Lučani na vodi

Ovo je već treći put u ovom veku da se Bjelica prelije preko nasipa i poplavi Lučane, naročito selo Dljin u blizini ušća te reke u Zapadnu Moravu: prvo 2005, zatim 2014. i to u čak sedam navrata, dok se u prošlom veku Bjelica poslednji put izlila 1965. Ta godina je bila đavolski kišna, a poplave su bile žešće nego 2014: mnogi nasipi koji se sad krpe, ojačavaju i učvršćuju izgrađeni su tad, e da se ne bi ponovilo.

ONDA I SAD: Scenario je isti kao i maja 2014. godine, jedino što je, koliko za utehu, scena uža – nije cela Srbija, Bosna i Hrvatska, već „samo“ Zapadna Srbija, sa blagim osvrtom na jug i istok. Opet se ciklon sa zapada na svom putu od Đenovskog zaliva na istok, dohvatio sa ciklonom sa istoka i to baš iznad Srbije, pa kao jarci na brvnu nijedan neće da popusti, sve dok se bar jedan od njih u vodu ne pretvori. Nedelju dana je to natezanje trajalo: ciklon sa istoka se potrošio i nestao, a ovaj sa zapada nastavio dalje put Mramornog i Crnog mora. I sad su, kao onomad, iz Hidrometeorološkog zavoda najavili jače padavine i mogućnost pojava bujica, naročito u slivu Zapadne Morave, a prenela (opet) Biljana Vraneš u vremenskoj prognozi RTS-a. Ni dva dana nije prošlo, a bujice su iznenada nahrupile…

Scenografija je ista: kiša, blato, voda po dvorištima do kolena, tu i tamo samo krov iznad površine izviruje, krš i lom na sve strane, po površini vode plivaju plastične flaše i kese, izlomljeno granje i šiblje… U pozadini ljudi u uniformama pune džakove peskom, brekću građevinske mašine, na brzinu i u nevreme vade nanos i svakorazno đubre sa dna reke i raspoređuju ga po obali – ojačavaju nasipe, ako to tako može da se nazove.

I akteri su manje-više isti. Ispred svih je Aleksandar Vučić, premijer Države koju najviše voli na svetu, uzgred i nosilac izborne liste „Srbija pobeđuje“, koji za razliku od bivšeg režima rado silazi u narod, naročito kad je kakva nevolja, ako nije već otvaranje novih radnih mesta. Slede epizodisti – Vladimir Rebić, direktor policije namesto Milorada Veljovića, Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, Goran Puzović, direktor Srbijavoda, pa Nebojša Stepanović, Zorana Mihajlović… Ne komentarišu ništa, već samo odgovaraju na pitanja: poplavljeno je toliko kuća, toliko hektara njiva, u spasavanju je angažovano toliko ljudi…

foto: tanja valić / tanjug

Statisti sa zadatkom su predsednici opština gde se odvija glavna radnja – poplava, ali nisu isti oni koji su onda bili, nego su sad oni drugi koji su dobili angažman posle demokratske smene vlasti, pretrčavanjem prosvetljenih lokalnih odbornika sa strane na stranu. Statisti su, međutim, isti oni od pre dve godine, poplavljeni izmešani sa „klakom“ – tapšačima po partijskom zadatku.

U podeli su se našli i gradonačelnik Beograda Siniša Mali i Miroslav Čučković, predsednik obrenovačke opštine, valjda da podsete široke narodne mase beogradskog atara da ima ko na njih misli, šta li?

U prologu Velimir Ilić, ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije, poput predsednika Nikolića onomad, imenuje krivca – Boga. Kao i u prethodnom slučaju, više se nije oglašavao. Za razliku od onda, kada je pored Boga kao remetilački faktor isticao neposlušni narod, Tomislav Nikolić u ovom turnusu nije se oglašavao. Izostao je i načelnik Generalštaba Ljubiša Diković. Nije baš tolika poplava, a i blam je.

Već prvog dana, dok još nije bilo ozbiljno koliko je ozbiljno posle bilo, na teren su izašle jedinice za zaštitu i spasavanje, dan-dva posle pridružila im se žandarmerija i interventna jedinica MUP-a, vojnici i 1000 pripadnika Civilne zaštite za koju je malo ko znao da (opet) postoji. Ako je nešto dobro, to je.

IZBORNI POTOPI: Ona poplava zgodila se malo posle izbora na kojima je SNS osvojio natpolovičnu većinu poslaničkih mandata – tek što je vlada formirana, te je lako bilo da se za sve loše što se događa okrivi bivši režim. Ova poplava je pak pala na početku izborne kampanje. Kako je voda počela da se preko nasipa preliva, SNS je objavio da će da zamrzne sve predizborne aktivnosti, jer važniji su ljudski životi i imovina od stranačkog nadgornjavanja. O zamrzavanju su se listom izjasnili svi (za sada) koalicioni partneri, one sitne prilepak stranke oko vladajuće takođe, pa i opozicija. Kolika god da je nevolja, ispade neko zgodno.

Tako, u svom obraćanju poplavljenima premijer praćen kamerama teši, bodri, obećava pomoć, novac odmah čim ovo prođe, poziva na jedinstvo, zagledan u budućnost nezainteresovan je za prošlost, ali mu je svaka druga o „onima od pre“ koji sad samo sede u suvom i toplom i sole pamet ovima koji nešto rade, dok oni ništa nisu uradili dok su režim bili. „Da li vas je ikad pre mene posetio premijer?“, pita okupljene. „A koliko puta sam ja dolazio“? Poplavljeni na prvo pitanje odgovaraju složno odmahivanjem glave – ne sećaju se takvog događaja, posle drugog – klaka frenetično aplaudira.

DOBRO, AL’ NE VALJA: Marko Blagojević, koji je svoju državno-službeničku karijeru započeo nakon onih poplava kao čovek od poverenja za raspodelu sredstava u obnovi i izgradnji, po stupanju na tu odgovornu dužnost izjavio je da Srbija više neće sebi da dozvoli taj luksuz da štete od poplava sanira, već da će ubuduće akcenat da bude na prevenciji. Saglašava se sa Velimirom Ilićem da je najveća odgovornost na višoj sili, ali da deo krivice snosi i lokalno stanovništvo koje u reku baca sve i svašta, od uobičajenog kućnog smeća, preko šporeta, frižidera i starog nameštaja do automobilskih guma i školjki. Na svima su krivica i odgovornost, od Boga do plebsa, samo nije na (drugarici) Državi i njenim slugama.

Kaže da je donacija dobijena od Evropske unije za sanaciju štete posle one poplave, ukupno 260 miliona evra, realizovana u celosti. Sa tim novcem sanirano je i rekonstruisano (čak) 304 vodoprivredna objekta, sve po PS-u. Kao dokaz da je sve dobro urađeno navodi uspešnu odbranu Lučana kad je Bjelica prošle godine nabujala, a da se ni kap prelila nije, iako je više vode sa neba palo nego 2014, kad je reka za 40 santimetara nadvisila nasip. Ove godine, tvrdi, vrh poplavnog talasa bio je čak metar i sedamdeset santimetara viši od krune nasipa.

„Nasipi koje smo rekonstruisali nisu popustili, ali nisu bili projektovani da zadrže tako visoku vodu. Mi živimo u regionu gde će se poplave događati, ne obavezno svaki put, ali rizik je veći nego ranije“, objašnjava. Na pitanje zašto nisu nasipi dograđeni, umesto da su samo sanirani i zašto nisu izgrađene sve one protivbujične brane kako je obećavano da će da bude, odgovara da to nije moglo da se finansira iz donacije, da je ona bila namenjena isključivo za vraćanje u pređašnje stanje, a da je izgradnja i dogradnja skupa igračka za koju nema para… „Mora da se razmisli o nekom drugom pristupu“.

Tu nešto ne štima, poplava iz maja 2014. proglašena je prvo za petstogodišnje, koji dan kasnije za „hiljadugodišnje vode“, a nasipi oko Bjelice su projektovni za stogodišnje: nije čudo što se reka prelila preko nasipa. Po Blagojeviću, na Lučane se 2015. godine sručilo više vode nego godinu dana ranije, a reka je ostala u koritu, a sad je čak 130 santimetara nadvisila hiljadugodišnju kotu, ama kiše je bilo manje.

IMA PARA: U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, profesor Šumarskog fakulteta dr Ratko Ristić kaže da para ima, ali da se ne zna gde su: „To je naknada za vodno zemljište, ogromna sredstva koja ulaze u budžet Srbije, a odlaze za neke druge namene. Dakle, mi novca imamo, ali je on preusmeren na neke druge stavke u potrošnji. To jednostavno nije prihvatljivo.“ Godišnji vodni doprinos je negde oko sedam milijardi dinara, koje po Zakonu o vodama mogu da se koriste samo za tekuće i investiciono održavanje, kao i gradnju novih vodoprivrednih objekata.

Premijer je u svom nastupu u Dljinu rekao da je u ovogodišnjem budžetu za vodoprivredu opredeljeno 30 miliona evra. Prevedeno u dinare, nešto manje od četiri milijarde. Nedostaje, dakle, svega tri milijarde. Toliko je bilo i u prošlogodišnjem budžetu, pa i u onom pre njega, a Blagojević tvrdi da je sve što je urađeno posle one poplave finansirano iz donacija.

Obećao je premijer poplavljenima da čim ovo prođe ima da se ojačaju nasipi oko Bjelice, da će i korito reke da bude produbljeno. „Ja sam vam garant – lično ću da vas obiđem da proverim da li ste sve dobili“, obećao je, a prenela televizija Pink, koja je u tih nekoliko dana programsku šemu svela na izveštavanje o poplavama i „Farmu“ – red jedno, red drugo.

Istom prilikom je pomenuo i „ono jezero kod Čačka na kome ništa nije (u)rađeno poslednih 40 godina“. Reč je o akumulaciji Hidroelektrane „Međuvršje“, toliko zašoderenoj da skoro pa da može da se preskoči sa obale na obalu. Elektrana je revitalizovana 2008. godine, ali ne i akumulacija.

Na njoj, istina, ništa nije (u)rađeno poslednjih 40 godina, ali nije ni u poslednje dve. Ako su oni pre ovih bili neodgovorni, ako su gledali samo svoje interese, mnogo pričali, a konkretno malo ili ništa (u)radili, to nije olakšavajuća okolnost za ove sad. Da je kojim slučajem jezero imalo projektovani kapacitet, 18 miliona kubika, ne bi Lučani bili poplavljeni. Naime, Bjelica je primila svu vodu svojih pritoka, ali Morava nije Bjelicu. Nije, dakle, problem u Bjelici, već u Moravi.

Srećom po Valjevce i sve druge niže niz Kolubaru, najzad su postavljeni zatvarači na akumulaciji „Stubo-Rovni“, zapremine skoro 50 miliona kubika vode, izgrađene pre bezmalo deset godina. Zahvaljujući tome, postavljanju zatvarača, Kolubara je ostala u svom koritu.

Sa druge strane, nije izgrađena nijedna protivbujična brana, a 2014. je obećavano da će biti izgrađene svuda gde su potrebne. Na dan kada je vanredna situacija ukinuta jer više opasnosti nema, premijer je u nastupu u Obrenovcu ustvrdio da ih je napravljeno čak 29, što prosto nije istina. Jedva da je poneka započeta, ali nijedna nije završena.

Prema Zakonu o vodama odgovornost za projektovanje, izgradnju i održavanje objekata na vodotocima drugog reda, kao i objektima za zaštitu od erozije, odgovorna je lokalna samouprava. Profesor Ristić tvrdi da je takva odredba neodrživa, jer u lokalu nema ni para ni kadrova koji bi tim poslom mogli da se bave. Po njemu, vodoprivrednim objektima treba da se bave specijalizovana preduzeća u državnom vlasništvu, poput Srbijavoda, „kao što je svuda u svetu“, a lokalne samouprave da donose planove za odbranu od poplava, sprovedu komunalni red – da se ne baca đubre u vodotokove. „Videli smo da je u Novom Pazaru sada jedan od glavnih uzroka izlivanja voda bila ogromna količina đubreta koja je zapušila potoke i reke tako da se voda izlila“. Blagojević kaže da je predlog za izmenu zakona davno završen, da je ušao u skupštinsku proceduru, ali i da je iz njemu nepoznatog razloga povučen.

Sa druge strane, u članu 23. o kome je reč, u poslednjem stavu piše da ministar propisuje način održavanja tih objekata, jedino što ne piše koji ministar: do formiranja aktuelne vlade vodoprivreda je bila u istom resoru sa poljoprivredom i šumarstvom. Sada je nigde.