Krunisanje za predsednika

Ko god je verovao da Aleksandar Vučić ima plan da od predsedničke funkcije napravi nešto sasvim novo, nije pogrešio.

Ono što je u predvečerje inauguracije najavljeno to samo potvrđuje.

Nije mu dosta da u Domu Narodne skupštine Srbije položi zakletvu na Ustavu, već će to biti neki posebno broširan Ustav, ispod koga će kao neki postament da stoji Miroslavljevo jevanđelje (vidi tekst koji sledi), a u utorak još, dan pred taj svečani čin, ljuta i pakosna opozicija (a kakva bi bila?) slutila je da će da se pojavi ogrnut hermelinom.

Vučić je potpuno svestan da ga spoljna obeležja njegove nove funkcije učvršćuju. Sticajem okolnosti, prošao sam u utorak kroz beogradski Pionirski park. Komunalci ga šminkaju, čak su farbali ljuljaške i klackalice.

Poravnata je staza kojom će se Vučić uputiti do zgrade Predsedništva Srbije, valjda da se ne saplete na prvom koraku, gde će preuzeti dužnost od dojučerašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, a ovaj će mu uručiti državni pečat, zastavu i još neke oznake nove moći novog čoveka u toj zgradi.

Ispred zgrade Predsedništva biće postrojena četa Garde, ali i pripadnici sva tri roda Vojske Srbije, a načelnik Generalštaba Nebojša Diković predaće mu raport.

Ovaj tekst nastaje u utorak uveče, dvanaest sati pre ceremonije, i nastao je na osnovu najavljenog scenarija, što ne znači da čitaoci neće biti pametniji od autora kad u sredu odgledaju ceo spektakl u direktnom televizijskom prenosu.

Dojučerašnji premijer a današnji predsednik još je u ponedeljak na TV Pinku najavio da će od Doma Narodne skupštine do Andrićevog venca proći kroz špalir razdraganih građana, „biće ih hiljadu, dve, tri hiljade“, rekao je, i svaki oblik protesta nazvao je kontramitingom jer su oni prvi na vreme najavili taj skup.

I poslednju konferenciju za štampu održao je ispred rezidencijalnog objekta vile „Mir“ na Dedinju, i slutim da će to ubuduće biti naša Bela kuća.

Vučić i njegovi neće propustiti nijednu priliku da i spoljnim obeležjima povećaju značaj predsedničke uloge. Prerastanje ustavnog položaja predsednika u ključnu figuru srpske politike neće se obavljati postupno.

On je već naglasio da ima „kontrolnu ulogu nad vladom i parlamentom“, samo što to nije definisao kako i piše u Ustavu, da to znači da može jednokratno da vrati neki zakon na razmatranje.

Dokle god bude šef najjače vladajuće stranke, samim tim i vlade i parlamentarne većine, neće ni imati potrebe da koristi to ograničeno i oročeno ustavno ovlašćenje: naime, pisaće zakone i usvajati ih kako on hoće.

Pred ustoličenje obećao je da neće da vlada večno. Juhahaha.