Mi smo kao vi

Diznilend retko posećuje Vašington, ali će vam se nakon prošlonedeljne inauguracije mnogi zakleti da su Barak Obama i Mišel Obama, on u smokingu, ona u čipkanoj balskoj haljini, u Belu kuću, koja tako mlade i lepe stanare nije imala još od Kenedijevih, uz zvuke Stivija Vondera, otplesali kao u nekoj Diznijevoj crtanoj bajci. Medijska industrija nije gubila vreme da sazna i izvesti naciju o pojedinostima vezanim za zlaćani komplet koji je Mišel nosila tokom dana i balskoj haljini boje slonovače koju je Barak propisno izgazio tokom deset inauguracionih balova. Časopis „Tajm“ prvu damu već je proglasio „Novim američkim top modelom“, a „Vašington post“ „liderkom u svetu mode“. Šuška se da je u okolini hotela „Hej Adams“, u koji su se Obame smestili dok su čekali da se Bela kuća isprazni, viđena Ani Libovic, superzvezda među fotografima, pa će novi imidž prve dame kao modne ikone, kakvu Amerika nije imala još od Džeki Kenedi, biti zapečaćen i u „Vogu“. Čudesna putanja od kontroverzne naslovne strane „Njujorkera“ koji je prošlog leta šokirao javnost – prikazujući Baraka i Mišel Obamu u Beloj kući, njega sa talibanskom odorom, nju sa afro frizurom, maskirnom uniformom i kalašnjikovom, dok ih sa zida posmatra Osama bin Laden, a u kaminu pucketa vatra na kojoj gori američka zastava. Njujorški časopis samo je pred javnost bez uvijanja i licemerja izneo čitav katalog predrasuda koje su o Obamama širili konzervativni mediji.

Samo nekoliko meseci kasnije, Mišel Obama, majka sedmogodišnje Saše i desetogodišnje Malije koja je svoj 45. rođendan proslavila u vozu što ih je na inauguraciju vozio od Filadelfije preko Baltimora, postala je najpopularnija nova prva dama od 1980. godine. Ali, žena koja je od svog znanja doskora zarađivala više od svog muža navikla je da se boji njene haljine sada pridaje više pažnje nego njenim rečima.

Mišel Obama se sa tom činjenicom nije pomirila ni lako ni brzo, ali je dobar deo kampanje mogla da uživa u medijskoj zavetrini, uspevajući da vodi računa i o poslu i o ćerkama, jer su dramatični obrti u kampanji pružali sasvim dovoljno hrane za medijske apetite. Dok je Barak preletao sa jednog kraja Amerike na drugi, ubeđujući neverne da ima nade, Mišel je za to vreme čuvala njihovu bazu u Čikagu, da imaju čemu da se vrate ako se njihovi napori izjalove. No, kako je kampanja odmicala, rasla je medijska ljubopitljivost. Kad ih je u igri ostalo troje, mediji su se zainteresovali i za Obaminu životnu saputnicu, kojoj karijera i porodica nisu dozvoljavale da, poput Sindi Mekejn, svog supruga prati u stopu, ili da za njega agituje po mitinzima kako je to u ime Hilari činio Bil Klinton.

VAN KALUPA: Ali, kako je počela da se pomalja iz senke svog muža, mediji su ubrzo otkrili da ženu njenog gabarita nije lako ugurati u neki kalup. Više nego Žaklini Kenedi, Mišel je tada nalikovala Kler Hakstabl iz čuvenog „Kozbi šoua“. Mišel naprosto nije nalik nijednoj poznatoj crnkinji pre nje. Ne potiče iz sveta zabave kao Bjonse. Nije ni opsednuta poslom i bez porodice poput Kondolize Rajs. „Mišel Obama je savršena gošća kod Opre“, podrugljivo je u to vreme pokušao da je opiše jedan konzervativni komentator. Istovremeno, sa porastom obamanije, Mišel kao da je svakim svojim intervjuom želela da sa Obame skine oreol čarobnjaka, ili da okrnji zid nepoverenja koje je pratilo njenog muža i predstavi ga kao čoveka od krvi i mesa, kome „ujutro nekad toliko smrdi iz usta da ne puštam decu u naš krevet“, ili koga mora da opominje da sklanja čarape. Njena prvobitna publika bile su afroameričke zajednice u ruralnim krajevima Amerike, kao na primer u Južnoj Karolini, gde je njen čukundeda robovao na plantažama pamuka. „Mi smo kao i vi“, govorila je Mišel Obama okupljenima, iznoseći sopstveno životno iskustvo, predstavljajući se kao žena koju možete sresti u samoposluzi pred rafom sa rolnama toalet-papira, jer je ona išla u kupovinu kućnih potrepština i dok je njen muž uveliko bio u kampanji. „Moja majka je bila domaćica i brinula se o nama dok nismo završili gimnaziju; moj otac, koji se o nama brinuo celoga života, bio je radnik gradskog komunalnog preduzeća. Jedina neverovatna stvar vezana za moj život jeste ta da je moj otac mogao od jedne plate da izdržava četvoročlanu porodicu.“

Dok je Barak Obama plenio svojim govorima o budućnosti, Mišel je bila ukorenjena u sadašnjosti, i Amerika koju je videla nije joj se svidela. Okupljene je čikala da odagnaju strah i da se okanu fatalizma. Jednom joj je kao ilustracija poslužilo sećanje na njen odlazak u Južnu Karolinu u goste rođacima, koji su od silne želje da ga zaštite od habanja nameštaj držali u zaštitnoj foliji. „Ali i ta folija vremenom požuti, ili se isprlja ili se iskrza, i na kraju se pretvori u smetnju. Ne možete sve zaštititi od sveta. Takvi ljudi strahuju da svet nije spreman za nekoga kao Barak. Njima se često čini da je bolje ni ne pokušavati, nego pokušati i ne uspeti.“ Pozivala ih je da rizikuju.

MAČKA I BIVŠI ŽIVOT: U svom izvornom obliku, nesklona eufemizmima i uvijanju, a među prijateljima poznata po oporom humoru, nenavikla na medijske reflektore, Mišel Obama nije dugo opstala u javnosti. Konzervativni komentatori dočekali su je na nož nakon njene opaske na jednom skupu u Viskonsinu da je „po prvi put ponosna na svoju zemlju“, spočitavajući joj manjak patriotizma i višak rasizma. Kada ju je jedna novinarka upitala da li ju je Bil Klinton uvredio kada je plan o Iraku njenog muža nazvao „čistom bajkom“, Mišel je mirno odgovorila: „Ne“, a zatim izmenivši glas dodala „samo bih da mu oči iskopam“, grebući prstima po vazduhu kao mačka kandžama. Jedan njen medijski savetnik ju je nervozno pogledao: „Šalim se“, smirila ga je, i objasnila novinarki: „Evo, zbog ovakvih stvari ja imam probleme.“

Od starog načina života Mišel se zvanično oprostila na konvenciji Demokratske partije u Denveru, Kolorado. U mnoštvu burnih emocija koje su pratile istorijsku konvenciju, malo ko je primetio da joj je tokom govora u kome je naglasila da će njena uloga odsad prvenstveno biti uloga majke, zastala knedla u grlu. Mišel Obama prihvatila je da se pored mnogih uloga stavi u ulogu prve dame, koja će joj s jedne strane dati novu moć, dok će je sa druge strane sputati. Njen prvi zadatak je da joj se ćerke što bezbolnije naviknu na novi grad, novu školu i život na najpoznatijoj adresi na svetu, u okolnostima kada su se mediji utrkivali da saznaju šta su Malija i Saša imale na jelovniku u kantini svoje nove škole, i naprezali se da saznaju da li je Saša u školu ponela medu ili zeku, jer se plišana životinja nikako nije dala uslikati. Iako će Malija domaće zadatke raditi za Linkolnovim pisaćim stolom, na kome je on pisao svoj čuveni govor u Getisburgu, krvavom poprištu u građanskom ratu, obe će morati da nameštaju krevet.

No, dok mediji zbog njene osvedočene elegancije s jedne strane, i zbog toga što će Belom kućom svakodnevno odzvanjati dečji smeh, ne prestaju da je upoređuju sa Džeki Kenedi, svakoj sličnosti tu je kraj. Hilari Klinton, Lora Buš i Mišel Obama jedine su tri prve dame u istoriji Amerike koje su išle na poslediplomske studije. Obama je druga prva dama koja je radila do pred samu selidbu u Belu kuću. Prva je bila Hilari Klinton, takođe pravnica. Za razliku od konkurentkinje njenog muža na izborima, Mišel Obama je stalno isticala da nju politika ne zanima. Kad joj je neko u šali predložio da se kandiduje za senatorku sad kad je Obamino mesto ostalo upražnjeno, s gađenjem se namrštila.

To što od Mišel Obame kao prve dame ne treba očekivati politički aktivizam jedne Elinor Ruzvelt, niti političku ambiciju jedne Hilari Klinton, ne znači međutim da ovu maglovitu funkciju u američkoj politici, u koju je dospela preko posrednika koji je ujedno i šef najmoćnije države na svetu, neće iskoristiti jedinstvenu priliku koja joj se pruža da u američkom društvu ostavi dubokog traga. To i nju, na neki način, vraća na sam izvor njene rane strasti koja je i spojila nju i Baraka Obamu.

ŠEF I MAJKA: Kada su se njih dvoje sreli pre dvadeset godina u jednoj advokatskoj kancelariji, u koju je Barak Obama došao kao pripravnik, da mu Mišel bude šef, ona je ostala neočarana, a on nezastrašen. Ipak, privukla ju je njegova samouverenost. Nakon upornog nagovaranja, nevoljno je pristala da je izvede u bioskop da gledaju film Spajka Lija jer je to smatrala neprofesionalnim ponašanjem. Međutim, varnica njene ljubavi kresnula je tek kada ga je odvela na skup u crnačku mesnu zajednicu u njenom komšiluku, gde je volontirala. Mišel Obama pružila mu je uvid u svet o kakvom je, uprkos svom afričkom poreklu, imao samo maglovitu predstavu. Dok se Barak igrao u pesku na Havajima, Mišel je odrastala u živopisnom ali siromašnom komšiluku Južne strane, gledajući kako se pred njenim očima doseljava crna radnička klasa, dok se bela iz grada povlačila u jurišu u nimalo živopisna predgrađa uredno ošišanih travnjaka. Odrasla je u malom stanu pored dve godine starijeg brata Krejga, majke Merion i oca Frejzera. Otac je radio u gradskom vodovodu i s ponosom gledao kako mu se deca školuju na prestižnom Prinstonu na kome je i u to vreme vladala tiha segregacija, i gde je bela većina s nipodaštavanjem gledala na njihove tamnopute kolege, često im stavljajući do znanja da su tu došli milostinjom. Sa Prinstona, gde je studirala sociologiju, Mišel odlazi na Harvard, gde je poput njenog muža doktorirala pravo. Tokom kampanje mu je bila oštar sparing-partner, i često se u pripremama za važne nastupe ponašala kao „đavolji advokat“. „Moraš prvo mene da ubediš da u to poverujem, kako ću da glasam za tebe ako ti ne poverujem“, izjavila je Mišel u jednom intervjuu.

BARAK NA ISPITU: Za razliku od Obame, Mišel Robinson rasla je u veoma tradicionalnoj porodici, u kojoj su nakon zajedničke večere ukućani obično igrali društvene igre ili tabliće. Obamu je privlačila toplina doma Robinsonovih, koji su ga vrlo brzo prihvatili. Poznavajući svoju ćerku, međutim, nisu se uzdali da će se taj fini momak tu duže zadržati. Kada je Mišel poželela da kandidata stavi na poslednju ozbiljnu probu, u pomoć je pozvala brata, koji je danas košarkaški trener na uglednom Univerzitetu Braun. Otac ih je učio da se nečija narav najbolje pokazuje na košarkaškom terenu, pa je Obama morao da zaigra košarku s Krejgom, koji će kasnije posvedočiti da ga je impresionirala Obamina smirenost prilikom utakmice, i nenametljiva samouverenost. „Imao sam veliku tremu, jer mi se taj tip baš svideo“, ispričao je kasnije Mišelin brat. Robinsonovi su kod Obame, koji je odrastao bez oca i na dva kontinenta, pokrenuli „čežnju za stabilnošću i osećaj za pripadnost“, zapisao je kasnije u svojoj autobiografskoj knjizi Smelost nade. Na južnoj strani Čikaga, gde u knjižari možete sresti profesora pored beskućnika, Obama je okončao sva svoja lutanja, samo da bi se vinuo u još veću avanturu koja se završila bajkovito.

Novi američki predsednik nikada nije krio kolika mu je uzdanica na tom putu bila Mišel Obama. „Ne bih bio ovde pred vama da nije bilo nesebične podrške mog najboljeg prijatelja, stene naše porodice i ljubavi mog života, naše nove prve dame, Mišel Obame“, izjavio je Barak Obama pred ogromnom masom koja se okupila u parku Grant da pozdravi novog budućeg predsednika Amerike.

Mišel mu je svakako pružila uvid u svet koji ga je učinio kompletnijim i spremnijim da postane prvi predsednik afričkog porekla. Ali, kako primećuje mladi kolumnista afričkog porekla Ta Nehisi Kouts, „ako tražite nekoga ko će da poveže srce crne Amerike i srce ostale Amerike, onda Obama svakako dolazi u obzir. Mislim na onu pravu.“