Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
"Naša slika prema svetu trebalo bi da bude ono što jesmo, a ne ono što bismo voleli da ljudi misle da jesmo. Obišao sam skoro celu planetu i Beograd jeste kosmopolitski grad, otvoren za sve ljude koji u njega dolaze i nema nikakve potrebe da se time dodatno bavimo. Nemojmo da radimo stvari jer pretpostavljamo da će zbog toga doći turisti iz Bugarske ili neki drugi turisti. Ako sredimo Beograd da odgovara nama, biće sasvim dobar i za ljude sa strane"
Iako ulazi u šestu godinu na čelu predsednika opštine Novi Beograd, najmnogoljudnije opštine u Srbiji, i već je osam godina aktivno u politici, Aleksandar Šapić (39) i dalje se u javnosti prikazuje kao nekadašnja sportska ikona, jedan od najboljih vaterpolista Srbije svih vremena ili kao lik Gangule iz filma Kad porastem biću Kengur.
Mada je i u bazenu i u tom filmu naglašena njegova fizička snaga, on je ipak u godinama provedenim u politici, makar i na lokalnom nivou, pokazao da u svom nastupu ima daleko više pameti i političkog instinkta nego što bi bilo ko očekivao.
Tako danas čovek koji je u sportu do svoje tridesete godine osvojio sve što se moglo osvojiti i uspeo da bogato naplati svoje znanje, što je retkost za vaterpolo, vodi lokalnu samoupravu, jednu od retkih u kojoj nema SNS-a na vlasti, i ambiciozno planira da proba da sedne u stolicu prvog čoveka prestonice.
Svom poslu na čelu opštine je u potpunosti posvećen i u razgovoru za „Vreme“ kaže da će, ako ne bude izabran za prvog čoveka Beograda, ostati da završi ono što je započeo na Novom Beogradu. Oni koji misle da je zalutao u politiku reći će da je kukavica i da nigde otvoreno ne sme da se suprotstavi vladajućoj stranci, a on na takve kritike više ne reaguje i tvrdi da sve što radi, radi u okvirima koji su propisani, da iza njega postoje rezultati koje građani dobro vide.
Uspeo je da na neki način obuzda svoj temperament i sada je spreman da se šali na svoj račun, ali, u isto vreme, izgleda kao čovek koji tačno zna gde je krenuo i da će ga teško bilo ko zaustaviti u toj nameri. Kao da u politici koristi instinkt strelca iz bazena kome je jasno da će mu dvojica biti na leđima, da će mu ispod vode skidati gaće, ali da ne sme da odustane, da ispred sebe vidi gol i ima šansu da poentira dok god mu je lopta u rukama.
Kaže da je svestan da ga javnost ne doživljava kao političara i da ne dobija prostor u medijima da govori o svim akcijama koje sprovodi na mestu predsednika opštine, ali da je to tako i da pokušava da i u takvim okolnostima uradi sve da bi ostvario svoju političku ambiciju.
„VREME„: Kandidatura za mesto gradonačelnika je sada već izvesna?
ALEKSANDAR ŠAPIĆ: Govorio sam o tome i ranije, govorio sam o svojim ambicijama i u vreme dok sam izlazio iz DS-a 2014. godine, mada me ljudi ponekad ne shvataju ozbiljno. Ponovio sam isto to 2016. godine nakon izbora na Novom Beogradu, a sada je to aktuelno zbog predstojećih izbora, bilo da budu redovni, bilo da se ubrzaju zbog eventualne smene Siniše Malog ili njegove ostavke.
Ostajem pri tom stavu jer nakon ovih godina provedenih u politici, a tu sam već osam godina, šestu godinu na čelu opštine Novi Beograd, prirodno je da to čime se bavim podignem na viši nivo. Mislim da imam dovoljno i znanja i iskustva, to je moje mišljenje i ne znači da sam u pravu, ali kapaciteti jednog predsednika opštine sa ovakvim Statutom u gradu nisu nešto što bi me zadovoljilo i omogućilo da sprovedem sve ideje, i uradim sve ono što je potrebno građanima koji su za mene glasali.
Ideja je da se uradi nešto više od onoga što omogućava mesto predsednika opštine. Šta biste to uradili sa mesta gradonačelnika Beograda?
Mogao bih o tome da govorim dugo, ali ne bih da sada dajem neku vrstu obećanja jer ako to uradim, onda sam kao i svi drugi. Ja sam ovde na Novom Beogradu pre prošlih izbora izašao pred birače bez obećanja, i to je moja platforma i u vezi sa izborima za Beograd. Možda ću u kasnijoj fazi izaći sa nekim predlozima koji su operativnog karaktera i koji su realni. Načinom na koji sam se ponašao ovde, kako sam upravljao budžetom opštine i kako sam pokušao da građanima vratim ono što su ovde uložili, čini mi se da sam uspeo da lokalne teme dovedem u centar pažnje, što nije bio slučaj u srpskoj politici od uvođenja višestranačja. Ovde nikada lokalna politika nije bila centar jer se nije glasalo za one ljude koji se bave lokalom nego se gledalo u velike partije. Zato se dešavalo da na lokalnim izborima prevladaju teme koje nikakve veze sa lokalom nemaju. Želim da postavim stvari tako da ono za šta imamo realnu nadležnost stavimo u centar debate u kampanji, da ne pričamo ko je dobar a ko nije, ko je dosovac a ko naprednjak, ko je Evropljanin a ko nacionalista, nego da vidimo šta mi po statutu, zakonima i Ustavu realno možemo da uradimo i na šta možemo da utičemo.
Beograd treba da se okrene sebi, da se klonimo priče o tome kako treba slati „lepu sliku u svet“, kako treba nešto praviti za turiste iz Bugarske ili druge turiste koji su svi dobrodošli, ali kada Beograd napravimo da bude mesto koje odgovara nama, sigurno će biti dobar i za druge. Lepa slika da se ne šalje zbog sveta, nego da se grad sredi zbog nas. Možda ne može sada da se takmičimo po investicijama sa Njujorkom, Čikagom, ali može da bude čist i uredan, sređen, može da bude mnogo bolje urbanistički sređen. Sve to ne zavisi od nekoga drugog, od ekonomskih prilika, najviše zavisi od nas koji tu živimo. Kada to rešimo, onda će u zavisnosti od toga ko bude upravljao gradom i kako bude upravljao biti i investicija.
Moj je akcenat na lokalnim temama, pa ćemo da vidimo. Nisu mi davali šanse ni na Novom Beogradu, pa sam nešto uradio. Beograd jeste mnogo veći zalogaj i ne znam da li je ovo društvo spremno da tako postavimo stvari. Možda se dogodi da i ovde imamo „velike stranke“ čiji se gradski odbori rukovode interesima lokalnih zajednica, a ne nekom globalnom političkom klimom. Na primer, ovde kod nas se dogodilo da predstavnici SRS-a pokažu zrelost posle prošlogodišnjih izbora, jer su došli na sastanak sa mnom i mojim saradnicima i bili spremni da podrže naš plan za Novi Beograd.
Ovakav princip želim da uvedemo i u Beograd i to mogu da uradim samo ako pobedim u trci za gradonačelnika. Druge funkcije me ne zanimaju.
Činjenica je da će vam konkurencija doći iz „velikih“ stranaka. Kako ćete im se suprotstaviti uprkos tome što neka preliminarna istraživanja pokazuju da imate možda i najbolji rejting, ali je mesto gradonačelnika Beograda visoka pozicija u srpskom političkom životu?
Kada govorimo o tim temama iz oblasti visoke politike, naravno da sam spreman sutra da branim poziciju Beograda i da se borim da ima mesto kakvo zaslužuje u ovoj državi, a ne da se desi, kao što je bio slučaj pre nekoliko meseci, kada su gradonačelnici najvećih gradova u Srbiji istupili prema Vladi Srbije sa pričom da je dobro što im je neki novac oduzet jer Vlada zna bolje njime da upravlja nego uprave gradova. Boriću se da se novac iz budžeta usmerava ka lokalnim samoupravama na način na koji je to u EU, gde je odnos 70 prema 30 odsto, dok kod nas lokal dobija ispod 11 odsto budžeta koji ima ova država. S druge strane, neću da se bavim temama da li smo za Ruse ili Amerikance, bez obzira što o tome imam stav, ali to nije u delokrugu nadležnosti uprave grada. U kampanji neću ići sa namerom da bilo koga ubeđujem u bilo šta: zna se ko sam i šta sam radio i neka Beograđani odluče. Ako ne uspem, neću propasti i neću se ni ljutiti. U kampanji se neću baviti time da pokažem kako je neko nešto loše ili dobro radio, već ću govoriti o onome kako ja nešto vidim da može da se uredi. Moja strategija nije da ubeđujem građane da sam ja najbolji.
Kada vas hvale, kažu da je pod vašim vođstvom Novi Beograd postao uprava koja je otvorena za građane, pravi servis za njihove potrebe. Kada vas kude, kažu da sve što radite jeste da se dodvorite biračima raznim besplatnim programima, što se ocenjuje i kao neka vrsta populističke politike. Koji je vaš komentar na to?
Ako je populizam nešto što se dopada velikom broju ljudi, ja kažem da sam i želeo da im se dopada i da budu zadovoljni, jer je cilj da građani budu zadovoljni. Nije pitanje, po meni, zašto su programi kod nas besplatni, nego zašto kod drugih nisu besplatni i gde oni troše novac iz budžeta, jer se ovde zna gde i na koji način odlazi. Pokušao sam da uradim vidljive stvari, da skinem tu apstraktnu percepciju uprave i njenih aktivnosti. Da ljudi odmah vide da sam nešto uradio: bilo da je park, bilo da su časovi engleskog za decu. Pokušao sam da radim tako da to što radimo bude i vidljivo i merljivo.
Kako će to sutra da izgleda na nivou celog grada, kada se suočite sa problemima saobraćaja, prigradskih naselja, divlje gradnje…?
Na isti način, isto tako ću pokušati da radim stvari koje mogu jasno da se izmere. Ne znam da li ću uspeti, ali verujem da mogu jer sam u poređenju sa drugima neko ko je sada već sa dobrim iskustvom u ovom poslu, imam kontinuitet, ovo što radim radim posvećeno, bez pauze, pa ćemo videti. Voditi grad je mnogo veća odgovornost, mnogo je više problema, ali je mnogo više i instrumenata koje možeš da upotrebiš. Opet, dešavalo se ranije da oni koji su u opoziciji kritikuju vlast za neke postupke, a onda kada dođu na vlast nastave sa istom politikom. Ja se tako neću ponašati jer mislim da je to nepristojno.
Ponekad stižu zamerke da niste na Novom Beogradu uvek i do kraja štitili interese građana u situacijama kao što je pravljenje parkinga u Bulevaru Zorana Đinđića ili postavljanje divljih objekata, bašta kafića i slično. Zbog čega niste u tim situacijama podržali jače građane Novog Beograda?
Navešću još jedan primer, a to je kada je gašena škola „Đuro Strugar“, pa su me pozivali da im se priključim u protestu. Mogao sam za svaku stvar koju ste pomenuli i još neke druge da stanem uz građane, kada već pominjemo populizam, da budem uz njih kada se odlučuje o nečemu što je van nadležnosti opštine. Ali bih onda morao da pratim sve što radi grad Beograd i da svako malo budem ili kritičar ili aplauder. Nažalost, ja nisam uredio ovu oblast, a da se pitam, imao bih mnogo veće ingerencije. Nisam išao sa građanima na te proteste jer niti mogu da utičem niti sam imao potpunu informaciju o tome šta se dešavalo. Recimo, zatvoreno je dosta škola po Beogradu zbog „racionalizacije“ i činilo mi se da nije fer da jurim glasove podržavajući zahtev da se neka škola „zadrži“. Drugo, kada je reč o parkingu koji pominjete, ne mislim da je loše što je napravljen jer postoji velika potreba za parking mestima, a na tom mestu nije uništavano drveće. Loše je što je uvedena zona pa je parking često prazan, a građani iz blokova nemaju gde da parkiraju jer im mesto zauzimaju ljudi koji tu rade. I ja sam se tim povodom žalio gradskoj upravi zvaničnim putem.
Zar nije trebalo da taj koji je, recimo, zidao banku, sazida i parking za one koji tu rade?
Jeste, ali je pitanje ranije napravljenih planova o tome gde se šta zida, na koji način i ko je prvobitno dozvolio da se naprave takvi objekti bez parking mesta. Dakle, kada već to postoji, neka naprave tako da se tu parkiraju ovi koji rade i neka plaćaju ta mesta, da bi građani mogli da se parkiraju u blokovima kao i do sada. To je pravi primer kada probaš da uradiš dobru stvar, da omogućiš da se više ljudi parkira kako treba, ali ideju upropastiš nekom sitnicom koja izazove nezadovoljstvo građana. Na kraju, niko me nije pitao, pa se nisam ni mešao. Populizam nije kada uradiš neku dobru stvar, nego kada koristiš nezadovoljstvo proisteklo iz teme koja zanima ljude, na koju realno ne možeš da utičeš.
Na mestu predsednika opštine imate iskustvo i kada je vaša nekadašnja stranka bila na vlasti i sada, poslednje tri i po godine kada su na vlasti naprednjaci. Da li postoji razlika u odnosu prema nekom ko je na čelu opštine?
Ne mogu da budem objektivan jer sam ja bio deo one vlasti i reći ću da je sve bilo bolje. Razišao sam se sa DS-om jer nisam bio spreman da snosim odgovornost za stvari na koje nisam mogao da utičem i koje nisu imale direktne veze sa mnom. Bio sam u situaciji da se više gotovo ni u čemu ne slažem sa većinom, i verujem da je fer otići kada je tako. Dok su demokrate bile na vlasti, Novi Beograd je imao četrnaesti budžet od 17 opština, a danas je četvrti, možda je to neki opis. Danas sam u boljoj situaciji nego tada. Danas se demokrate žale za stvari koje su propustili da urade dok su bili na vlasti i kada je moglo više da se uradi na decentralizaciji. S druge strane, dešavalo se u to vreme da opština Voždovac, na kojoj je vladala opozicija, dobije u jednoj godini iz rezerve 40 miliona dinara, a ja nisam dobio ništa iako sam bio deo „velike vlasti“.
Takođe, ni ova vlast me nije opstruisala, ali nismo uspeli da napravimo neku saradnju. Sa Sinišom Malim imam korektan odnos, ali to je samo korektan odnos i tačka. Predlagao sam neke projekte za novac koji je opredeljen za opštine, ali nikada nisam dobio nikakav odgovor. Tako da, ako postoji neka razlika, to je da su u vreme vlasti demokrata Zemun i Voždovac kao opozicione opštine imale bolji status nego što je danas slučaj sa takvim opštinama.
Sa kim nameravate da učestvujete na predstojećim izborima, ko su za vas mogući partneri?
Prvo, iznenadilo bi me da ti izbori budu pre vremena, mada je kod nas sve moguće. Lista sa kojim budem išao biće moja lista i ni sa kim ne ulazim u dogovore pre izbora. Ni sa strankom, ni sa udruženjem, jer želim da izmerim koliko je poverenje koje meni ukazuju Beograđani. Kada se izbori završe, biću spreman sa svima da razgovaram oko onih stvari koje su za mene u Beogradu najvažnije. Ako ti drugi budu hteli da sa mnom govore. Setićete se da se pričalo i pre prošle godine da ću ja zapravo nastupati za nekog drugog, da ću biti Đilasov kandidat, Vučićev kandidat, a ja sam izašao sam i ostvario rezultat kakav sam ostvario. Tako je bilo i posle izbora: sve što se pričalo nije se ostvarilo jer sam uspeo da napravim koaliciju kakvu sam želeo, a ne kako mi je neko rekao da napravim. Tako da idem sa svojom listom, sa ljudima u koje imam poverenje i koji neće sutra biti novi „preletačevići“, odnosno oni od kojih treba da se strepi da li imaš većinu na skupštini ili nemaš.
Kada ste ranije rekli da Beograd treba urediti tako da prvo odgovara onima koji u njemu žive, to se može shvatiti i kao kritika trenutne vlasti koja kao da sve što radi jeste da stvara od Beograda neku turističku destinaciju u koju će dolaziti milioni turista. Kako vidite razvoj grada?
Ne razumem priču o tome da je glavna stvar u Beogradu da on bude turistička destinacija. Možda ne razumem poentu, ali ne vidim zašto bismo se i dalje držali maksime pravljenja „lepe slike u svetu“. Naša slika prema svetu trebalo bi da bude ono što jesmo, a ne ono što bismo voleli da ljudi misle da jesmo. Obišao sam skoro celu planetu i Beograd jeste kosmopolitski grad, otvoren za ljude koji dolaze sa strane, i nema nikakve potrebe da se time dodatno bavimo. Nemojmo da radimo stvari jer pretpostavljamo da će zbog toga doći turisti iz Bugarske ili neki drugi turisti. Ako sredimo Beograd da odgovara nama, biće sasvim dobar i za ljude sa strane. Tu se konceptualno ne slažem sa sadašnjom upravom grada, ali i sa prethodnim vlastima koje su negovale sličnu politiku.
Šta je to u Beogradu što vama smeta i što bi trebalo da se menja ili popravi?
Jedan od većih problema jeste to što u Beogradu nije napravljena administrativna razlika između onoga što je urbani deo grada i ono što je predgrađe. Na primer, živeo sam u Moskvi tri godine i naravno da je teško porediti ta dva grada, ali oni imaju taj centralni deo, gradsku i podmoskovsku oblast koja ima svoju upravu. Ljudi koji žive na Kosmaju imaju drugačije probleme od onih na Novom Beogradu i potrebno je tim ljudima prići na drugačiji način. Zato bih se založio za zakonske izmene koje bi omogućile da se Beograd drugačije organizuje: deset gradskih opština i sedam prigradskih. Pored toga, treba više raditi u oblasti socijalne i dečje zaštite. Vrtići moraju da budu besplatni i to je izvodljivo, kao što se mora konačno rešiti pitanje gradskog prevoza. GSP mora da se reformiše, reorganizuje, ali je nužno da se plaća prevoz i da ta usluga bude na mnogo višem nivou. Nužno je hitno završiti obilaznicu, izgraditi još najmanje jedan most samo da bi Beograd prodisao, jer je on ovakav kakav je sada prezagušen. I, naravno, mnogo više parkova i sportskih terena koji bi podigli nivo života u gradu i omogućili građanima da se mnogo bolje osećaju. I to su sve stvari koje je moguće uraditi, ponavljam, bez velikih investicija sa strane. A tržni centri i slično? Pa neka zida ko više plati za zemlju, to nema veze sa politikom gradske uprave.
Kakav je vaš stav o projektu izgradnje „Beograda na vodi„? Da li sebe sutra vidite, ako budete gradonačelnik, kao nekog ko vodi predsednika države ili vlade da obilazi podignute spratove?
Ko god da je predsednik Srbije ili predsednik Vlade, ako budem gradonačelnik, to jeste institucija sa kojom moram da sarađujem da bih ostvario interese za grad Beograd. Kada je reč o tom projektu, on je sada tu gde jeste i niti sam ja o njemu odlučivao niti sam ga dodeljivao, nikakve veze nemam s tim. Mogao bih da kritikujem, ali zadržaću svoje mišljenje za sebe jer ne znam sve pojedinosti o samom projektu. Sigurno ne bih bio neko ko će sutra da zaustavi taj projekat. Mislim da je dobro da je taj prostor očišćen i da je to za pohvalu, jer to niko ranije nije hteo da uradi. I kada su demokrate bile na vlasti, pitao sam zašto to ne uradimo, pa mi je dat odgovor da je nemoguće da se to uradi. Međutim, ja bih takvu lokaciju pokušao da ponudim raznim investitorima na tenderu, pa ako se niko ne bi javio, možda bih tražio investitora na način na koji je ova vlast učinila. Dalje, verujem da svako ima pravo na svoju viziju i da ljudi koji su na vlasti žele da ostave neku vrstu pečata, ali ja nikada ne bih na tom mestu pravio „supermoderan“ grad. U zbiru, taj projekat postoji i ko god da dođe sutra na vlast, pa i ja, trebalo bi da radi na tome da se on dovrši.
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve