mogao je sve to da izgovori i na redovnoj konferenciji za novinare kojima je njegov ministar dr Nebojša Stefanović toliko sklon.

Njegovo „obraćanje“ imalo je dve poente: sve je u postupku Jovanjica rađeno po zakonu; i, važnije, nema umešanosti braće Vučić u te prljave poslove, kako se šuškalo po čaršiji prethodnih nedelja. Inače, ovo drugo je već izrekao ministar Stefanović pre dve nedelje kada se saznalo da su plantaže posećivali visoki predstavnici režima Zoran Babić i Aleksandar Vulin, kao i da je država subvencionisala milionima evra rad tog gazdinstva.

Iako Milenković na snimku nije izgledao kao čovek koji je zastrašen, kupljen ili bilo šta od toga što se negde na marginama javnosti pominjalo, nego kao osoba koja je došla da završi neki posao koji joj nije najvažniji u životu, reč je o presedanu kakvom do sada nismo prisustvovali. Posebno za vakta Aleksandra Vučića. Dakle, od prvih „akcija“ u borbi protiv kriminala i korupcije u jesen 2012. godine, kada se Vučić trudio da lično saopšti „sve“, nagradi javnost „istinom“ i da ne ostavi bilo kakav prostor za sumnju.

Vučić i sada, kad god se pojavi na televiziji, spominje Jovanjicu. Dakle, više od dvadeset puta u poslednja dva meseca, i uvek insistira na onoj – takođe bez presedana – inicijativi Miloša Vučevića, velikaša SNS-a i gradonačelnika Novog Sada. Naime, on je podneo krivičnu prijavu protiv braće Vučić isključivo da bi se sa njih kroz istragu skinula ljaga.

Kako do toga nije došlo u nekoliko proteklih nedelja, čini se da je sada reagovao Stefanović i da on na ovaj način želi da se oduži svom šefu i pokaže da je stvar gotova: ako onaj koji je istraživao, pratio i hapsio kaže da se Vučići nigde ne pominju, onda, valjda, nema šta ni da se u tom smislu istražuje i proverava, pa je i Vučevićeva krivična prijava izlišna.

U zbiru: prvo je Vučić sam demantovao i rekao da je besmislica kako njegov brat ima veze sa Koluvijom, onda je Stefanović rekao da unazad šest meseci Koluvija sigurno nije bio u komunikaciji sa Andrejem Vučićem, pa je Vučević podneo krivičnu prijavu protiv braće Vučić da bi pokazao da opozicija koja je eksploatisala ovaj slučaj laže, i na kraju, izveden je pred kamere inspektor Milenković da kaže da Vučići nikako nisu umešani i da se u javnosti prestane sa besmislenim spekulacijama.

Ovo bi sad trebalo da bude solidna osnova da se krene dalje u obračun sa svima koji su govorili da je Koluvija imao neke veze sa Andrejem Vučićem i pre nego što se tužilaštvo pojavi sa nekim nalazima iz postupka veštačenja telefona Koluvije i Vučića, postupka koji traje skoro već dva meseca.

A ŠTA JE BILO PRE TOGA

Pre nego što će Milenković govoriti za kamere MUP-a Srbija, N1 je istog dana ujutro, dakle u petak, objavio da je Milenković bio sam podvrgnut istrazi koju sprovodi Služba unutrašnje kontrole MUP-a Srbije i da je „prošao poligraf“ 3. januara 2020. godine.

Proći poligraf znači da osoba koja je ispitivana nije lagala, bar prema onome što aparat može da registruje. Potvrda da je Milenković pod istragom – a sam ga je Vučić lično odlikovao na Dan policije u maju 2018. godine Zlatnom zvezdom za zasluge u borbi protiv narkomanije i prodaje droge – usledila je posle govorkanja na društvenim mrežama da je uhapšen. Glasine su se proširile posle objave „Srpskog telegrafa“ od 2. januara 2020. gde se u jednom tekstu tvrdilo da u policiji postoje neki koji opstruiraju istragu u slučaju „Jovanjica“ kako se ne bi skinula sumnja sa braće Vučić. Ti „neki“ su zapravo Slobodan Milenković, što je ukazivalo da bi on mogao da bude saslušan na neke okolnosti, kako to kažu u policiji.

foto: edib tahirović / tanjug

Opet, sve to dešava se nekoliko dana posle pucnjave u centru Beograda, kada je u ponedeljak 30. decembra upucan čovek star 40 godina u mafijaškom obračunu. Ispostavilo se da je reč o Pazarcu Samiru Tutiću koji je trebalo da dostavi „robu“ drugom narko-dileru, ovaj posumnjao da nešto nije u redu, pa je pripucao i teško povredio Tutića.

Prva objavljena vest o tom događaju govorila je da je ustreljen policajac, a potom je javljeno da je takođe reč o dileru. Međutim, neki izvori iz policije kažu da je Tutić možda bio osoba koja je pomagala policiji da uhapsi većeg dilera i da je nešto u nekom trenutku krenulo po zlu. Ako bi to bilo tačno, moglo bi da se pretpostavi da je ustreljeni Pazarac bio neka vrsta doušnika beogradske policije i da je pitanje zbog čega je uopšte Milenković ispitivan u tom postupku posle njegovog ranjavanja.

foto: mup rs

Moglo bi da se pretpostavi da je Milenković sa svojim timom iskoristio Tutića, kriminalca niže kategorije, da se dokopa nekog sa većim činom u kriminalnoj organizaciji za distribuciju i preprodaju droge. Ako je Tutić ovako „završio“, šta sve može da se dogodi drugim doušnicima i njihovim familijama ako bi se ispostavilo da „rade“ za beogradsku policiju i to neko raširi po svetu organizovanog kriminala?

Zato je nagrađivani policajac, sin policijskog generala, jedan od najzaslužnijih ljudi za masovne zaplene kojima se ponosi ministar Stefanović, sada naprasno predmet obrade SUK-a zbog mogućih radnji koje nisu u skladu sa pravilima službe?

Izvori iz policije i stručnjaci iz oblasti skloni su da nagađaju da se možda radi o pritisku na inspektora Milenkovića da ubrza „ovo oko Jovanjice“ i da odagna sumnje oko potencijalne umešanosti braće Vučić i zataškavanja suštine skandala da je država pomagala one koji uzgajaju drogu, a da za to niko u državi nije znao.

foto: filip krainčanić / tanjug

I TO NIJE SVE

Čini se da kamermani MUP-a nisu ni ugasili kamere, a na drugoj strani grada su kolege iz policije, sa drugim kamermanima, hapsile jednog od direktora Železnica Srbije, tj. onoga što se sada zove JP Infrastruktura železnice Srbije, Miroljuba Jeftića i njegove saradnike. Optuženi su da su primili mito u iznosu od deset hiljada evra da bi omogućili lukrativnu eksproprijaciju na deonicama izgradnje nove brze pruge kroz Srbiju.

foto: dimitrije nikolić / tanjug

Ovo hapšenje i novi nastup dr Stefanovića, koji je to ispričao na konferenciji za novinare, a ne kao Milenković u kameru MUP-a, pomerili su fokus sa inspektora i Jovanjice na ministarku Zoranu Mihajlović; ona je sada došla na red za „obradu u tabloidima“ jer tamo tvrde da je glavnoosumnjičeni Jeftić godinama uzimao mito i nosio taj keš Zorani i njenom partneru. Inače, policija je snimila i novac i kako se davao mito – molim lepo, sve je tu. Sve je podsetilo na slučaj novinara Dejana Anđusa i njegovo namešteno uzimanje novca na parkingu na Novom Beogradu.

Godina nije ni počela, božićno prase se nije ni svarilo u stomacima čestitih građana, a mi smo već pod rafalnom paljbom, usred kampanje koja ponekad liči na standardno održavanje rejtinga Aleksandra Vučića, a ponekad na njegovu igru sa svojim „partijskim kadrom“. Sporadične izjave – najčešće ih izgovara narodni poslanik Vladimir Đukanović – da se ljudi iz partije ne trude nimalo kada se radi o tome da se mora zaštiti predsednik „od napada i laži“ dobile su svoje ovaploćenje u gore pobrojanim slučajevima. Od Vučevića koji podnosi prijave da bi dokazao nevinost Vučića, preko Stefanovića koji hapsi, privodi, snima i emituje, do Ane Brnabić koja vatrenim izjavama istovremeno zabavlja i sablažnjava javnost… Sve u svemu, viši srednji partijski sloj se bori da dokaže i potvrdi svoju lojalnost šefu, makar zbog toga i neko od partijskih drugova i drugarica ostane bez kolena.

Rat koji se vodi unutar naprednjaka nema takmaca na političkoj sceni Srbije i sve više liči na unutrašnji rat koji Vučić ponekad gasi, a sve češće raspiruje. Valjda očekuju da će ih tako sve vreme držati u punoj pripravnosti i pod punom ratnom opremom.

Iako se u ovoj vikend aferi Zorana Mihajlović oprljila o tabloidnu vatru, teško da se ona zbog toga previše uzbudila: sada već ima dovoljno političkog iskustva da pravi dobre procene, a ima iza sebe i veliki rezultat kada je izgradnja putne infrastrukture u pitanju. Ipak, moraće da poveća stepen opreznosti, jer pored sebe ima i Brnabićku i Stefanovića i Malog… Puno je ljudi koji su pod ogromnim pritiskom javnosti i pitanje je koliko dugo mogu taj pritisak da podnesu ukoliko ih Vučić samo malo pusti niz vodu.

Sve ove političke igre koje se vode iza scene i preko leđa institucija koje bi trebalo da štite zakon i sprovode zakon, u isto vreme su i opasnost i prilika za te institucije. Možda su se neki prerano ponadali da je Slobodan Milenković Betmen, ali to ne znači da u policiji i tužilaštvu nema ljudi sposobnih da se na profesionalan način bave poslom i da ipak ne pristanu na ucene.

Vučić je u nedelju na Pinku, osetivši da hajp oko Milenkovića splašnjava, pokušao da ga „privuče“ na svoju stranu, starim radikalskim manirom: oni samo hoće da te iskoriste jer mene mrze, dođi kod nas i radi posao normalno, ali nedelje pred nama će tek doneti razrešenje u slučaju Jovanjica i u drugim slučajevima. Godina je krenula vatrometom, tek ćemo da vidimo šta nas sve čeka.