Lepe želje i ekološka stvarnost

Prema istraživanju Zelenih Srbije više od 60 odsto stanovnika Srbije je nezadovoljno stanjem životne sredine, a 30 odsto je samo delimično zadovoljno, dok skoro 50 odsto građana uopšte ne veruje u verodostojnost informacija o stanju životne sredine, a 20 odsto joj veruje samo delimično. Uz to, u zagađenim sredinama, kao u slučaju Pančeva, nakon brojnih incidenata i sirena za RBH opasnost, građani otvoreno sumnjaju da se ove informacije već godinama ne koriste u ekološke, već u političke svrhe. Sada, međutim, dolazi do neočekivanog preokreta jer se jedna ekološka organizacija ne brani od optužbi da je politički motivisana, već otvoreno hoće da zagazi u političke vode.

Naime, u Srbiji je počela da deluje stranka Zeleni Srbije koja pokušava da sledi uspešni primer dve decenije starijih ekoloških stranaka Evrope i najavljuje da ima dovoljnu kritičnu masu da bude nova snaga, sa bitno drugačijim sistemom vrednosti, na zasićenoj političkoj sceni Srbije. Jezgro stranke je osnovano pre dve godine, ali kako se od svih malih i velikih partija tražila preregistracija, stranka je suštinski nastala ove godine, kad je počela da okuplja oko sebe druge ekološke pokrete i nevladine organizacije. Zahvaljujući tome, ova partija je preregistraciju preživela, mada je bolje reći da je zahvaljujući njoj oživela. Igrom slučaja, to se desilo baš na kultni deveti mart kad je uvedena u registar stranaka.

Integracija sa više drugih pokreta u miraz joj je donela nekoliko mandata u lokalnim samoupravama širom Srbije, pa tako Zeleni već imaju svoje predstavnike u Obrenovcu, Pančevu i drugim sredinama. No, najveću snagu ove stranke čini novostvorena mreža inicijativnih odbora, kojih je od marta do juna nastalo čak 75 širom Srbije. Iz ovih grupa ljudi koji su se okupili, nastalo je oko 25 opštinskih odbora.

„Nama se to čini kao veoma velik uspeh“, kaže za „Vreme“ Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije, dodajući da su, mada su u nekim sredinama nastali sasvim novi odbori, „koristili ljude koji su već bili u određenim zelenim pokretima i koji su bili okosnica za sakupljanje potpisa“. Mada tek tridesetpetogodišnjak, što ga čini jednim od najmlađih stranačkih lidera, i sam Karić ima dug staž ekološkog aktivizma. Pre toga je bio polaznik Istraživačke stanice Petnica, završio je Rudarsko-geološki fakultet, a trenutno radi kao pomoćnik direktora preduzeća „Beograd vode“ i rukovodilac je tima za odbranu od poplava Beograda.

„VREME„: Zašto biste se, kako ste najavili, baš vi nametnuli kao stranka koja će imati dovoljnu kritičnu masu da promoviše zelene ideje u Srbiji? Šta je vaš specifični recept, vaša strategija za tu ulogu?

IVAN KARIĆ: Odgovor je nova energija za 21. vek. To je poruka koja se uklapa u širi kontekst zelene ideje. Isto kao što je potrebna alternativa izvorima energije, potrebna nam je i nova energija u politici. Suština tog koncepta jeste da sve ono što smo uspeli da napravimo nije dovoljno da bismo nešto mogli promeniti. Taj poslednji korak je ulazak u politiku i dobijanje instrumenata i poluga kojima mogu da se donose odluke, da se menja stvarnost. Najveći problem srpske političke scene jeste da ljudi hoće da participiraju u parlamentu ili u vlasti, a da neće baš da se bave politikom. Jednostavno, zakon je to propisao i mi smo prihvatili ta pravila igre, bez obzira što bi to u nekom drugom demokratskom okruženju bilo drugačije. Ako hoćemo da se bavimo politikom, moramo da to radimo po važećim pravilima igre. Pri registraciji to jeste bio izuzetno veliki napor jer nismo imali razgranatu infrastrukturu, ali je u isto vreme bio i izazov jer smo na taj način širili mrežu naših inicijativnih odbora i upoznavali nove ljude sa idejom Zelenih.

Zašto nijedna od zelenih stranaka, vaših prethodnica, nije postigla nikakav rezultat, čak ni u onim sredinama kao što su Pančevo i Bor?

Učili smo na tim greškama. Jedna od prvih stranaka u Srbiji je bila baš zelena stranka, koja je formirana početkom devedestih, kad su se osnivale Demokratska stranka i SPS. U početku je počela ozbiljno, ali su se ti ljudi s godinama verovatno zamorili. Našu okosnicu ipak čine ljudi od trideset do četrdeset godina koji se politikom nisu bavili devedesetih. Mi donosimo i jednu smenu generacija, i zato to jeste jedna nova energija i novi potencijal. U Srbiji je pre preregistracije bilo 26 ekoloških i zelenih partija. Za nekog ko bi sa strane, iz sestrinskih zelenih partija Evrope, hteo da pomogne to je bila vrlo neozbiljna situacija. Kome će da pomogne? Ko ima legitimitet da je zeleni? Mi smo, međutim, jednostavno stvorili sinergiju udruženja građana koja se već bave zelenim politikama i objedinili ih u jednu zajedničku ideju, a to su Zeleni Srbije.

Ove nedelje održavaju se izbori u Boru, jednom od najzagađenijih gradova Srbije. Šta ste ponudili građanima ovog grada?

Kao Zeleni Srbije u Boru prvi put izlazimo samostalno na izbore. To se odvija u jednoj neravnopravnoj trci, što nije opravdanje i alibi za rezultat, ali priključili smo se i prihvatili sve uslove koje propisao zakon da bi se izborili i pokazali da zeleni imaju snagu da pređu cenzus. Zeleni koncept je zelena ekonomija i zelena tehnologija. Toliki je spektar zelenih tehnologija da sa samo nekoliko alternativa Bor može da se preporodi bez novih topničkih linija i otvaranja novih kopova. Ali, uglavnom sva obećanja stižu iz Beograda. Kako u Boru tako i u svim lokalnim sredinama. Usud tih malih sredina je da beogradski političari odlučuju o svemu. Mi smo taj koncept promenili, naši ljudi u Boru koji su stali na listu, koji vode listu, vode i priču u Boru. Mi želimo da menjamo vrednosti. Da ne bude potrebno da imate nekog u Beogradu da biste ostvarili svoje ciljeve u lokalnoj sredini. U Boru imamo puno manipulacija oko podataka, oko toga kakav je stepen zagađenosti, oko zdravstvene situacije i broja obolelih. Jedna odgovorna vlast u bilo kojoj sredini, a pre svega u Boru, to mora da objavi svojim građanima. I mora da ima predsednika opštine koji će sutra smeti da uključi sirene i da upozori da je u Boru situacija alarmantna. Lakše je, metaforično, ubiti glasnika koji donosi lošu poruku nego menjati stvarnost. Naša želja je da menjamo stvarnost, a ne da ubijemo glasnika. Ako glasnik donosi lošu vest, da li znači da je onda bolje ako nema glasnika?

Zašto bi obični građani, posebno u Boru ili pak Pančevu, verovali da ćete vi kroz politiku moći da se izborite za kvalitetniji život, ako su oni od politike dobili samo loše?

Ako sumnjamo u sve, onda ćemo teško da živimo na ovom svetu. Moramo da izađemo i malo izvan srpske klaustrofobije i pokušamo da za početak verujemo jedni drugima, da su namere ponekad i iskrene. Možemo da napravimo malu terminološku razliku između politike i politikantstva. Velike partije u Pančevu jesu koristile brigu o zagađenju kao politikantstvo, a ne kao istinsku brigu za svoje građane. Ako postavimo u centar sveta građanina, onda ne govorimo o politikantstvu, nego o jednoj ozbiljnoj politici. Govorimo o politici koja mora da obavesti svog građanina da ne živi u uslovima u kakvim živi neko u drugom kraju Srbije. I da zato što živi u zagađenoj životnoj sredini ima određene privilegije ili beneficije, kao što bi trebalo da ih imaju građani Bora, Pančeva, Obrenovca i drugih sredina koje trpe posledice enormnih zagađenja.

Jedan deo ekoloških pokreta u Srbiji nesumnjivo je formiran po nuždi, ljudi su se okupili da reše nešto što ih ugrožava na terenu, dok drugi deo zelene scene čine organizacije koje se sve više priklanjaju nečemu što je svetska pojava i što bi se moglo nazvati korporativnom ekologijom. Da li je takozvani koncept održivog razvoja samo šarena laža i neka vrsta fine korupcije zelenih ideja?

Kad govorim i o evropskim i o eks-ju iskustvima, raniji zeleni pokreti su marginalizovani i predstavljani kao nekakvi čudaci koji hoće da nas vrate u 18. vek. Naša odgovornost prema državi ili porodici nije povratak unazad, nego iskorak unapred, promena svesti i potreba da živimo održivo. Nećemo da zaustavimo civilizaciju da bismo živeli zdravije. Ako smo krenuli od nule, od minus stanja, svaki korak je boljitak. Mi hoćemo da ti koraci budu brži, da zakoni budu stroži, da kontrola države bez obzira da li je kompanija državna ili privatna, bude stroža. I da polako dižemo kriterijume koje moraju da zadovolje. Ne smemo da napravimo rez, jer ne možemo ostati bez privrede.

Čitali ste sigurno da više od 60 odsto evropskih uslova nama će biti ekološki, a videćete da će ekološki uslovi koje ćemo morati ispuniti možda stići i do 80 odsto, što onda govori o tome da smo mi vrlo problematična i zagađena sredina. Hajde da objasnimo velikim korporacijama da postoje drugi načini bavljenja biznisom i ekonomijom koji mogu da donesu ozbiljne profite i unaprede ekonomsku stabilnost.

Koliko tome mogu zaista doprineti kampanje kao što je, na primer, „Očistimo Srbiju„?

Najbolje se bavimo politikom ako osluškujemo potrebe sugrađana, to jest ljudi zahvaljujući kojima se bavimo politikom. Mnogi ljudi misle da su komunalne deponije najveći ekološki problem jer je on najvidljiviji. Svaka kampanja je jedan korak unapred, ali bez sistemskih rešenja ne možemo očistiti Srbiju. Srbiju ćemo očistiti onog trenutka kad naši građani budu znali gde mogu da bace đubre kako mogu da ga odvajaju i gde to da odlažu. Kaznena politika mora biti stroža, ali sa ponuđenim rešenjima. Ne smemo da kažnjavamo ljude što nešto rade, ako nismo omogućili mesta na koja mogu da odlažu.

Neke ekološke partije ne samo da su participirale nego i vodile velike države poput Nemačke. No, mada zastupate interese određenih grupa koje su ugrožene, pred biračem će uvek biti dilema da ako glasa za vas, a vi se bavite samo jednom grupom tema, ko će rešavati ostale?

Težnja Zelenih Srbije je da Srbija jednom bude član Evropske unije, a da Zeleni Srbije budu u velikoj porodici zelenih u Evropskom parlamentu. Jedna od naših političkih odrednica je Ekologija, Ekonomija, Evropa. Pomenuli ste da je 2010. godina. A mi tako hoćemo da se politički ponašamo. Osamdesetih godina kad su zeleni Nemačke postali ujedinjeni prestali su da budu samo ekolozi. I mi 2010. nismo samo ekolozi. Zeleni spektar ideja i zeleni spektar vrednosti je samo u jednom segmentu ekološki i zaštitarski. Zeleni su pokreti generalno socijaldemokratske orijentacije. Mislimo da je u Srbiji koja je opterećena raznoraznim nasleđima, ratova, ekonomske bede, nacionalne netrpeljivosti, verske netrpeljivosti, nedovoljnog razumevanja etničkih grupa, vrlo važno da zeleni pristup ravnopravnosti ponudi novo rešenje. Dosta smo bili zatočenici loše ekonomije, koja je produkovala još goru ekologiju. Sada je da našom ekologijom dobijemo i zelenu ekonomiju.