Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić tvrdi da će na zimu biti dovoljno struje makar se uvozila, situacija sa snabdevanjem gasom krajnje je neizvesna, ponuda uglja u maloprodaji manja je od uobičajene za ovo doba godine… Sve da zima bude blaga poput lanjske, što nije baš realno, biće frke sa grejanjem. Osmehuju se poskupljenja pre svega struje, potom i gasa, na kraju i daljinskog grejanja.
Poskupljenje struje kao neminovnost najavio je bivši ministar finansija Lazar Krstić, đuture sa smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru za 20, odnosno 15 odsto, pa otpuštanjem 160.000 zaposlenih u tom istom javnom sektoru, te poskupljenje struje za 30 odsto. Odmah potom podneo je ostavku jer, kako je objasnio, premijer razume neminovnost ovih mera, ali mu „meko srce“ ne dozvoljava da ih i prihvati.
Nije mnogo prošlo, a ispostavilo se da će smanjenja plata i penzija ipak da bude: licitacija je krenula od „najviše 10 odsto“ koje je evoluiralo u „ne više od 15“, a gde će da se završi znaće se u septembru, posle rebalansa budžeta.
Sa poskupljenjem struje je slično: prve izjave su bile „nema ni govora o poskupljenju dok se EPS ne transformiše“, pa se sad govorka o „oko“ 15 odsto.
TRI SCENARIJA: Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić kaže da su za obezbeđenje redovnog snabdevanja strujom u „igri“ tri scenarija. „Prvi je da obezbedimo domaći ugalj, drugi je da uvozimo ugalj i treći je da nabavimo nedostajaću struju. Za sva tri scenarija bićemo spremni.“
Međutim, prvi scenario teško da je ostvariv: najizdašniji kolubarski kop – Tamanava–Zapadno polje i dalje je pod vodom. Istina, raspisan je tender za izbor „isušivača“ koji bi trebalo to veštačko Kolubarsko jezero da isprazni za 105 dana ili tri i po meseca, ali izvođač još nije izabran. Sve i da jeste i da se sa pražnjenjem otpočne koliko odmah, pre novembra odatle uglja neće biti. Na stranu što je od poplava prošlo beznalo dva meseca, a tek sad se razmatraju tenderske ponude. Zašto tek sad a ne onda, zašto ne sopstvenim snagama nego se angažuje neko drugi, pitanja su na koja nema ko da odgovori.
I drugi scenario slabo „pije vodu“: jedno je kupovanje uglja, dok je doprema nešto sasvim drugo. Nema, naime, Srbija za to infrastrukturu.
Sva je prilika da će biti „ono treće“ – uvoz struje. „Iz zemalja u okruženju“, precizira Antić. Drugačije rečeno iz Republike Srpske. Infrastruktura za transport električne energije je solidnog kapaciteta, tako da sa te strane neće da bude problema, ali problem je što uvoz struje, naročito zimi – košta, bez obzira na to što bi glavni dobavljač bila bratska Republika Srpska: bratstvo za bratstvo, struja za pare. Neko to mora da plati, a ko bi drugi bio nego potrošači. Nema razloga da bude drugačije.
„Srbija ima najnižu cenu električne energije u Evropi“, objašnjava Antić. Prave se, kaže, različite kalkulacije i priprema paket mera koji će imati za cilj da podstakne ljude da štede, da ih stimuliše da plaćaju struju, ali propisuje i da će se „voditi računa o ugroženim kategorijama“.
ŠTA MORA – MORA: „Prostora za poskupljenje struje ima jer sa sadašnjom cenom nema načina da se obezbede sredstva za investicije i gradnju, izjavila je za Tanjug član Saveta Agencije za energetiku Ljiljana Hadžibabić.
Kako je objasnila, sadašnja cena pokriva troškove proizvodnje, amortizaciju i održavanje/remonte, ali nema prostora za investicije. „Ne samo da EPS ne može da obezbedi (novu) gradnju, nego ni bilo ko drugi, jer ko kod da dođe da gradi, on će prvo da pita – kolika je cena i da li on iz te cene može da povrati investiciju.“
Ona je potvrdila da Elektroprivreda Srbije nije podnela zahtev za povećanje cene električne energije.
Ako oni budu tražili poskupljenje, mi ćemo prvo da analiziramo zbog čega traže. Po onome što smo do sada analizirali, ima prostora za poskupljenje, ali ne znamo da li će EPS to tražiti i na koji način će to pravdati rekla je Hadžibabić.
UTEHA: Mimo ustaljene prakse, sva ova poskupljenja neće imati naročitog uticaja na cenu hrane. Ova poplava, koliko god da je imala razmere katastrofe, nije bitno uticala na bilans poljoprivredne proizvodnje. Ministar trgovine Rasim Ljajić ne očekuje poskupljenja hrane: „Kupovna moć građana je mala i nije tržišna logika da se povećavaju cene jer bi i to dodatno smanjilo promet. Imali smo i rodnu godinu tako da ne vidim razlog za udar na cene.“
