Komisijom protiv NATO-a

Nije bilo lako prošle nedelje biti opozicioni poslanik (kao da je ikad i bilo) u ovom sazivu Skupštine. Naime, predsednica parlamenta Maja Gojković je svojom inicijativom za osnivanje Komisije pokrenula otvoreno prvenstvo u patriotizmu za poslanike. I ajd’ sad, majčin sine, budi protiv. Maja Gojković je rekla da će Komisija tragati za istinom, da neće ličiti na sudnicu, da neće bilo kome izricati presudu ili tražiti način da se javnosti u Srbiji kaže ko je kriv. S druge strane, poslanik Demokratske stranke Balša Božović kazao je da ne postoji ta bomba koja bi toliko štete učinila koliko politika režima iz devedesetih. „Mi osnivamo komisiju koja će ispitati posledice vaše politike do 2000. godine, jer bombardovanje je bilo pogubno za građane, ali ne i za vas koji ste izazvali bombardovanje. Niste 1999. mogli da osnujete komisiju, ali ste mogli da dobijete državne stanove. Mi u kontaktima sa strancima zameramo sramotnu politiku NATO-a, ali rat se završio tako što je tadašnja politika izgubila KiM i danas samo potpisuje ono što je tada izgubila“, rekao je Božović.

Ogovarajući Božoviću, Maja Gojković je naglasila da se takva diskusija nije čula ni u italijanskom parlamentu čak ni „kad je podnet izveštaj koji dokazuje da su italijanski vojnici obolevali, obolevaju i obolevaće zato što su službovali na KiM“. „Ako imate drugačije podatke, izađite pred Komisiju i kažite zašto mislite da se u Srbiji ne umire zbog posledica NATO bombardovanja. Vi znate da ćete posle ovakve diskusije imati nula odsto, a ne kao sada 2,2 odsto, a jedinu ocenu politike daju građani na izborima. Vi loše govorite o građanima, a Aleksandar Vučić i ova politika po oceni građana vrede 55 odsto,“ izjavila je Gojkovićeva.

Šef poslaničke grupe DS Goran Ćirić najavio je da će poslanici te stranke glasati za formiranje Komisije, navodeći da je besmisleno govoriti da li je uranijum štetan. „Pa, štetan je. Bio sam u jedinicama u Podujevu 1999. godine, gde je gađano osiromašenim uranijumom i naravno da želimo da se utvrde činjenice“, odgovorio je Ćirić. Za ovu izjavu predsednica skupštine imala je više razumevanja nego za govor Božovića: „Žao mi je što ćete vi snositi političke posledice, jer nije lako za ovo glasati. Nije lako izneti ovo danas na sto.“ Božović se nije dao: „Svaka čast vojsci na odbrani. Svi smo bili žrtve bombardovanja, osim vas Majo, Slobodana Miloševića, Mire Marković, Vučića i Šešelja, koji ste uzimali stanove. Za bombardovanje SRJ kriv je NATO i vi koji ste imali takvu politiku.“

CRNA STATISTIKA

Da li su za maligna oboljenja stanovnika Srbije više krivi NATO, Amerikanci i njihove bombe sa osiromašenim uranijumom ili katastrofalna politika onih koji su vodili zemlju 1999, slaba je uteha za 38.066 građana naše države koliko je 2015. godine obolelo od nekog oblika karcinoma, a pogotovo za porodice 21.865 osoba koje su iste godine umrle od raka (prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“).

Kako su nama Amerikanci, poput Đure Čvorovića iz Balkanskog špijuna Dušana Kovačevića, odavno oprostili što su nas tukli, logično je bilo i da se povodom osnivanja ove specifične komisije oglasi i ambasador Kajl Skot. Našavši se u nezahvalnoj situaciji da, poput nekog trgovačkog putnika, govori mušterijama kako su cigarete koje prodaje zdrave, američki diplomata je za Fonet izjavio da su spremni (verovatno je mislio na Sjedinjene Američke Države) da sarađuju u svakom ozbiljnom naučnom istraživanju o tome da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukazala kako osiromašeni uranijum ne predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, da je nekoliko srpskih naučnika, epidemiologa i radiologa sprovelo nezavisna istraživanja koja nisu pronašla dokaze da osiromašeni uranijum izaziva zdravstvene probleme u Srbiji, da je Međunarodna agencija za nuklearnu energiju zaključila da je opasnost od konzumiranja hrane i vode izuzetno mala jer uranijum nije prenet u lanac ishrane, da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena gotovo isključivo na Kosovu i u manjoj meri na području Preševa i Bujanovca, da mu, iako je nekome možda od političke koristi da rast nivoa oboljenja od raka u Srbiji pripiše upotrebi osiromašenog uranijuma, nije poznat naučni dokaz koji bi to potkrepio, i da podaci koje je video ukazuju da je nivo dijagnostikovanog kancera u Srbiji srazmeran drugim evropskim zemljama. Takođe, i da je nivo smrtnosti od raka znatno viši, što ukazuje na kasno dijagnostikovanje ili druge probleme prilikom lečenja, uključujući sporo prihvatanje inovativne medicine.

Najzanimljivije od svega je da je sve što je ambasador Skot rekao u suštini tačno. Mapa koje je objavio NATO, a na koju se svi pozivaju, čak i „patriotska“ udruženja i političke partije, pokazuje da je municijom sa osiromašenim uranijumom dejstvovano mahom na teritoriji Kosova i Metohije, kao i na manje od deset lokacija u predelu Preševa i Bujanovca. Kako će se Komisija „posebno osvrnuti“ na, što joj je zadato u punom nazivu, „posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom“ u ostatku Srbije, nije preterano jasno.

Kosovske vlasti, verovatno, neće članovima Komisije, ili naučnicima koje ona angažuje, dopustiti da istražuju lokacije koje su pod njihovom nadležnošću. Tačno je i da je grupa naučnika na jugu Srbije još 2001. obavila istraživanja, utvrdila zagađenje osiromašenim uranijumom, ali nije objavila da li to ima veze sa porastom broja obolelih od kancera. U autorskom tekstu u dnevnom listu „Danas“ objavljenom pre skoro dve godine, dr Zoran Radovanović navodi da je „reč o nenaseljenom i nepristupačnom području, odakle je zagađeni sloj zemljišta (po mnogima nepotrebno) skinut i deponovan u Institutu Vinča.“ Takođe, još uvek ne postoji naučno istraživanje koje potvrđuje uzročno-posledičnu vezu između lokacija gađanih municijom sa osiromašenim uranijumom (za sada se pouzdano zna za dve: Srbija i Persijski zaliv) i broja obolelih od raka. Na kraju, Kajl Skot je u pravu i kada kaže da se broj obolelih i broj preminulih od kancera povećava iz godine u godinu.

U KORAK SA EVROPOM

Osiromašeni uranijum je nusprodukt koji se dobija prilikom procesa obogaćivanja prirodnog uranijuma, koji ima 0,71 odsto izotopa U-235. Kako se količina osiromašenog uranijuma gomilala zbog proizvodnje bojevih glava za nuklearno oružje i goriva za nuklearne elektrane, u američkim oružanim snagama su se sedamdesetih godina prošlog veka dosetili da ga iskoriste za protivoklopne granate. Zbog velike gustine uranijuma projektili su mogli biti manjeg kalibra, a sa mnogo većom probojnom moći od konvencionalne artiljerijske municije. U civilne svrhe osiromašeni uranijum se koristi u svim situacijama kada je potrebno imati veliku masu i istovremeno što manju zapreminu: jedriličarske kobilice, potapajuće šipke na naftnim platformama, delovi žiroskopa. Zoran Radovanović u pomenutom tekstu navodi da je donedavno „svaki boing 747-100 sadržavao osiromašeni uranijum u količini od oko jedne tone (to je više nego što je ukupno bačeno na centralnu Srbiju 1999). Kada je 1992. takva vazdušna lađa pala u amsterdamskom predgrađu, građani su godinama pomno praćeni i nije ustanovljeno da imaju bilo kakve smetnje koje bi se pripisale tom incidentu.“

Ni Svetska zdravstvena organizacija ne pominje neku jaku i konkretnu vezu između zagađenja osiromašenim uranijumom i broja obolelih od raka. Statistiku SZO nije lako uporediti sa statistikom instituta „Batut“ jer domaći institut ima istraživanja o broju obolelih i umrlih od kancera od 1990. do 2015. godine, ali samo za Srbiju bez pokrajina, dok SZO nema posebnu evidenciju za Kosovo, pa se pretpostavlja da su svi podaci (kako god da su dobijeni) spakovani u jedinstvene izveštaje.

Na primer, SZO navodi procenu da je u Srbiji 2012. od raka (osim melanoma) obolela 42.221 osoba, a 25.811 je umrlo. „Batut“ za istu godinu, ali sa podacima samo za centralnu Srbiju, navodi da je 26.218 obolelo, a 15.231 umrlo. Ako uzmemo da u Vojvodini živi nešto više od 1,9 miliona građana, da na Kosovu i Metohiji ima još toliko stanovnika, verovatno je da je statistika SZO tačna. Prema toj statistici Srbija se po broju obolelih godišnje nalazi u evropskom proseku, slično Hrvatskoj, Austriji, Španiji, Finskoj, a naročito Švedskoj gde je broj obolelih u odnosu na ukupno stanovništvo skoro identičan. Zemlje sa većim procentom obolelih uglavnom su najrazvijenije, poput Francuske, Norveške i u malo manjoj meri Velike Britanije i Nemačke.

FAKTORI RIZIKA

Bolju statistiku od nas imaju BiH, Albanija, Grčka i skoro sve istočnoevropske zemlje sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom na čelu. Međutim, kada je u pitanju godišnja smrtnost obolelih od raka, Srbija je, nažalost, u samom vrhu zajedno sa Hrvatskom, Crnom Gorom, Makedonijom, Mađarskom, Poljskom i baltičkim zemljama, koje u stopu prate Rusija i Ukrajina. Uglavnom, u Srbiji se povećava broj obolelih kao što se povećava i u najrazvijenijim zemljama, s tim što se u razvijenim zemljama sa rakom duže živi.

Takođe, SZO iznosi i statistiku faktora rizika oboljevanja od kancera u odnosu na životne navike građana Srbije: 32,4% za pušače, 21,1% za gojazne i čak 41,4% za fizičku neaktivnost. Kada je u pitanju prevencija, osim za borbu protiv pušenja, Srbija još jednom stoji loše. SZO navodi da nemamo „operativnu politiku, strategiju ili akcioni plan za smanjivanje, prevenciju i kontrolu“ efekata u tri ključne kategorije: gojaznost, fizička neaktivnost i zloupotreba alkohola.

Inicijativa u Skupštini je prošla, za nju su glasali pored poslanika vladajuće većine i nekoliko Šešeljevih radikala, Boško Obradović i Dragan Vesović iz Dveri, Gordana Čomić i Veroljub Stevanović iz DS, lider NS Zoran Živković, kao i poslanik Nove Srbije – Pokreta za spas Srbije Đorđe Vukadinović. Nema izdajnika. Aludirajući na novoprobuđenu nacionalističku retoriku poslanika Srpske napredne stranke koja je u potpunoj suprotnosti sa proevropskom i kooperativnom spoljnom politikom koju promoviše i personifikuje Aleksandar Vučić, Đorđe Vukadinović je na Tviteru zaključio da su se naprednjaci „vratili na fabrička podešavanja“.

Ako ova komisija bude zaista radila svoj posao kako valja i kako joj dolikuje, ako bude imala velika sredstva da angažuje vrhunske domaće i strane naučnike, široka i neupitna ovlašćenja da može da poseti svaku lokaciju, uzme uzorke, napravi ankete i analize, ako bude mogla da plati najbolje laboratorije u Srbiji i van nje, onda će biti izgledno da ova država iznedri naučni rad koji će biti citiran u svim naučnim časopisima i budućim istraživanjima, bez obzira da li će zaključak biti da su bombe sa osiromašenim uranijumom uzrok porasta kancerogenih oboljenja ili ne. To će biti referentna tačka, nezaobilazna u bilo kom budućem naučnom radu koji se tiče malignih oboljenja.

Valjda neće biti, poput Mercedesa iz Priboja, svinjetine iz Tenisa, fabrike čipova Mubadala, Beograda na vodi, 33 jarbola i 54 fontane u Beogradu, samo još jedno od praznih obećanja Aleksandra Vučića i onih koji se trude da liče na njega. Jer kako reče Vinston Čerčil: „Ako ne želiš da se neki problem reši, ti osnuj komisiju.“