Kad bi znao da je američka vojska iskoristila ime njegovog najslavnijeg junaka, Homer bi se verovatno prevrnuo u grobu, i to bar dva puta. Antičkom pesniku bi verovatno odmah zasmetala upotreba reči „zora“, koja je u njegovim delima uvek „ružoprsta“, i najavljuje povoljne vetrove, a ne krstareće rakete i bombe. A zatim, Homer bi se izvesno našao uvređen što se Odisej pominje u kontekstu načina ratovanja koji bi stari Grci smatrali kukavičkim, jer ne uključuje direktan dodir sa neprijateljem. O čemu bi, zaista, pevala Homerova boginja u uvodnim stihovima Ilijade da je Troja razorena vazdušnim udarima, a Ahil nastradao od dobro naciljane krstareće rakete?
Da ime za libijsku operaciju nije najsrećnije izabrano, ukazao je američki politički satiričar Džon Stjuart, koji je u svom programu početkom nedelje objavio da je „Odisejeva zora“ dobila ime po albumu britanskog simfo-rok sastava Yes iz sedamdesetih godina prošlog veka. Iako se ispostavilo da ova grupa, poznata po psihodeličnim omotima albuma, nikada nije snimila ploču pomenutog imena, Stjuartova „patka“ se, zahvaljujući Tviteru i Fejsbuku, odlično primila. Kod nas i danas mnogi pogrešno veruju da se operacija bombardovanja SR Jugoslavije zvala „Milosrdni anđeo“ iako je zvaničan naziv bio „Saveznička sila“ (Allied Force).
Imena velikih vojnih operacija su važna i imaju dvostruku funkciju: kodnu, da u fazi planiranja prikriju konkretan cilj od neprijateljskih špijuna (ko bi iz naziva „Menheten“ shvatio da je reč o projektu proizvodnje atomske bombe u Novom Meksiku?); i drugi simbolički, koji treba da okuraži svoje, a demorališe neprijateljske trupe. Ovu drugu funkciju su prvi usvojili nacisti, pa su tako pohod na Rusiju ambiciozno nazvali „Barbarosa“, po nemačkom kralju i vojskovođi koji je osvojio Rim, dok je padobranski pokušaj zarobljavanja Tita na Drvaru adekvatno nazvan „Konjićev skok“. Saveznici su brzo prihvatili ovu modu, pa su operaciju iskrcavanja u Normandiji, u želji da istaknu svoju nadmoć, nazvali „Overlord“ (najpribližniji prevod: „Veliki knez“). Partizani i JNA su, međutim, preferirali geografske pojmove (Sutjeska, Kozara…), što je nakon raspada Jugoslavije usvojila i Mladićeva vojska; tako je operacija zauzimanja Srebrenice i Žepe nosila prozaičan naziv „Krivaja 95“, po istoimenoj istočnobosanskoj rečici. Hrvatska vojska je, sa svoje strane, označila raskid sa tom tradicijom uspostavljanjem zapadnjačkog imenovanja sa jakim simboličkim značenjem („Bljesak“ i „Oluja“).
Američka vojska je svoje operacije dugo imenovala ad hoc, sve do pred kraj Vijetnamskog rata. Kada su počeli da stižu izveštaji o bezobzirnom ubijanju vijetnamskih i kambodžanskih civila, neko nije shvatio da nazivi poput „Ubica“ ili „Mlin za meso“, premda zastrašujući za neprijatelja, mogu negativno da utiču na odnos domaćeg javnog mnjenja prema ratu. Stoga je od 1972. uveden komplikovan polunasumični sistem, koji važi i dan-danas. Svakoj američkoj komandi, naime, dodeljuju se slučajni skupovi od po dva slova, a komandanti biraju slovni par od koga će sačiniti naziv operacije od dve reči, od kojih svaka počinje jednim od pomenutih slova. Konkretno, kako je saopštio glasnogovornik Pentagona, zapovednik Afričke komande Vojske SAD Karver Hem imao je na raspolaganju skupove slova od JF do JZ, od NS do NZ i od OA do OF. Kako su imena koja počinju na slova J i N ranije iskorišćena za vojne vežbe, Hem se odlučio za treću grupu i izabrao kombinaciju OD (Odissey Dawn).
Sem gore pomenute procedure, američka pravila za imenovanje operacija uključuju obavezu izbegavanja pominjanja komercijalnih brendova, te izbegavanja naziva koji zvuče „trivijalno“ ili „egzotično“. Kao konačna aplikacija političke korektnosti, piše u knjizi Veština imenovanja operacija pukovnika Gregorija Siminskog, imena operacija ne smeju da se „kose sa američkim vrednostima i deklarisanom spoljnom politikom“, da budu „uvredljiva za američke saveznike i zemlje slobodnog sveta“ ili za „bilo koju religiju, sektu ili veroispovest“. Prema ovoj proceduri, operacija „Overlord“, danas ne bi mogla da nosi to ime pošto: a) nema dve reči; i b) kosi se sa američkim vrednostima jer asocira na srednjovekovni feudalizam.
I pored svega, brljotine se dešavaju, pa je tako pre nekoliko godina u Hondurasu izbio skandal kada je američka vojska izvela operaciju pod nazivom „Blazing Trail“ (Blistava staza). U prevodu na lokalni španski, međutim, to ime glasi Sendero Luminoso, što je naziv peruanske ultralevičarske gerile koja je na američkom spisku terorističkih organizacija. Sem toga, nižim komandama je prepušteno da same imenuju manje operacije, pa je tako kod iračkog grada Tikrita izvedena operacija „Slim Šejdi“, nazvana po jednom od pseudonima repera Eminema. Na kraju, veoma velike i važne operacije poput „Pustinjske oluje“ (Irak) ili „Istrajne slobode“ (Avganistan) očigledno su nazvane sa isključivim ciljem da dobiju podršku javnosti.
Ni najbolje smišljen naziv operacije, međutim, ne garantuje uspeh. Šta će doneti „Odisejeva zora“ nezahvalno je prognozirati. Pojedini analitičari već ukazuju da su ratni ciljevi nejasni, a izlazna strategija odsutna. Dok se opraštao od Penelope pred ratni pohod, Odiseju verovatno na pamet nije padalo da će osvajanje Troje biti lakši deo posla, te da će pravi izazov biti povratak kući. Da je o tome razmislio, general Hem (čije prezime, usput budi rečeno, u bukvalnom prevodu znači šunka, a u prenosnom pacer), verovatno bi izabrao drugi naziv.
