Kako se od eventualnih napada terorista štite Italijani, Francuzi, Britanci i Grci
AERODROM: Oprez na svakom koraku
ITALIJA: Opsadno stanje u Italiji važi još od 11. septembra, a vojni udari na Avganistan dodatno su povećali oprez i mere obezbeđenja. Nivo psihoze je razumljiv ako se informacijama koje stižu iz američke i drugih tajnih službi („da će Italija sigurno biti meta atentata islamskih fundamentalista“) doda i činjenica da se zemlja godinama suočava sa terorizmom Novih crvenih brigada i povremenim udarcima „hobotnice“.
Pošto Italija nije direktno uključena u ratne operacije, koncentrisaće se na unutrašnju sigurnost. Na obezbeđivanju „klasičnih“ potencijalnih meta (diplomatska predstavništva, aerodromi, mostovi itd.), angažovana je i vojska, što se inače retko dešava. Time je stvorena mogućnost da se veći broj policajaca i karabinjera „rastrči“ po terenu umesto da sedi iza vreća s peskom.
Istovremeno, veliki je strah za umetničke znamenitosti i simbole italijanske kulture (Koloseum, Vatikan, Katedrala u Milanu, Crkva svetog Marka u Veneciji), kao i za hemijske industrije i predstavništva američkih kompanija.
Dok broj potencijalnih ciljeva stalno raste, odložen je planirani sastanak NATO-a u Napulju, a italijanska vlada će tražiti odlaganje skupa FAO-a u Riminiju.
U američkim vojnim bazama (njih 7), koje ovog puta nisu angažovane u ratnim operacijama, uveden je najveći stepen pripravnosti, a italijanska civilna lica zamoljena su da ne dolaze na posao.
Sa početkom bombardovanja Avganistana u Italiji je stupio na snagu niz drugih bezbednosnih mera: dozvoljen je pritvor sumnjivih lica u trajanju od 48 sati (umesto 24), dozvoljeno je prisluškivanje telefona bez sudskog naloga, zabranjeno je civilnim avionima preletanje strateških gradova (Milano, Rim, Firenca, Venecija), povećan je broj ratnih aviona koji su stalno u vazduhu. Državna bezbednost istovremeno zahteva od vlade i parlamenta dodatne uredbe koje će smanjiti ograničenja u njenom radu čime bi otpočelo, na primer praćenje i pretresanje pripadnika islamskih zajednica bez dozvole suda, saradnja sa osuđivanim licima u cilju prikupljanja informacija. Ne iznenađuje ni pojavljivanje oglasa ministarstva unutrašnjih poslova u dnevnim novinama kojim se traže špijuni sa znanjem arapskog jezika.
FRANCUSKA: Samo nekoliko sati nakon atentata u Njujorku i Vašingtonu, u Francuskoj je reaktiviran plan Vižipirat (Vigipirate), sigurnosni dispozitiv zamišljen još 1978, a prvi put primijenjen 1991. za rata u Zaljevu i kasnije, u cijelosti ili djelomično, za atentata u pariskom metrou 1995, u vrijeme Mondijala (1998) ili još NATO intervencije na Kosovu (1999). Ovim se planom predviđa mobilizacija cjelokupnog sastava policije i žandarmerije, te dijelova sva tri roda vojske. Određen kao „plan budnosti (vigilence), nadzora i centralizacije obavještenja“ primjenjuje se stupnjevito: prva i druga („pojačana“) faza. U Francuskoj je od 12. septembra na snazi ova druga varijanta koja uključuje i razmiještanje vojnih snaga, pojačanu kontrolu na granicama, zaštitu javnih zgrada, posebno škola, a na aerodromima i pojačane mjere kontrole prtljaga i drugo. U Parizu je tako na željezničkim kolodvorima i aerodromima razmješteno 1100 vojnika, od toga 850 pripadnika padobranskog puka iz Karkasona. Posebne mjere sigurnosti provedene su i oko brojnih diplomatskih predstavništava, poglavito američkih interesa u Parizu.
Sigurnost Pariza u nadležnosti je države i prefekture policije, ali i gradska je vlast, sa svoje strane, poduzela niz mjera koje su za običnog građanina najpouzdaniji znak da su na snazi izvanredne mjere. Tako, još od 12. septembra, u gradu je plombirano 16.000 uličnih kanti za smeće, a na njihovo mjesto postavljene su prozirne plastične kese. Uklonjeni su i kontejneri za staklene boce te pojačane mjere nadzora pristupa gradskoj vodovodnoj mreži.
Početkom ovoga mjeseca vlada je objavila i plan borbe protiv „bioterorizma“ – koji je sve dotad bio „državna tajna“ – plan Biotox. Planom se predviđa posebna zaštita prometa visokorizičnih bioloških proizvoda („mikroorganizama koji prenose ili izazivaju kugu, bedrenicu, variolu, brucelozu, botulizam, difteriju ili hemoragijsku groznicu“), a počiva na mobilizaciji zdravstvenih i bolničkih laboratorija te nacionalnih centara za infektivna oboljenja.
V. BRITANIJA: Nove mere bezbednosti koje uvode britanska vlada i privatne kompanije uključuju postavljanje brojnih kamera na javnim mestima za svakodnevno praćenje običnih ljudi na ulici, u tržnim centrima, i naročito – u londonskom Sitiju, poslovnom srcu Britanije, gde su se već dogodili teroristički napadi iza kojih stoji IRA. Preduzimljivi direktor kompanije Visionics iz Nju Džersija Džozef Etik poslao je pismo 11. septembra nakon tragedije u SAD medijima u kojem najavljuje da je došlo vreme da se pojača bezbednost korišćenjem tehnologije fejslet u kojoj je njegova kompanija specijalizovana.
Kada je o Britaniji reč, Etik može da počne da trlja ruke, iako se cena akcije njegove kompanije već utrostručila u roku od mesec dana. Ruku na srce, kamera (CCTV) postavljenih na javnim mestima bilo je u Britaniji i ranije, ali je ideja naročito prirasla za srce Blerovoj vladi. Procenjuje se da je 1998. u centrima gradova u Britaniji bilo više od 400 kamera, ali da ih je danas preko dva miliona. Nakon objave rata talibanskom režimu, biće ih još više.
Tehnologija fejslet može da sačini kodove za identifikaciju ličnosti i zapravo je biometrička metoda identifikovanja osoba pomoću skeniranja njihovih jedinstvenih karakteristika – crta i oblika lica ili građe, a na osnovu 80 ovakvih karakteristika (širina i dužina nosa, razmak između očiju i sl.) kako bi se traženoj osobi otežalo prerušavanje. Postoji kartoteka traženih osoba i, kada se ona pojavi na ekranu, aktivira se alarm.
Iako se uvode nove mere obezbeđenja, a britanske obaveštajne službe MI5, MI6 (da ne nabrajamo dalje) rade punom parom, najbolje je da se već sada otarasite svih ružnih navika ako želite u London. Šanse da vas neko na monitoru ne vidi kako grickate nokte, na primer, veoma su male. Vodite računa o svom imidžu, jer vam samo putovanje od londonskog aerodroma Hitrou do centra grada garantuje da postanete TV zvezda (doduše, samo na CCTV). Na primer, dok prolazite carinu na aerodromu Hitrou možete zapaziti kamere diskretno postavljene na plafonu. Ima, zatim, i kamera koje prate situaciju na šalterima za karte i obaveštenja na pokretnim stepenicama. Ako želite Hitrou-ekspresom do stanice Pedington, bićete uhvaćeni u zum nekoliko puta. Ali, tu nije kraj, jer vas i na železničkoj platformi čekaju kamere na stubovima i glavnom terminalu. Ako krenete dalje podzemnom železnicom, pratiće vas oko kamere: na svakoj stanici do Kings krosa. Ako i izađete na Kings krosu i krenete prema stanici za autobus, dobro obratite pažnju, videćete kameru na autobuskoj stanici gde piše i red vožnje. Ako vam je dosadilo da budete zvezda CCTV i poželite da se odvezete taksijem, i na taksi-stanici čekaju vas kamere, kao i kod trotoara.
Prema jednoj proceni, prosečan Britanac snimljen je dnevno čak 300 puta.
No, bojazan od Velikog brata, za sada, manja je od bojazni od terorističkih napada. Zato Britanci na kamere ne gledaju kao na oko Velikog brata. Više, neke stroge tetke.
GRČKA: Među grčkim zapadnim partnerima još nisu zaboravljene snažne antiameričke demonstracije i gotovo potpuno protivljenje javnog mnjenja NATO bombardovanju SRJ 1999, dok i novi američki ambasador Tomas Miler podseća na nerešen slučaj najizvikanije, najefikasnije i najsmrtonosnije po probrane ciljeve – domaće terorističke organizacije „17 novembar“ i njene „sestre“ ELA-e. Na spisku razloga za zabrinutost Atine je i Olimpijada 2004, za čije obezbeđenje MOK nije odobrio dodatna sredstva.
U tom kontekstu, mere bezbednosti nisu preduzete samo radi zaštite domaćeg stanovništva i institucija nego prvenstveno potencijalnih zapadnih ciljeva, kao i NATO i jedine američke baze na teritoriji Grčke. Ako se iz tih mera može čitati manifestacija politički stav, onda ne treba zanemariti ni drugu stranu grčke spoljne politike i želju da se ne ugroze ni dugogodišnje veze u arapskom svetu, jer je obezbeđenje podignuto i oko potencijalnih ciljeva u Grčkoj u vlasništvu 20 zemalja Severne Afrike i Bliskog istoka koje su podržale napad, te zbog toga mogu postati meta terorista.
Zabranjeni su letovi privatnih aviona, a vojna avijacija kontroliše civilne letove uz pooštrene mere kontrole, ali je podsekretar Ministarstva odbrane Dimitris Apostolakis strpljivo demantovao da postoji naređenje da se automatski obori svaka letelica koja propisno ne podnese plan leta. Stara boljka u odnosima sa Turskom, uz simptome naglog zaoštravanja poslednjih nedelja, verovatno je u borbi za pozicije u novoj podeli regionalnih uloga. Ministar odbrane Akis Cohatcopulos je sa humorom „pozdravio“ neželjeni povratak turskih pilota u grčki vazdušni prostor prošle nedelje jer su, kako je rekao, dali priliku i grčkim da se ponovo vežbaju u presretanju.
Krićani iz okoline zaliva Suda verovatno imaju više razloga za zabrinutost od ostalih Grka, jer im je u komšiluku jedina američka vojna baza u Grčkoj (pored NATO avio-baze u Aktionu na zapadnoj obali i NATO štaba u Larisi). Na samo 320 km od Libije, i 4000 km od Kabula, baza i inače služi za nadgledanje regiona, a u ovoj fazi i za specifičniji elektronski „intelidžens“ u kojem učestvuju avioni dometa i do 9000 km, kao što je RC-135, korišten za vreme hladnog rata da sa Aljaske nadgleda sovjetske balističke probe, a u zalivskom ratu u kombinaciji sa avaksima, ili četvoromotorac EP-3, sa ARIES sistemom.
Nezvanično se tvrdi da su ti avioni bili posebno aktivni poslednjih dana, kao i da je prošle nedelje noću velik broj transportnih aviona sleteo na punjenje u Sudu, na putu za američku bazu Indžirlik u Turskoj, ali nije poznato da li su nosili ili na grčkom ostrvu ostavili trupe ili dodatnu opremu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!