Vojnobezbednosna agencija (VBA) zatražila je od Pravne uprave Ministarstva odbrane da se ubuduće u Službenom vojnom listu ne objavljuju ukazi o unapređenjima, postavljenjima, penzionisanju i prestanku profesionalne vojne službe u elektronskom obliku na sajtu Ministarstva. To je na sastanku 8. juna i prihvaćeno, pokazuje dokument u koji je “Vreme” imalo uvid, a koji na sebi ne nosi nikakvu oznaku tajnosti, nego se vodi kao “Informacija o dostavljanju Službenog vojnog lista”. Dakle, od 15. juna, kada je dokument zvanično zaveden u Pravnoj upravi, Službeni vojni list na sajtu objavljuje samo izmene propisa, bez ukaza.
Objavljivanje Službenog vojnog lista na sajtu Ministarstva odbrane je uređeno Zakonom o objavljivanju zakona i drugih akata. Kako stoji u zapisniku, na sastanku od 8. juna je naglašeno da se u Službenom vojnom listu tradicionalno objavljuju ukazi i naređenja o vođenju u službi profesionalnih vojnih lica sa njihovim imenima, imenom roditelja, prezimenom i činom. Međutim, predstavnik VBA je predočio stav da se naredbe o vođenju u službi ne bi trebale objavljivati u elektronskom obliku u Službenom vojnom listu, osim ukaza koje donosi predsednik Srbije, “budući da isto može biti problem, pre svega sa stanovišta praćenja kadrova, ali i ugrožavanja funkcionalne i operativne sposobnosti Vojske Srbije”. Na koji način, nije objašnjeno u toj “informaciji”.
Na sajtu Ministarstva odbrane vidljivo je da se Službeni vojni list u elektronskom obliku objavljuje od početka 2006. godine, i do sada nije bilo primedbi VBA, čaki ni prethodnih godina otkako je na njenom čelu bivši Vučićev ađutant Đuro Jovanić. Miloš Vučević je na čelu Ministarstva odbrane od jeseni prošle godine, pa ni tad to nije traženo. Zato se postavlja pitanje – “zašto sad”.
Na pomenutom sastanku je zaključeno da se elektronski oblik Službenog vojnog lista koji se objavljuje na sajtu Ministarstva “neće opterećivati naredbama o stanjima u službi i unapređenjima profesionalnih vojnih lica, niti propisima i drugim aktima iz kojih se mogu ustanoviti elementi formacijskih mesta profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Shodno napred navedenom, Sl. vojni list koji sadrži naredbe o stanjima u službi i unapređenjima profesionalnih vojnih lica, kao i propisa o elementima formacijskih mesta profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, imaće oznaku stepena tajnosti INTERNO (I-) i isti će se distribuirati organizacionim jedinicama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije isključivo za službene potrebe tih jedinica i ustanova, dok će se Sl. vojni list koji sadrži propise dostavljati na do sada ustaljen način”, zaključak je sa sastanka.
U nadležnosti predsednika Srbije su ukazi o imenovanju, postavljenju i penzionisanju generala, što će i dalje biti objavljivano u elektronskom formatu. No, sve druge odluke koje donose ministar odbrane, načelnik Generalštaba, komandanti rodova ili uprava Vojske Srbije za javnost postaju tajna.
Poslednji broj Službenog vojnog lista u kojem su objavljene naredbe o postavljenju ili penzionisanju bile su u broju 20 od 31. maja. Otada, objavljuju se samo propisi poput cene iznajmljivanja opreme iz Vojnog muzeja ili cene ulaznice u ovu instituciju.
Kako za “Vreme” kaže jedan iskusni oficir i dalje u aktivnoj službi, razlog je paranoja jer ne napustaju vojsku samo profesionalni vojnici (na šta je Vojni sindikat Srbije, kao jedini reprezentativni, više puta upozoravao) nego i oficiri, pogotovo tehničke struke.
“Kad pogledate naredbe o prestanku profesionalne vojne službe koje se objavljuju u Službenom vojnom listu, vidite da je tamo dosta onih koje se odnose na poručnike, kapetane i majore roda veze, telekomunikacija, informatike”, objašnjava ovaj sagovornik. “Ljudi odlaze, nalaze bolje poslove u stranim kompanijama koje rade u Srbiji. I nije samo novac razlog, ima tu puno stvari koje ih teraju da to učine, a ako već dobijaju novac, što ne bi obezbedili bolji život za porodicu.”
Kao razlog za “cenzuru” u Službenom vojnom listu sagovornik vidi i činjenicu da se odliv profesionalnih oficira svih rodova i vidova pokušava nadomestiti prijemom rezervista iz civilstva koji su završili fakultet i služili vojni rok u Školi rezervnih oficira (ŠRO). Naime, i to je jedna vrsta “partijskog prodora” u vojsku, kao što se već desilo sa Bezbednosno informativnom agencijom. Nekad SKJ, sad SNS, zaključuje on.
A čitanjem Službenog vojnog lista može se svašta saznati. Na primer, da se i u VBA primaju rezervni oficiri iz civilstva, pored toliko vojnih kadrova. Sličan slučaj je i sa Vojno-obaveštajnom agencijom, u koju su primani “kadrovi” sa odsluženim tromesečnim vojnim rokom.
Reformom iz vremena dok je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac, Vojna akademija pretvorena je praktično u civilni fakultet. Tamo se studira “po Bolonji” i školuju se menadžeri, a pojam “pitomac” zamenjen je “kadetom”. Umesto nekadašnjih smerova, uvedeno je devet studijskih programa: Menadžment u odbrani, Protivvazduhoplovna odbrana, Vojnomašinsko inženjerstvo, Vojno-elektronsko inženjerstvo, Vojnohemijsko inženjerstvo, Vojnogeodetsko inženjerstvo, ABH odbrana, Javne finansije i Logistika odbrane. Inače, klasična vojska podvedena je pod studijski program Menadžment u odbrani, koji ima sedam takozvanih modula.
Jeste komplikovana podela, ali tako je to kad se školuju oficiri-menadžeri. Za njih je to dobro jer kad “odsluže” osam godina u vojsci, imaju civilna zanimanja, posebno oni sa strukama traženim na Zapadu, ali pitanje je kako prolazi sama Vojska. Odgovor se nalazi i u tome koliko je oficira napušta i pre isteka od osam godina – lakše je podići kredit i vratiti dug pa otići na Zapad nego preživljavati u Vojsci.
Novi model koji primenjuju zapadne kompanije je da odmah tim oficirima daju novac potreban da “otplate” državi svoje troškove školovanja, a svodi se na ishranu tokom četiri godine školovanja, platu koju su primali, utrošenu municiju i slično. Onda ni ne čudi što stručnjaci odlaze.