Trebalo bi jasno da se utvrdi, šta su ciljevi za godinu dana, pet godina i deset godina u poljoprivredi. Poljoprivreda već dugi niz godina beleži suficit, i za vreme Miloševića i posle njega, do danas. Prošle godine suficit koji je poljoprivreda ostvarila bio je milijardu i po dolara. Ipak, Ministarstvo poljoprivrede u poslednjih deset vlada služi za potkusurivanje
Prvi cilj svake korporacije je da pravi novac, a glavno pravilo svake vlade jeste da odlomi veliko parče tog novca i podeli ga ostalima, rekao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu Leri Elison, osnivač i direktor softverskog giganta „Orakl“. Drugi Amerikanac Pi Džej O’Rurk, pisac, satiričar i novinar, reče pak da je dati novac i moć vladi isto što i pubertetlijama dati viski i ključeve od auta. Zato je, valjda, jednu od poslednjih svojih knjiga naslovio Ne glasaj – To samo ohrabruje kopilad.
Ipak, u Srbiji će se glasati i nova vlada će se već nekako – sračunati. Šta je to što bi trebalo da bude najpreči posao za Nemanjinu, bez obzira na to ko će tamo sedeti? „Vreme“ nije htelo da traži odgovor na ovo pitanje među političarima, analitičarima i svima onima za koje bismo mogli posumnjati da promovišu neku od ponuđenih političkih opcija. Opredelili smo se, ovog puta, da pitamo one ljude koji poseduju ozbiljan intelektualni i profesionalni kredibilitet i nisu lično zainteresovani za bilo kakvu korist od predizbornog javnog nastupa.
Da bih mogao da govorim šta nova vlada treba da učini, prvo moram da kažem šta nova vlada nije učinila. Nedosledna agrarna politika je obeležila svaku vladu dosad, svaka nova vlada je imala neke svoje ciljeve u poljoprivredi, a sa svakim novim ministrom (čak i za vreme iste vlade) menjali su se i prioriteti.
U novoj vladi bi, za početak, ministar poljoprivrede morao da bude profesionalac a, ne političar. Čak bismo ga mogli dovesti iz inostranstva, kao selektora fudbalske reprezentacije. Da ne bude ni zvezdaš ni partizanovac, da ne navija za „Vojvodinu“. Nego pravi, pravcati – profesionalac. Ne mora da bude doktor nauka, ne mora da bude paor, važno je da mu je poljoprivreda profesija i da zna da okupi tim stručnjaka koji će da rade.
Dalje, trebalo bi jasno da se utvrdi, šta su ciljevi za godinu dana, pet godina i deset godina u poljoprivredi. Činjenica je da je Srbija poljoprivredna zemlja. Bar jedna trećina stanovništva živi od poljoprivrede. Poljoprivreda već dugi niz godina beleži suficit, i za vreme Miloševića i posle njega, do danas. Prošle godine suficit koji je poljoprivreda ostvarila bio je milijardu i po dolara. Ipak, Ministarstvo poljoprivrede u poslednjih deset vlada služi za potkusurivanje. Najvažnija su ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, vojske… a sve ostalo je dam-daš, ja tebi – ti meni. I s Ministarstvom poljoprivrede je tako.
Agrarni budžet je, recimo, 230 miliona evra, neko kaže mnogo je, neko kaže malo je, a ja pitam kolike su bile subvencije prošle godine za nova radna mesta koje su davane stranim firmama? Koliko se ljudi zaposlilo?
Dalje, smatram da ne treba da budemo veliki izvoznici kukuruza i pšenice i da se time još i hvalimo. Prvi je dakle cilj da ne izvozimo svoje zlato – kukuruz. Treba da budemo veliki izvoznici mesa i mesnih prerađevina. Mi smo jedan od najvećih izvoznika kukuruza, a jedna Španija uvozi 95 odsto kukuruza. S druge strane, Španija je jedan od pet proizvođača svinjskog mesa u EU. A mi radimo obrnuto, što je greška – izvozimo rudu, a uvozimo proizvod. Naši supermarketi su prepuni proizvoda, mesnih prerađevina iz Austrije, Slovenije, Mađarske, Hrvatske… Da li je to cilj? To pritom ne znači da bi poljoprivredniku koji je proizveo kukuruz trebalo da se ubije cena, trebalo bi da ga uzmu fabrike stočne hrane, prerade ga, stočari ga upotrebe kao stočnu hranu, a onda se meso preradi u mesnoj industriji, a meso i mesne prerađevine izvoze. I to nije ništa novo, mi smo osamdesetih godina izvozili mesne prerađevine na američko tržište.
Dalje, kad se kaže stočarstvo, ovde se misli isključivo na govedarstvo. Ako je tako, to treba i da se kaže. Nek se kaže nemojte da gajite svinje, nemojte da gajite ovce, nemojte da gajite živinu. Ili je stočarstvo – i govedarstvo i svinjarstvo i ovčarstvo i živinarstvo? Kad smo kod živinarstva, ne znam da li postoji neka prerađivačka firma u Srbiji koja nije u rukama stranaca.
Nama se priča o pretpristupnim fondovima, o parama koje treba da dobijemo, stalno neka socijala, neka davanja, godine nam prolaze u uljuljkivanju da će neko nešto da nam da. Ne. Mi treba da proizvedemo i tom nekom ko ima novac da prodamo. Mi proizvodimo kvalitetno meso, kvalitetne maline, kupine, jagode, ako hoćeš, izvoli, kupi. Naš proizvod treba da bude ekskluziva i mi za to uslove imamo. Ne da se takmičimo da proizvedemo hiljade tona pršute, nego da ta pršuta bude ekskluziva, delikates. Da ne prodajemo vino po evro i po, nego da proizvodimo ekskluzivno vino. Ni Slovenci ne mogu da se takmiče u proizvodnji sa Evropom kvantitativno. Ali onda se proizvodi brend. Ajvar, pekmez od šljiva, sok od cvekle.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
