Očigledno je ovo trenutak kada ćemo o legalnosti softvera prestati da govorimo kao o nečemu što nije previše važno i što zavisi samo od dobre volje retkih korisnika koji su uvideli njegove konkretne prednosti kao što su bezbednost, stabilnost, bolji rad – ili još ređe – mirna savest
Svi poreski inspektori u Srbiji upravo su završili obuku za proveravanje legalnosti softvera i već su počeli time da se bave. Pošto u jednom preduzeću provere svu papirologiju koju su inače do sada proveravali, sešće za svaki računar pojedinačno i pogledati koji su programi instalirani. Onda će od nadležnih u preduzeću zatražiti dokaz o njihovoj legalnosti. Ko ga nema, dobiće kaznu od 100.000 do tri miliona dinara, uz obavezu naknade materijalne štete u visini do trostrukog iznosa vrednosti softverske licence koju koristi ilegalno.
Ivan Ugrin, načelnik za terensku kontrolu u Poreskoj upravi Srbije, kaže za „Vreme“ da je Poreska uprava tek otpočela kontrole legalnosti softvera, i da je do sada izvršeno dvadesetak provera i podneto desetak prijava za privredni prestup.
Očigledno, ovo je trenutak kada ćemo o legalnosti softvera prestati da govorimo kao o nečemu što nije previše važno i što zavisi samo od dobre volje retkih korisnika koji su uvideli njegove konkretne prednosti kao što su bezbednost, stabilnost, bolji rad – ili još ređe – mirna savest. I možda zvuči kao preozbiljna kazna za tako „sitan“ prekršaj, ali izgleda da su zakonodavci shvatili da je to jedini način da se uvede red u oblast zaštite intelektualne svojine. Reći će se takođe da nema svako preduzeće dovoljno sredstava da kupi jedan Kvark ili Fotošop, programe koji mogu da koštaju i hiljade dolara, dok je u isto vreme njihova vrednost na uličnim tezgama stotinak dinara.
PROCEDURE: Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, kojim su uvedene ova kontrola i rigorozne kazne, propisuje da se softverska piraterija tretira kao ozbiljan privredni prestup, sličan utaji poreza. Zakon je donet sredinom 2006, i do decembra prošle godine primenjivao se samo sporadično. Zakonom se definišu šira ovlašćenja poreskih inspektora, koja uključuju i zaplenu, kao i povećane kazne za pravna lica. Ne primenjuje se na kućnu pirateriju, koja je u Srbiji prisutna u gotovo svakom domaćinstvu.
Plan i program treninga inspektora i poreskih policajaca napravila je Biznis softver alijansa (BSA), globalno udruženje koje godinama posluje u Srbiji – promoviše legalni softver i štiti prava njegovih proizvođača. Pravni predstavnik BSA Dragomir Kojić objasnio nam je da su na ovim treninzima predstavnici softverskih kompanija Adobe, Autodesk, Majkrosoft i Simantek, zajedno sa BSA održali opširna predavanja poreskim inspektorima.
NA KURSU INFORMATIKE: Poreski inspektori
Kako u razgovoru za „Vreme“ objašnjava Miša Ognjanović, menadžer za zaštitu intelektualne svojine u kompaniji Majkrosoft, tokom ove nedelje biće zaokružena obuka celokupne srpske poreske uprave – inspektora i poreske policije, zaključno sa treningom u Nišu. „BSA je tražila da trening bude praktičan jer poreski inspektori nisu bili dovoljno obrazovani u oblasti informatike“, kaže Ognjanović. On dodaje da inspektori nisu krenuli u kontrolu samo u većim gradovima već i mnogo manjim mestima, poput Ivanjice.
Upitan da li poreski inspektori kontrolišu apsolutno svaki program koji pronađu na računaru, ili samo softver kompanija čiji su predstavnici obučavali poreske inspektore tokom decembra i januara, Ivan Ugrin iz Poreske uprave odgovara da su predstavnici softverskih kompanija pružili samo uskospecijalistička znanja, koja se odnose na identifikaciju legalnosti određenih softvera i način njihovog instaliranja na računare prilikom kupovine. „Znači, te softverske kompanije ni u kom slučaju nisu bile organizatori navedenih obuka. Inače, poreski inspektori i inspektori Poreske policije vršiće kontrolu softvera na računarima kod poreskih obveznika, a ne samo određenih kompanija koje se ovih dana spominju u sredstvima javnog informisanja“, navodi on.
Kako kaže Dragomir Kojić iz BSA, predavači su inspektorima dali i poduži spisak softvera sa podacima koji se plaća, a koji ne.
Ugrin još dodaje da u postupku kontrole legalnosti softvera, poreski inspektori sačinjavaju zapisnik o izvršenoj kontroli kojim se konstatuje činjenično stanje – broj računara koje koristi poreski obveznik, posedovanje, odnosno neposedovanje računa o nabavci softvera i ugovora o kupovini softvera od strane za to ovlašćenog prodavca. Po potrebi, poreski inspektori i inspektori Poreske policije uzimaju izjavu od odgovrnog lica poreskog obveznika. U slučaju da se utvrdi da poreski obveznik nema potrebna dokumenta, nadležnom opštinskom javnom tužilaštvu podnosi se prijava za privredni prestup i protiv pravnog lica i protiv odgovornog lica u pravnom licu.
Poreska uprava Srbije u proseku godišnje izvrši oko 48.000 naloga za kontrolu. Kojić kaže da je ona tokom 2007. godine poslala oko 1000 pisama upozorenja firmama širom Srbije da legalizuju svoj softver. Koliko je stvar ozbiljna, pokazuju IDC-ove studije po kojima je stopa piraterije u Srbiji 78 odsto (od toga, zbog relativno malog broja računara, na kućnu upotrebu odlazi manje od 20 odsto), a da građani godišnje na informacione tehnologije (i hardver i softver) potroše u proseku 46,7 evra.
ALTERNATIVA: Međutim, država je ponudila nekakav izlaz: tokom marta, na sajtu Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, svaki građanin ili firma moći će da daunloduje besplatan softver na srpskom jeziku. Ovo može da bude dobro rešenje za one koji nemaju dovoljno novca, nekih par stotina evra za osnovne programe – Majkrosoft Vindovs i Ofis, ukoliko su im dovoljni. Ipak, oni koji se odluče za ovo rešenje svakako ne mogu da budu sigurni da će izbeći inspekciju za tih mesec ili dva dok se rešenje ne pojavi. S druge strane, besplatan softver, ali nelokalizovan na srpski jezik, može se „skinuti“ legalno sa interneta u svako doba dana. Neke firme, poput onih koje distribuiraju Ubuntu operativni sistem (uz koji ide i paket najraznovrsnijih programa i može da pokrije potrebe i mnogo zahtevnijih), dovoljno su ljubazne da će na zahtev, u roku od nekoliko dana, na kućnu ili adresu firme potpuno besplatno poslati kompakt-diskove sa ilegalnom, besplatnom instalacijom softvera. (Ispravka)
Ono što nudi Ministarstvo jesu osnovni računarski programi koji bi, smatraju, trebalo da pokriju potrebe malih preduzeća – srpska distribucija Linuks operativnog sistema (i pomenuti Ubuntu, i Fedora, jer „nije izvesno koja je bolja i koja će duže da opstane“), Open Ofis paket (procesor teksta nalik na popularni Majkrosoft Vord, aplikacija za tabelarne kalkulacije, sličan Ekselu, aplikacija za prezentacije – zamena za Pauer Point i aplikacija za male baze podataka nalik Aksesu), Mozila internet pretraživač i imejl klijent Tanderbird. Programi su, kao i svaki Linuks, kompatibilni sa Majkrosoftovim Ofis paketom pa će u njima biti moguće korišćenje dokumenata kreiranih u Ofis aplikacijama i snimanje dokumenata u formatima razumljivim Ofis aplikacijama.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Izbori 2026: Od studentske pobune do odluke na biralištima
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Intervju: Tihomir Stanić, glumac na Studentskoj listi
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U trenutku kada ovaj tekst nastaje Pionirski park puni se policijom i maskiranim muškarcima obučenim u crno i s misterioznim velikim torbama u kojima, prepostavljamo, ne nose napolitanke i južno voće. Ali čemu sve to?
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
