Studenti širom Srbije zvone na vrata tokom kampanje – svaki tim na stotine dnevno. Otprilike polovina vrata se otvori i iza njih su nekad nasmejana, nekad mrka lica. Ali cilj su – apstinenti. Jedan hod stepeništima novobeogradskog bloka
“Studenti u akciji, da li možete da nam otvorite ulazna vrata?”, pita Maja sa Fizičkog fakulteta. Nasumično je pritiskala dugmiće na interfonu zgrade u Bloku 22 na Novom Beogradu. Neko od komšija otključava.
Sa Majom je Andrej, student Ekonomskog fakulteta. Ulaze u lift jer kreću od vrha, iz potkrovlja iznad šestog sprata. Uz zidove je naslagan stari nameštaj, tu i tamo cveće, poneka prazna saksija. Neko sprema ajvar, ceo hodnik miriše na pečenu papriku.
Maja i Andrej znaju šta rade. Već mesecima idu u “VDV”, kako se u slengu kampanje naziva hodočašće od vrata do vrata. Studenti širom zemlje idu u slične akcije. “Student u svakom selu” (SUSS) stalna je radna jedinica u okviru Studentskog pokreta. U prethodnih godinu dana obišli su više od 400 mesta i desetine hiljada domaćinstava.
U zgradi na Novom Beogradu pritiskaju prvo zvono. Na vratima se pojavljuje stariji gospodin. Maja i Andrej kažu da su tu u ime Studentske liste. “Ja nisam student. Ja sam penzioner”, kaže čovek. Penzioner, ali nema vremena. Možda se vraća paprikama i zimnici. Nema rasprave, nema insistiranja, nema razočaranja. Maja i Andrej se zahvaljuju i prelaze na sledeća vrata.
Zvono. Čekanje. Otključavanje. Opet, predstavljanje. Bračni par u bade-mantilima – jer, nedelja je ujutru i nikuda se ne žuri – hteo je da čuje šta studenti imaju da kažu, ali studenti, na iznenađenje, nisu ništa rekli nego pitali: “Koji je najveći lokalni problem za vas?” i onda: “Šta vidite kao najveći problem u državi?” Ukućani odmah kažu: “Korupciju!”
Andrej posle objašnjava da je to ubedljivo najčešći odgovor. Već na sledećim vratima, na spratu ispod, žena kaže isto. Sledeća vrata – isto. Studenti nemaju kristalnu kuglu nego su nakupili iskustva – samo u blokovima brojni timovi poslednjih sedmica obilaze po hiljadu domaćinstava dnevno. Ove sedmice je taj broj i veći. Razmenjuju informacije. Samo protekle sedmice je oko 150 studenata u “VDV” obišlo skoro 7.000 stanova.
Ne samo što je ovaj odgovor bilo lako predvideti i na trećim vratima, studenti su znali šta će im komšije reći i za lokalne probleme. Zato Andrej najavljuje šta bi tu mogli biti lokalni problemi: “Ovde su nam se ljudi najviše žalili na parking i smeće oko zgrade”.
DOBRODOŠLI PRIJATELJI
Još jedna vrata, zvono, ništa. Na idućim, isto ništa. Kažu da obično u polovini slučajeva poljube vrata, ali se to dosta menja u zavisnosti od doba. Najbolje prođu od ponedeljka do četvrtka predveče. Vikendom najbolje bude ujutru. Subotom uveče ljudi često nisu tu, a nedeljom uveče su u gužvi zbog pripreme za posao i školu.
Maja i Andrej nastavljaju niz hodnik na četvrtom spratu. Tiho je, pomalo zagušljivo. Do prozora je teško doći jer su uz njih gomile starih knjiga i magazina – protivpožarna zaštita mačku o rep. Na jednom od otirača šarenim slovima piše “Friends welcome” (Dobrodošli, prijatelji). Žena koja tu živi priča da nije očekivala da će studenti ići od vrata do vrata. Maja joj objašnjava kako im je važno da razgovaraju sa ljudima, upoznaju se sa problemima zajednice i predstave program. Andrej joj pruža letak na kome je istaknut studentski plan u 11 tačaka.
“Ljudima je ‘VDV’ jako stran, nekad i odbojan. Redovno ga je upražnjavala samo Srpska napredna stranka. Opozicija slabo ili nije uopšte”, kaže Maja. Dodaje da ljudi nekad traže da izbliza osmotre akreditacije koje studenti nose oko vrata. Dok obilaze stanove i kuće po Srbiji, studenti uvek imaju žuto-zelene akreditacije. Na njima se nalaze ime studenta i naziv fakulteta koji pohađa. U kampanju su sada uključeni i drugi građani koji takođe imaju akreditacije. Trenutno nadire toliko mnogo novih volontera da se na izradu kartice čeka danima. Ljudi se priključuju obično preko lokalnih zborova koji su u komunikaciji sa studentskim pokretom. Volonteri će najčešće obilaziti domaćinstva zajedno sa studentima, u akcije se gotovo uvek ide u paru. Što zbog bezbednosti, što zbog količine posla.
Jedan od ljudi u paru uvek unosi podatke u aplikaciju u kojoj se za svaki stan beleži šta su rekli o problemima koje imaju, da li planiraju da izađu na izbore, da li će glas dati Studentskoj listi…
“Ko god da je ovde sa bilo kakvom akreditacijom ispred studentskog pokreta – nema ličnih mišljenja, nema ničega od toga. Mi zastupamo stav studentskog pokreta. Mi prezentujemo studentski pokret. To je pogotovo bitno kad dobijemo zlonamerna pitanja”, kaže Andrej.
Neki, kaže Maja, sami priznaju da nisu rođeni za “VDV” jer bi imali poriv da se posvađaju sa nekim. Na obuci za ovu kampanju volonterima se jasno govori da moraju da budu kulturni i da ne smeju da ulaze u rasprave sa ljudima ako im se mišljenja razilaze.
PILIĆI I STRANI PLAĆENICI
Spust je stigao do drugog sprata. Zvono, ali umesto klasičnog “ding-dong” čuju se – pilići. Smeh. Studenti pričaju da često komentarišu i ocenjuju zvukove na koje nailaze tokom akcije. Svima je favorit Betovenova melodija Za Elizu – iz nekog razloga, toga ima dosta po Novom Beogradu.
Čovek sede kose, nakon što su sa njim popričali, kaže im da računaju na tri glasa – od njega, njegove supruge i sina. Na kraju nas pozdravlja sa: “Pa ‘ajte, do pobede”. Ovih nekoliko rečenica podrške dolazi kao potvrda Maji i Andreju da trud ima smisla. Ali nisu svi razgovori takvi.
Na istom spratu dočekuje nas žena koja baš nije za studentski pokret. Ali nije neprijatna nego više – uznemirena… Glas joj drhti, ruke isto. Priča o ratu u Bosni od kog je pobegla u Beograd, priča o “stranim plaćenicima” koji ovoj zemlji žele zlo. Ubeđena je da su “strani plaćenici” iza studenata. Moli Maju i Andreja da se čuvaju i da uteknu od tih zlih stranaca. Žena je na ivici suza. Maja pokušava da objasni da nikakva strana sila ne stoji iza njihovog pokreta, ali objašnjenje je osuđeno na neuspeh. Žena neodređeno svima poželi sreću i vraća se u stan. Vrata se zatvaraju, u hodniku nastaje tišina. Nikome nije potrebno da odmah komentariše ono što je upravo čuo i video. Idu dalje.
NEKE LJUDE ZNAMO, TO JE I PROBLEM
Prvi sprat. Hodnici i vrata već liče jedni na druge, a to je tek jedna zgrada. Maja i Andrej su kao novi, za svakog imaju osmeh mada ne dobiju uvek osmeh zauzvrat. Kažu, valja ostati takav i kad se naiđe na zao komentar i cinično pitanje. Naučili su da razlikuju takve ljude od onih koji su iskreno zabrinuti od mogućih promena i pitaju se mogu li studenti da promene Srbiju.
“Na Studentskoj listi nisu studenti zato što neko od 70 godina teško da bi bio u fazonu ‘e pustiću studente od 20 da mi uđu u parlament’”, misli Maja. “Nema ni potrebe da budemo u Skupštini jer mi nemamo karijere, nismo se ostvarili ni u jednom polju još uvek. To što mi umemo da se organizujemo je druga stvar. Treba da ostavimo prostor ljudima da rade ono u čemu su dobri. Hoćemo državu, za to nam trebaju takvi ljudi.”
“Vrlo često se čuje ‘koga vi imate na listi, to su ljudi koje ne poznajemo’. Pa da! Ljude koji su na listi SNS poznajemo, u tome i jeste problem. Ko su zapravo oni?”, priča studentkinja u dahu. Opet su napolju, na vazduhu. Neuhodanima bi delovalo da su prošli stotine vrata, ali zapravo ih je bilo četrdesetak u prethodna dva sata. Maja kaže da je njen rekord oko 120 za dva i po sata. Smeje se dok priča kako uvek postoji takmičenje u grupi.
STUDENTI POBEĐUJU
Sledeća zgrada. Stara, ali uređena. Zidovi su održavani, u holu su uramljeni dečiji crteži. Maja i Andrej primećuju da što je zgrada bolje održavana, češće nailaze na ljude koji su za studentski pokret. Ne izvode iz toga veliko pravilo, ali su ga, kažu, mnogo puta primetili na terenu.
“Najlepše je obići ljude koji nas već podržavaju da im kažemo da je to super. Ali naš cilj je da pokrenemo apstinente”, govori Andrej usput. Opet lift, pun nalepnica “studenti pobeđuju”, “kvir protiv krivih” i onima sa precrtanim “ćaci”.
Iz jednog stana izleće crni koker španijel, ubrzo će se čuti da mu je ime Boki. Gazdarica se obradovala kada je videla studente. Raspitivala se i kako da se priključi akcijama. Građani mogu da budu kontrolori na izborima, deo mobilnih timova i osmatraju da li sve prolazi u redu ispred biračkih mesta, mogu da rade u pozivnom centru, mogu da pomažu u logistici… A mogu i da idu u “VDV”. Svi prolaze obuku na kojoj uče da predstave program, koriste aplikaciju i način kako da pristojno razgovaraju sa komšijama. Obuka je kratka, jedan sastanak, ostalo se uči u praksi sa iskusnijima. Maja i Andrej imaju još spratova i zgrada ispred sebe. Još vrata, pragova, nasmejanih ili mrkih lica, poneka Betovenova melodija i razigrani pas. Satima na nogama. Ovo nije vreme da se bude umoran.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
