Ministar prosvete i sporta
Osnovni podaci: Rođena je 1956. u Zemunu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Grupi za orijentalnu filologiju, magistrirala na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1980. radi na Filološkom fakultetu u Beogradu. U zvanju je vanrednog profesora za predmete Osmanski turski jezik i Osmanska diplomatika sa paleografijom. Autor je više knjiga. Jedno vreme bila je i gostujući profesor na Filozofskom fakultetu u Prištini.
Nije udata i nema dece.
Politički angažman: Jedan je od osnivača i član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije. Bila je poslanik u Veću građana Savezne skupštine SR Jugoslavije, član skupštinskih odbora za spoljnopolitičke poslove i javno obaveštavanje i član jugoslovenske delegacije u Savetu Evrope.
Odbacuje prigovore da je postala ministarka zahvaljujući polu. „U razgovoru sa Koštunicom parametar muško–žensko nije pominjan. Ja sam osnivač stranke, bila sam član Odbora za nauku i prosvetu DSS-a, savezni poslanik, i argument što sam žensko najmanje me je preporučivao za ovu funkciju.“
Prva izjava ministarke: „Nadam se, neće mi biti zamereno ako kažem da se osećam kao neko ko je zakasnio na pozorišnu predstavu i ulazi tek na početak trećeg čina. Moram da naglasim da mi je ovo tek treći dan kako sam stupila na dužnost ministra za prosvetu i sport u Vladi Srbije i to je razlog što će moje druženje s vama biti kratko i protokolarno. Jedno izvesno znam, a zna to i čitava Srbija, put evropskih integracija za nas je jedini put stabilnosti i prosperiteta.“
Kako ocenjuje prethodnika (Gašu Kneževića): „U najboljoj nameri da za kratko vreme uradi što više, moj prethodnik i njegov tim, sa mnogo elana, a nedovoljno promišljenosti krenuli su u jedan težak i komplikovan posao.“ „Najveća greška je ishitren pristup reformi koja mora da ima svoj tok i koju je nemoguće ubrzavati, ma koliko god to našem društvu bilo potrebno.“ Na pitanje da li će se nastaviti započeta reforma obrazovanja, rekla je: „Mogu samo da kažem da ćemo pokušati malo da relaksiramo situaciju u toj oblasti, zasad.“
Kako je ocenjuje prethodnik: „Gospođu ministarku znam već nekoliko godina, zahvaljujući činjenici da sam s njom proveo izvesno vreme u skupštinskim klupama. Slika koju sam tada o njoj stekao i današnja nisu baš identične. Smatrao sam da se radi o otvorenoj, komunikativnoj osobi, spremnoj za argumentovani razgovor i saradnju. Danas primećujem da njen mentalni sklop ima elemente zatvorenosti, pa i neodređenosti.“
Temelj reforme obrazovanja: Kada je stupila na dužnost, ministarka prosvete rekla je da neće zaustaviti reformu, ali je odlučila da sve počnu iz početka jer „deca plaču, umorna su, jer je to za njih mnogo. Iako su neki od tih predmeta kao igralački, ipak je to dirigovana igra i deca su jako opterećena“. Zato je odlučila da krene s promenama. One su veoma bitne „jer su se deca strašno opustila, a škola ne treba da razvija kampanjski pristup učenju, već ih mora naučiti da rade“. „Oni preko godine neće baš mnogo da se trude. Računaju da imaju lufta da sa četiri jedinice, kasnije, u ta dva popravna roka, poprave svoj rezultat i prođu razred.“
Kakva nam škola treba: „Škole kod dece treba da razvijaju radnu disciplinu, radne navike i ako ih ne steknu kroz osnovno školovanje, neće ih steći ni kasnije.“
Ocena stanja: „Naravno da ne mogu kao ministar prosvete da budem zadovoljna trenutnim stanjem i učiniću sve da se problem reši na najbolji mogući način.“
Kako vidi svoj zadatak: „Srbiji je potrebna evropska porodica u kojoj će živeti kao njen ravnopravan i odrastao član, a to znači, pripadati Evropi, ali i ostati svoj. Na tom putu obrazovanje ima posebno strateško mesto. Nedavno sam kolegi iz Vlade, gospodinu Velimiru Iliću, koji je zadužen za kapitalne investicije, rekla da ja vodim Ministarstvo za kapitalne investicije, jer nema kapitalnije investicije od naše dece.“
Poruka: „Čuvajmo ćirilicu, pričajmo na engleskom.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
