Ko je ko i šta je šta u Vračarskom klanu

Ubijali su i ranjavali u uličnim mafijaškim obračunima, dilovali heroin, marihuanu, kokain, spid, ekstazi… Spavali su s pištoljem pod jastukom ili šetali s oružjem za pojasom. Policija ih je najpre hapsila, sud osuđivao na dugogodišnje zatvorske kazne, a ipak su ostali slobodni. Preokret se desio kada su se povezali s delom državnih bezbednosnih struktura. Zlodela su im postajala sve gora, ali umesto da budu hapšeni, deluje kao da ih je državni sistem štitio i negovao.

Vračarski klan razbijen je prošle sedmice, kada je tokom velike policijske akcije uhapšeno šesnaest pripadnika klana, dok se njih desetorica, zbog drugih krivičnih dela, već nalaze na izdržavanju kazni; za najmanje dvanaestoricom pripadnika još se traga. U bekstvu je i označeni kao vođa vračaraca Nikola Vušović. Klan se, za sada, sumnjiči za tri ubistva i pet pokušaja ubistva. Sumnjiče se da su ubili Aleksandra Šarca, Aleksandra Halabrina i Dragana Ristića i pokušali da ubiju Samira Divljanovića, Miloša Nilovića, Andriju Zarića, Arsenija Stefanovića i sada pokojnog Lazara Vukićevića. Terete se i za međunarodno dilovanje droge, a sumnja se i da su planirali likvidacije visokih policijskih funkcionera, pa čak i atentate na predsednika države Aleksandra Vučića i članove njegove porodice.

Kada su krenula hapšenja, veći deo javnosti je govorio da za njih nikada nisu čuli. Mediji navode da je trebalo da vračarci preuzmu kriminalno vođstvo u Srbiji posle pada klana Veljka Belivuka i da su, kao i on, zapravo radili za vođu Kavačkog narko-kartela iz Crne Gore Radoja Zvicera. Policija je u saradnji sa Bezbednosno- informativnom agencijom, prema izjavama zvaničnika, duže od godinu dana pratila grupu sa Vračara i prikupljala dokaze o njihovom hapšenju.

Kako je navedeno u krivičnoj prijavi, ta kriminalna grupa delovala je od početka 2019. do novembra 2022, kada su i uhapšeni.

DRUŠTVO IZ CRVENOG PARKIĆA

Istraživanje “Vremena” pokazuje da su vračarci kriminalno delovali i delali mnogo duže, a da ih je država hapsila, ali i štitila. Naime, u martu 2010. godine, beogradska policija uhapsila je osmočlanu kriminalnu grupu, poznatu kao “društvo iz Crvenog parkića na Vračaru”, koja se teretila za nekoliko pokušaja ubistva, dilovanje droge i nelegalno oružje. Kao vođa narko-grupe tada je uhapšen Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi. Sa Mutavim su iza rešetaka dopali između ostalih i njegovi drugari iz kraja: Nikola Vušović – Džoni Ćopavi, Aleksandar Milošević – Kubanac, tada maloletni Marko Drakula i Luka Cerović – svi sada označeni kao vodeći članovi Vračarske grupe. Tada, 2010, posle kraćeg bekstva, uhapšen je i Milinko Brašnjović, za koga svedoci sada navode da je bio plaćeni ubica Velje Nevolje i Zvicera. Cela grupa osuđena je na višegodišnje zatvorske kazne, osim maloletnika kojima je određen pojačani nadzor.

Kao vođa grupe Stanković je 2012. pravosnažno osuđen na 5 godina i 10 meseci zatvora, na slične kazne osuđeni su i ostali. Ipak, retko je ko od njih izdržao kaznu. U međuvremenu u Srbiji se 2012. promenila vlast, a talas promena uskoro je zahvatio sve nivoe – od Predsedništva, preko pravosuđa, do navijačkih tribina. Podsetimo, Saletu Mutavom je sud dvanaest puta odložio odlazak u zatvor. I baš u tom periodu, dok je čekao odlazak iza rešetaka, Stanković je postao glavni narko- bos u Srbiji, ali i vođa huliganske grupe koja je zauzela Južnu tribinu Partizanovog stadiona.

NOVI VRAČARCI

Hapšenje grupe Saleta Mutavog iz 2010. kao da je, u narednim godinama, spletom čudnih, neretko i političkih okolnosti isprepletalo sudbine uhapšenika, ali i njihovih saradnika. Uloge su se menjale, pa su pritvorenici postajali gospodari, prijatelji su označeni kao neprijateljske mete, a policajci su zbog svog rada progonjeni, umesto nagrađeni. Kako je ko počeo, radio i završio?

NIKOLA VUŠOVIĆ – DŽONI ĆOPAVI

Foto: MUP Srbije

Iz grupe klinaca koja je uhapšena sa Aleksandrom Stankovićem 2010. godine, Nikola Vušović verovatno je postao najznačajnije ime u kriminalnom svetu. Tereti se da je vođa Vračarske grupe osumnjičene za niz ubistava, pokušaje ubistva i dilovanje droge. Svedoci tvrde da je Vušović organizovao ubistva i ubijao i da ga je za to plaćao vođa Kavačkog klana Zvicer. Za Vušovićem je Srbija raspisala međunarodnu poternicu 2020. radi “dovršenja krivičnog postupka zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija”.

Posle hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka, takođe Stankovićevog saradnika, o Vušoviću je u nekoliko navrta pričao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prvi čovek Srbije je rekao da je krajem marta 2021. Vušović uhapšen u Dominikanskoj Republici, ali je pod nejasnim okolnostima pobegao iz ekstradicionog pritvora, za šta se “zasluge” pripisuju obaveštajnim naporima jedne velike sile. Mediji su tada preneli da je Srbija tražila hitno izručenje Vušovića upravo zbog bojazni da bi mogao da pobegne. Pitanje je, međutim, kako bi to bilo realizovano jer Srbija i Dominikanska Republika nemaju bilateralni sporazum o izručenju. U televizijskom intervjuu krajem jula, Vučić nije želeo da odgovori na novinarsko pitanje da li su ljudi iz ekipe Džonija sa Vračara učestvovali u atentatu na predsednika Haitija Žovanela Moiza u noći između 6. i 7. jula, kako su mediji navodili.

Vušović se sada tereti da stoji iza podmetanja eksploziva pod automobil Lazara Vukićevića u oktobru 2019. na Vračaru. Podsetimo, Vukićevića je kasnije, u jesen 2020, Belivukov klan na prevaru namamio u Ritopek i ubio. Naime, Vušović i Vukićević imaju bogatu predistoriju sukoba. Sve je počelo još 2009. godine, kada je Lazar Vukićević pucao u noge Vušoviću, kome su posledice tog ranjavanja donele i nadimak “Džoni Ćopavi”.

Kada je poslat u zatvor, Vušović je i tada, iako mlad, imao jaku logistiku saradnika, te je uspeo i da pobegne sa robije. Simulirao je bolove, prevezen je u Klinički centar Srbije na lečenje i uprkos sudskoj straži uspeo je da pobegne. Džoni je godinama od kazne redovno bežao, a u međuvremenu je izrastao i u vođu klana.

Aleksandar Milosevic-Kubanacfoto:MUP

ALEKSANDAR MILOŠEVIĆ – KUBANAC

Uhapšen je prošle sedmice. Prema podacima iz istrage vidi se da je, kao i kada je sa 20 godina hapšen u okviru grupe Saleta Mutavog, nastavio da se bavi pokušajima ubistava i dilovanjem droge. Srećom, loše nišani, pa oni u koje puca uglavnom prežive ranjavanje. Potencijalna žrtva Vračarske grupe bio je Samir Divljanović, kojeg je Aleksandar Milošević trebalo da liši života 29. decembra 2019.

Divljanovića je, kako navodi Tužilaštvo za organizovani kriminal, namamio Uroš Piperski koji je s njim dogovorio kupoprodaju kokaina. Prilikom tog susreta, Milošević je pucao u Divljanovića i naneo mu povredu u vidu prostrelne rane na levoj strani grudnog koša sa oštećenjem potkožnog tkiva. Odmah se udaljio sa lica mesta. A Kako bi uništili tragove komunikacije sa Divljanovićem, Piperski je daljinskim putem uništio Skaj aplikaciju na Divljanovićevom kriptovanom telefonu.

Marko Drakula

MARKO DRAKULA

Bio je maloletan kada je prodavao drogu za Saleta Mutavog. Sada je osumnjičen da je, po nalogu Vušovića, sa još jednim muškarcem pokušao da 2019. ubije Lazara Vukićevića (kasnije ubijen u Ritopeku) tako što su ispod njegovog poršea postavili eksploziv. Drakula je tada ispod sedišta vozača postavio eksploziv zapakovan u paket crne boje. U napravi se nalazio briznatni eksploziv težak jedan kilogram.

Napadači su se potom udaljili i sačekali da blizu poršea priđe Lazar Vukićević, i tada je Drakula daljinskim putem aktivirao eksploziv. Eksplozija je nanela štetu u iznosu od 4,3 miliona dinara – uništen je Vukićevićev porše i oštećena putnička vozila parkirana u neposrednoj blizini.

U žižu javnosti Drakula je dospeo kada je uhapšen zbog sumnje da je bio deo ekipe koja je pokušala da ubaci cijanid u hranu vođi škaljaraca Jovanu Vukotiću dok je bio u Centralnom zatvoru 2019. Međutim, sud je kasnije ovu optužbu odbio, te se Drakuli i još trojici sudi za nedozvoljeno nošenje oružja i falsifikovane policijske opreme koja je kod njih pronađena prilikom hapšenja.

Luka Cerovicfoto:MUP

LUKA CEROVIĆ

Od malih nogu bio je drug iz kraja sa Nikolom Vušovićem. Prijateljstvo između njih dvojice bilo je turbulentno, pa su se jednom prilikom posvađali i Vušović je 2009. pucao na svog druga Cerovića u Ulici Nikodima Milaša. Luka Cerović je preživeo ovaj napad i za njim je 2012. bila raspisana poternica zbog napada na izvesnog Andriju Rakulju u jednom parku na Vračaru. Rakulja je tom prilikom teško povređen, Cerović je uhapšen, ali je uspeo da pobegne iz zatvora.

Džoni Ćopavi i Cerović su izgladili sporove i zajedno su se krili do 2013, kada su obojica uhapšeni na aerodromu u Amsterdamu i izručeni Srbiji. U međuvremenu, Cerović se ponovo našao na slobodi, sve do ovog septembra, kada se, u pratnji advokata, predao. Za njim je bila raspisana poternica jer je, kako se sumnja, podstrekavao tri osobe da iznude od jednog čoveka 15.000 evra. Od tada je u pritvoru. Spekuliše se da se na predaju odlučio jer se iza rešetaka oseća sigurnije nego u gradu u kom jača delovanje suparničkog Škaljarskog klana.

Milinko Brasnjovicfoto:MUP

MILINKO BRAŠNJOVIĆ

Pre više od decenije takođe je hapšen kao deo Stankovićeve narko-grupe. Teretio se za pokušaje ubistava i dilovanje narkotika. Tokom suđenja Belivukovom klanu, jedan od svedoka tvrdi da je Brašnjević postao egzekutor ovog klana. Svedok okrivljeni Srđan Lalić je pred sudom naveo da je u ubistvu škaljaraca Stevana Stamatovića i Igora Dedovića u Atini učestvovao Ljubomir Lainović, koga su potom pripadnici kriminalne grupe za koju je radio ubili na Kosovu i Metohiji, ali i Milinko Brašnjović. Lalić je naveo da se Brašnjović neko vreme skrivao s Lainovićem, a onda je otputovao u Tursku.

Brašnjovića je Lalić pominjao i kada je pričao o izvesnom Zemi, za koga je naveo da je bio “trojanski konj” u Škaljarskom klanu, a da im se približio insceniranom otmicom i ubistvom Brašnjovića.

“Posle dolaska Brašnjovića iz Atine, inscenirani su njegova otmica i ubistvo”, rekao je Lalić. “S njim smo otišli u stan kod Budimira u Kotež, svezali smo ga, prosuli smo lažnu krv po njemu, slikali ga i poslali slike kao da je ubijen, a potom ga slikali pored neke rake. Podeljene su pare, uzeo je Zemo, ali i Radoje Živković, i sa ovim slučajem se Zemo približio Škaljarskom klanu.”

Nije poznato da li je Milinko Brašnjović i dalje u životu.

Aleksandar Sarac

ALEKSANDAR ŠARAC, ŽRTVA

Bio je član bande Pink Panteri i blizak Škaljarskom klanu. Prema krivičnoj prijavi, Vračarski klan je po nalogu Zvicera ubio Šarca krajem 2020. u Tržnom centru Ušće. Pre toga je Belivuk pokušavao da ga namami u Ritopek. Šarac je više puta u prošlosti izbegao smrt – na porodičnu kuću bacane su mu bombe, a jednom je i plaćeni ubica, umesto Aleksandra Šarca, greškom pucao na njegovog zeta i ubio ga. Zanimljivo je, kako pokazuje presuda protiv Aleksandra Stankovića za krivična dela iz 2010, da su u tom periodu Šarac i tadašnji vračarci Saleta Mutavog sarađivali. Transkripti razgovora pokazuju da je Šarac od Stankovića kupovao drogu.

DVA KLANA IZ ISTOG GNEZDA

Pored vračaraca, Aleksandar Stanković je formirao još jednu grupu sastavljenu od narko-dilera i huligana koja je posle prerasla u ozloglašeni klan Belivuk–Miljković. Upravo je Stanković među prvima uspostavio kontakt sa vođom Kavačkog kartela Radojem Zvicerom i to u periodu dok je vreme uglavnom provodio sa vojnim oficirima, žandarmima i zvaničnicima Vlade Srbije… Apsurdno, ali srce snage Saleta Mutavog, kako se spekulisalo, nalazilo se u srcu MUP-a.

Upoređivanjem i povezivanjem informacija iz istraga i sudskih spisa može se zaključiti da je Aleksandar Stanković postao vođa dve organizovane kriminalne grupe, koje su, posle njegovog ubistva u oktobru 2016, samostalno delovale, ali i sarađivale jer je oba klana, kako se pretpostavlja, finansirao Kavački kartel.

Jedan klan Belivuk–Miljković bio je zadužen za rasturanje droge preko huligana i firmi za obezbeđenje, po stadionskim tribinama i noćnim klubovima, ali i za monstruozne otmice i likvidacije, daleko od očiju javnosti. Naime, Belivukovi su retko pucali na ulici, a i kada jesu, obično se radilo o likvidacijama vođa suparničkih navijačkih i huliganskih grupa. S druge strane, vračarci, predvođeni Nikolom Vušovićem, imali su jaču logistiku za dilovanje droge na teritoriji Beograda i cele Evrope, a i češće su učestvovali u uličnim vatrenim obračunima.

Nejasno je zašto je policiji trebalo toliko vremena da uhapsi vračarce. Zanimljivo je da se razbijanje njihovog klana poklapa sa izlaskom Luke Bojovića iz zatvora u Španiji. Policijski zvaničnici kažu da Bojović 30. novembra dolazi u Srbiju. Inače, Luka Bojović označen je kao vođa Novog zemunskog klana i najbliži saradnik škaljaraca. Postoji veliki rizik da se Bojovićevim povratkom rat klanova ponovo razbukta. Svakako, takva mogućnost se smanjuje serijskim hapšenjima njegovih suparnika.

Dejan Jović, policijski inspektor odeljenja za istragu ubistava

Potpisnik krivične prijave za Aleksandra Stankovića i njegovu narko-grupu 2010. bio je inspektor za ubistva Dejan Jović. On ih je sa svojim kolegama tada uhapsio, pošto se grupa, osim za dilovanje, teretila i za više pokušaja ubistava. Inspektor Jović svojevremeno je proglašen za najboljeg policajca u Srbiji, a dva puta je i ranjavan na dužnosti. Međutim, široj javnosti postao je poznat kada je 2018. uhapšen zbog navodne trgovine uticajem. Pre hapšenja je mesecima praćen i prisluškivan. Inspektor je zbog tih optužbi završio u pritvoru, a upravo u tom periodu radio je na rasvetljavanju brojnih kriminalnih ubistava. Tabloidi su danima pisali o njemu kao o prljavom policajcu. Prema rečima urednika tabloida, naloge da vrše satanizaciju inspektora davala im je tada državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović. Prema istraživanju BIRN-a, lažne optužbe, hapšenje i pritvor bili su u interesu pojedinaca iz vrha policije sa ciljem da se uništi karijera inspektora koji se borio protiv mafije. U maju ove godine, Apelacioni sud potvrdio je oslobođajuću presudu za inspektora Jovića, ali je on ipak sa odeljenja za istragu ubistava bio prebačen u Upravu za strance. Usled stresa i korona virusa, Dejan Jović je jula 2020. umro u Beogradu.