"U poslovanju smo se sretali i sa nelojalnom konkurencijom i sa damping cenama. Mi nikad nećemo napraviti loš a jeftin proizvod da bismo se probili na tržištu, što prepoznaju i u inostranstvu, tako da smo ove godine počeli da izvozimo specijalizovane kontejnere za rudnike na tržištu Švedske", kaže direktor Colja
PONOSNI NA KUPCE: Bernard Colja, direktor
Preduzeće Enigma Idea bavi se proizvodnjom mobilnih, modularnih poslovno stambenih jedinica – kontejnera i kontejnerskih naselja, izradom čeličnih konstrukcija za hale i uslužnim radovima u bravarskoj, mašinskoj i elektro radionici. „Preduzeće posluje od 2000. godine. Do 2004. poslovali smo u okviru grupacije Idea A.D., tada se izdvajamo i nastupamo na tržištu kao samostalno preduzeće pod imenom Idea Invest. U martu ove godine menjamo ime u Enigma Idea“, kaže za „Vreme“ direktor preduzeća Bernard Colja.
Do sada su u Enigma Idei proizveli oko 500 kontejnera različitih modela za potrebe preduzeća u Srbiji. Najveći kupci su im građevinske firme koje njihove proizvode koriste za smeštaj radnika na otvorenim gradilištima, zatim preduzeća koja kontejnere koriste kao privremene poslovne objekte. Ove objekte mogu koristiti dve do pet godina, a posle ih lako mogu ukloniti – demontirati. Treća ciljna grupa firme Enigma Ideja je najšire tržište, odnosno građanstvo. Njima je posvećen program modularnih mobilnih kuća.
U Enigma Idei proizvode tri osnovna modela kontejnera. To su demontažni kontejner klasik, skromnija varijanta kontejnera, koja ispunjava osnovne potrebe za smeštajem ljudi, bez dodatnih zahteva za nadogradnjom i za povećanjem površine nadogradnjom u visinu. Zatim, model monolit, koji je kompletnija i kompaktnija varijanta kontejnera. Model monolit namenjen je za teže režime eksploatacije, kompletno je atestiran na Niškom univerzitetu za nosivost još dva sprata i beskonačnim dodavanjem modula u širinu, čime se dobija objekat po potrebi. Treći model je „hibrid“, kombinacija prve dve varijante kontejnera sa tehničkim karakteristikama obe. Ovaj model odlikuje izuzetno konkurentna cena. „Početkom 2000. napravili smo prve modele kontejnera. Sva tri modela koja proizvodimo su naši projekti. Modele smo stalno razvijali i unapređivali da bismo došli do optimalnog i zadovoljavajućeg tipa u pogledu hidroizolacije, termoizolacije, čvrstine itd. Današnji kontejneri su kontejneri sedme generacije. Čak 98 odsto ugrađenog materijala u kontejner je domaće proizvodnje, ako ne računamo Rehauove profile za stolariju, tako da ga možemo nazvati srpskim proizvodom. U poslednje vreme posebnu pažnju posvećujemo velikim modulima. Sastavljanjem modula dobijamo objekte od sto pa do više od hiljadu kvadratnih metara, sa vrlo brzom i lakom montažom i demontažom“, kaže Colja.
Osim univerzalnih industrijskih mašina za obradu metala skidanjem strugotine, kao što su strugovi, glodalice, mašine za odsecanje, bušilice…, firma raspolaže i alatnim mašinama kao što je borverk, karusel strug, alatna oštrilica, brusilica za ravno i okruglo brušenje.
USPEŠNA PROIZVODNJA: Montažno modularna kuća…
Navedena oprema i kadar zaposlenih omogućuju namensku proizvodnju alata, delova mašina i složenih mašina po projektu ili zahtevu. „Naša firma se bavi proizvodnjom mašina po narudžbini. Godine 2003. proizveli smo CNC mašinu za sečenje lima. Naš inženjer Ilija Pupović, rukovodilac proizvodnje i projektant svakog proizvoda koji izađe iz naše fabrike, konstruisao je i napravio tu mašinu. Mašinu smo napravili za vlastite potrebe. Ona lim, prohrom i čelik debljine do 20 centimetara seče plazmom na 10.000 stepeni. Koristimo je za naše potrebe u prizvodnji, a vršimo i uslužno sečenje. U Srbiji postoje još tri ili četiri takve mašine i sve su uvezene. Nijedan brod ne može da se napravi bez takve mašine. Uz pomoć nje napravljen je brod Idea Beograd – „Nikola Tesla“. Brod je upravo krenuo na put za Čikago povodom obeležavanja 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle. Težak je 35 tona i kompletno je proizveden u našoj radionici, uključujući ugradnju motora, uređaje za navigaciju i navođenje, kompletan enterijer, eksterijer, farbanje…“, priča Bernard Colja, i dodaje: „Za našeg partnera, firmu ‘Senjak’ napravili smo presu od 500 tona, a za vlastite potrebe liniju za profilisanje limova i proizvodnju trapezastih limova. Sve je to kompletno napravljeno u našoj barvarskoj i mašinskoj radionici, koja je opremljena za obradu svih delova od metala. Pri tom sve proizvedene mašine i servisiramo.“
…i brod Idea Beograd – „Nikola Tesla“
Najveći dobavljači preduzeća Enigma Idea su firme „Senjak“, Džip komerc od kojih kupuje čelične profile i cevi, preduzeće Devix iz Lazarevca snabdeva ih sendvič panelima. Sendvič paneli se ispunjavaju potparenim stiroporom, koji proizvodi preduzeće Fima iz Mionice. Firma Ilmaks iz Pančeva snabdeva ih PVC i aluminijumskom stolarijom, a Sintelon podnim oblogama.
Kao svoju prednost nad konkurencijom u Enigma Idei ističu kvalitet proizvoda, poštovanje rokova i brzinu isporuke, pa tek onda cenu. „U poslovanju smo se sretali i sa nelojalnom konkurencijom i sa damping cenama. Pojedini proizvođači su prodavali kontejnere po ceni materijala koji je potreban da bi se kontejner napravio. Sa tim smo se izborili tako što smo napravili različite modele za različite kupce. Mi nikad nećemo napraviti loš a jeftin proizvod da bismo se probili na tržištu, što prepoznaju i u inostranstvu, tako da smo ove godine počeli da izvozimo specijalizovana kontejnere za rudnike na tržištu Švedske“, kaže Colja.
Strani partneri do Enigma Ideje dolaze uglavnom po preporuci, mada u firmi ističu Beogradski sajam građevine kao odličan vid za nalaženje novih partnera. „Smatram da smo interesantni firmama sa Zapada. Često velike firme šalju svoje stručnjake i tehnologe da vide kakvi su kapaciteti i mogućnosti našeg preduzeća. Ako bi sve krenulo onako kako mi želimo, sigurno bi 50 odsto naše ukupne proizvodnje išlo u izvoz“, smatra Bernard Colja.
Kada je firma osnovana, zapošljavala je oko 25 radnika. Trenutno ima 49 zaposlenih, od toga 40 u proizvodnji. Prosečna plata je 28.000 dinara.
Enigma Idea se nalazi u Luci Beograd, gde plaćaju zakup za plac na kome se nalazi firma. „Ovde smo od maja prošle godine. Sredstva od kredita koji smo uzeli iskoristili smo za uređenje placa. Sređena je cela infrastruktura, hidrantne i kanalizacione mreže. Mnogo je novca uloženo da bi radnici imali dobre uslove za rad“, smatra Colja.
U Enigma Idei navode da mogu da proizvede do 100 kontejnera mesečno na 5000 kvadratnih metara radnog prostora i da planiraju da do kraja naredne godine budu vodeći proizvođač kontejnera u regionu.
U Enigma Idei su ponosni na kupce sa kojima sarađuju. To su vodeće domaće i strane građevinske firme. „Spisak firmi koje koriste naše objekate je velik, između ostalih to su Lasta Beograd, kojima smo nedavno napravili poslovni objekat na dva sprata, Alpina, austrijska firma koja je na tenderu dobila koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović“, Projektmontaža, International School of Belgrade. Sa firmom Intermost smo dosta radili, preduzeće Marbo je kupilo jedan objekat za svoj proizvodni pogon u Nišu. Na najvećem gradilištu u Beogradu, a možda i u Srbiji (Delta City) nalaze se naši objekti. Veliki udeo u plasmanu naših proizvoda ima ovlašćeni prodavac našeg proizvodnog programa, firma Bazis grupa iz Beograda, s kojom uspešno sarađujemo od 2003, od kada imamo zajedničke sajamske nastupe“, ističe Colja.
Enigma Idea ima program montažno-modularnih kuća tipa vikend-kuća. Sredstva potrebna za kupovinu takve kuće jednaka su sredstvima koja treba potrošiti da bi se podigla kuća slične kvadrature klasičnom gradnjom. Osim toga, sve ostale komparativne prednosti su na strani montažno-modularnih kuća. „To je kuća koja se stavi na kamion i vozi se na lokaciju, za takvu kuću nije potrebna dokumentacija kako bi se počela gradnja, koja inače kratko traje: u roku od tri nedelje kupac dobija gotov i postavljen objekat za koji nisu potrebni temelji pošto poseduje sopstevene stope. Što se tiče daljeg razvoja kuće, planirali smo da uvedemo plinske instalacije i rezervoare za vodu. Tako bismo isključili potrebu za bilo kakvim spoljnim priključcima“, kaže Colja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
