Lov na Jaguara

Drugu zimu zaredom Aleksandar Ganić (44), vlasnik firme Jaguar trejding ko u čijem se sklopu nalazi i lanac sportskih kladionica Jaguar, puni stranice domaće štampe. Prošle nedelje ga je uhapsila kriminalistička policija beogradskog SUP-a, jer je u magacinu njegovog preduzeća u Slancima pronađen rekordan kontingent oružja (vidi okvir). Kako je saopšteno u policiji, utvrđeno je da je oružje tokom 2002. Ganić nabavio i držao u svom posedu, a akcija je sprovedena na rutinski način i u sklopu konstantnog rada policije na pronalaženju i zapleni svih vrsta oružja u ilegalnom posedu. Snimak čitave policijske akcije prikazan je najpre u prošlu sredu na RTV B92, a sve se odigralo nekoliko dana ranije. Ono što se moglo videti ličilo je na nekadašnje akcije policije u cilju otkrivanja terorističkih gnezda na Kosovu, onomad, ili na jugu Srbije u novije doba. Do magacina u Slancima, koji je Ganić iznajmio ranije prošle godine od građevinskog preduzeća Trudbenik, pripadnike policije je odveo Ganićev rođak Miroslav, a dan docnije se i sam Aleksandar Ganić pojavio sa advokatom u policiji. „Organi gonjenja“ su podneli krivičnu prijavu po članu 33 Zakona o oružju i municiji (osnovana sumnja za izvršenje krivičnog dela neovlašćenog posedovanja, držanja i stavljanja u promet vatrenog oružja i municije) i priveli osumnjičenog istražnom sudiji Mladenu Anđelkoviću iz Okružnog suda u Beogradu.

Dalje je tekla regularna procedura. Uzeta je izjava od osumnjičenog i određen mu je jednomesečni pritvor. Prema rečima zamenika načelnika kriminalističke policije SUP-a Beograd pukovnika Vladimira Andrića, Ganić je odbacio navedene optužbe i izjavio da je oružje vlasništvo nekog građanina Bugarske koga je znao po nadimku Fis, a koji od prošle godine nije među živima jer je nastradao u Amsterdamu. Detalje će u daljoj istrazi utvrđivati policija i tužilaštvo, a kako nam je rečeno u beogradskoj policiji na čitavom slučaju se detaljno i pažljivo radi, jer je ovo jedna od najvećih zaplena oružja do sada. Podsećanja radi, u oktobarskoj akciji hapšenja osumnjičenih za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, kod jednog od osumnjičenih, Dragana Ilića Limara, pronađen je sličan kontingent oružja za koji je ovaj tvrdio da je ostao još od Željka Ražnatovića i Milana Đorđevića Bombone, pošto su se ova dvojica vratila iz Krajine. Tada je Limarov advokat izjavio da se Ilić plašio da prijavi oružje i da je čak razmišljao da ga baci, ali da se bojao da ga ne pronađu deca („Danas“, 6. 11. 2002.).

Međutim, slučaj Aleksandra Ganića je utoliko drugačiji, jer ovaj vlasnik lanca sportskih kladionica nikada nije bio umešan, prema podacima koji postoje u policiji, u neka krivična dela niti se takvo što vezivalo za njegovo ime. Štaviše, prošle je zime došao u „žižu javnosti“ kada je formirao Udruženje vlasnika sportskih kladionica sa ciljem da zaštiti interese svoga staleža pred tada gromoglasno najavljenim Zakonom o igrama na sreću. Gotovo mesec dana je trajala veoma dobro vođena medijska kampanja vlasnika kladionica i gotovo da nije bilo štampanog i elektronskog medija na kome se Ganić nije pojavio. Iz svoje baze u beogradskom naselju Karaburma slao je poruke vladi Srbije, da novi Zakon ne bi trebalo donositi bez saradnje sa vlasnicima lanaca sportskih kladionica jer su domaći preduzetnici uložili dosta novaca i stvorili naviku u narodu da se i na taj način zabavlja. Kampanja je išla dotle da se Aleksandar Ganić na jednoj lokalnoj televiziji ogledao i sa samim ministrom finansija Božidarom Đelićem, koji je na kraju pristao na jednu vrstu javnog sučeljavanja. Pet minuta Ganićeve medijske slave, odnosno prisutnosti, donelo je rezultat, jer najavljivani Zakon nikada nije došao pred poslanike srpske skupštine. Oblast je ostala neuređena i ostalo je samo da se nagađa koliko se novaca okreće u ovoj oblasti, nazovi, sportske javne zabave. Da li se to dogodilo zbog dobrog lobiranja Ganića i njegovih kolega ili se Vlada bacila na važnije probleme može se samo spekulisati.

Hapšenje Aleksandra Ganića i razlog zbog koga je trenutno u pritvoru pokazuju „dva lica boga Janusa“, odnosno nekih uspešnih srpskih poslovnih ljudi, i lagano isplivavaju stvari koje su svi nagađali, ali niko o tome nije smeo da govori. S druge strane, dalji istražni postupak bi trebalo da pokaže da li se radi o organizovanom poslu ili o incidentu, a policija ima mogućnost da značajnije poradi na problemu velike količine oružja koja se nalazi u zemlji. Eventualno objašnjenje da se radi o posledicama dugogodišnjih ratova neće nikoga zadovoljiti, jer je trgovina oružjem previše unosan posao da bi ga mafija zaobišla. Treba reći da se za delo za koje se tereti Aleksandar Ganić predviđa kazna od tri do petnaest godina zatvora.