Nekad su neočekivane intervencije u programu Studija B znale da izazovu višednevne proteste građana i tuče sa policijom – sve radi odbrane godinama jedinog slobodnog elektronskog medija u Beogradu. A kada je, prošle nedelje, neko uspeo da izvrši sabotažu zbog koje je program bio prekinut više od sat vremena u udarnom večernjem terminu, ceo slučaj prošao je bez velike uzbune javnosti – čak i nakon saopštenja rukovodstva Studija B u kome se kaže da je ta kuća već izvesno vreme izložena raznim vrstama sabotaža i vrlo dramatičnih pretnji.
Prema rečima Dragane Milićević-Milutinović, direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B, pre dva meseca uništen je deo opreme za emitovanje, a polovinom maja na njenu adresu stigla je i pismena pretnja smrću. Sabotaža koja se desila u sredu drugog juna u 18 sati i 56 minuta, neposredno pred početak vesti u 19:05, bila je razlog za obraćanje policiji „kako bi se izbeglo nešto četvrto, mnogo gore“. Da ne bi ometala istragu policije, direktorka Studija B u ponedeljak je odbila da za „Vreme“ govori o detaljima i upušta se u spekulacije o tome šta je uzrok napada na tu medijsku kuću i nju lično.
Zaposleni u Studiju B slažu se sa ocenom direktorke da je sabotažu izveo neko ko ume da rukuje TV opremom: dotični je, prema saznanjima „Vremena“, najpre presekao tonski kabl koji ide od režije ka predajniku, a potom je kabl koji prenosi sve ostale signale istraumirao običnom čiodom. Iako bi se moglo zaključiti da je reč o nekome ko poznaje konkretnu televizijsku opremu i njen razmeštaj, a ne samo o osobi koja poseduje tehnička znanja u principu, ipak, niko u ponedeljak nije želeo da poveruje da je za sabotažu odgovoran neki eventualni nezadovoljnik iz kuće.
Uz opasku da je način na koji je policija pristupila čitavom slučaju za nju predstavljao prijatno iznenađenje, Dragana Milićević-Milutinović kaže da ne veruje da bi se neko upustio u rizik da bude uhapšen iz nekog sasvim banalnog razloga i bez odgovarajuće kompenzacije: „Više od toga ko je to učinio, zanima me ko je to naručio, ko stoji iza čitavog slučaja“, kaže nosilac dve najviše funkcije u Studiju B. Poslednjih dana u toj televiziji su pojačane mere zaštite, ali „domaće“: Dragana Milićević-Milutinović, naime, kaže da je policija ponudila obezbeđenje, ali je rukovodstvo Studija B odbilo tu ponudu „jer bi to bilo neprijatno za rad“.
Činjenica da se incident desio usred predizborne kampanje idealna je za politizaciju čitavog slučaja, ali direktorka Studija B ne želi da se upusti u takve spekulacije. I ona i njena zamenica Danijela Šegan tvrde da nijedna politička partija nema razloga da se žali na program gradske televizije, jer su u programu sve ravnopravno zastupljene.
Kontekst u kome su se incidenti desili već je inspirisao nekoliko teorija u za to uvek spremnoj beogradskoj čaršiji. Prema jednoj varijanti, cela stvar bi mogla imati neke nejasne veze sa navodnom odlukom Evropske unije da novac koji je navodno bio namenjen RTS-u, nakon dolaska Aleksandra Tijanića na čelo državne televizije, navodno preusmeri ka Studiju B, čiji je osnivač gradska vlada. Dragana Milićević-Milutinović kaže da prvi put čuje za mogućnost da Studiju B stigne neki evropski novac, ali da će, ukoliko se ta vest pokaže kao tačna, zbog nje biti vrlo srećna.
Druga škola mišljenja zasniva se na neizbežnoj tezi o samoreklamiranju, a tu je i verzija prema kojoj je za sabotaže odgovoran neko od zaposlenih, dok pretnje glavnoj urednici ne moraju uopšte biti povezane sa sabotažama i mogu biti delo nekog „pacijenta“ na kakve većina novinara naleti bar jednom u životu. U iščekivanju saopštenja policije, u ponedeljak je u čaršiji u opticaju bila i teorija koja nasrtaje na Studio B i direktorku te kuće dovodi u vezu sa činjenicom da je ta televizija, zaslugom gradske vlade, upravo doživela ozbiljno tehničko poboljšanje, zahvaljujući kome je, samo desetak dana pre poslednje sabotaže, promovisala novu programsku šemu i krenula u borbu za povratak gledalaca.
Dragana Milićević-Milutinović kaže da ulaganje gradske vlade, vredno 55 miliona dinara (za sada, a sledi „sređivanje“ Radija Studio B), nema apsolutno nikakve veze sa činjenicom da se aktuelna gradska vlast (Demokratska stranka) nalazi na kraju svog mandata. Prema njenim rečima, nema nijednog objektivnog pokazatelja koji bi mogao govoriti o pokušaju DS-a da upotrebi Studio B kao svoje propagandno sredstvo u predizborne svrhe. „Zlonamerni će to uvek moći da tvrde“, kaže direktorka Studija B i podseća da je Studio B bio na granici propasti (što su i gledaoci i te kako mogli da primete). „Jednostavno, prvi put se neko iz ove kuće obratio gradskoj vladi sa zahtevom da se Studiju B pomogne i prvi put je napravljen ozbiljan projekat u kome se tačno navodi šta je našoj kući potrebno“, kaže Dragana Milićević-Milutinović, objašnjavajući da je činjenica da je nova, osvežena programska šema krenula pred izbore, samo puka koincidencija, proizašla iz toga što je ona za v.d. direktora izabrana 25. juna prošle godine. Projekat je, potom, spreman u julu i avgustu, da bi u septembru bio predat Skupštini grada. Pozitivan odgovor je, kaže, stigao vrlo brzo, i od tada su trajali radovi na tehničkoj obnovi kuće. „Da je bilo jasne misli o tome šta Studiju B treba, to je moglo da se uradi i 2001. godine“, kaže Dragana Milićević-Milutinović, uz obećanje da Studio B „ostaje na svom zadatku – da istinito informiše gledaoce“. A njih bi (gledalaca) u narednom periodu trebalo da bude znatno više nego u vreme kada su se, zahvaljujući veoma lošoj tehnici, na kanalu STB pojavljivali ljudi zelenih lica – ne samo zbog poboljšanih uslova rada zaposlenih, nego i zbog činjenice da će novi repetitor na Jastrepcu i zamena postojeće emisione tehnike omogućiti da se program lokalne beogradske televizije vidi na oko 70 odsto teritorije Srbije.
