Kako smo »spržili« milijardu evra

Tajming je bio skoro savršen: Fiskalni savet je novinarima 5. maja oko podneva mejlom poslao analizu pod imenom „Fiskalna i ekonomska analiza neselektivnih novčanih isplata građanima“. U njemu je po ko zna koji put apelovao da se trajno prekine sa neselektivnom podelom novca punoletnim građanima Srbije, kao „lošu meru ekonomske politike“ uz objašnjenje da to nije poklon – država se zadužuje da bi davala taj novac, građani ga posle vraćaju s kamatom, a ta se sredstva skoro uopšte ne vraćaju u budžet. I sve tome slično…

No, samo par sati ranije, u ko zna kom ovogodišnjem televizijskom obraćanju („kako bi narod razumeo“), predsednik države Aleksandar Vučić je na TV Pinku najavio nova državna izdvajanja – ovog puta po 3000 dinara za svakog ko se vakcinisao ili primi bar prvu dozu do kraja maja.

Naravno da Fiskalni savet nije znao ništa o ovoj odluci, koju će potom detaljno obrazlagati niže pozicionirani od Vučića u piramidi moći: nisu, očito, znali ni ministri u Vladi Srbije kada su pravili rebalans budžeta u aprilu. I dok ova mera – plaćanje po 3000 dinara novcem građana, umesto da se vakcinacija proglasi obaveznom i pretrpi izvesna šteta po politički rejting – osim očitih uskopartijskih i ličnih koristi po popularnost onoga ko „daje“ (zapravo troši) novac ima i kritični benefit obezbeđivanja javnog zdravlja, „prženje novca“ sa po 100 ili 60 evra pomoći i kome treba i kome ne treba još su prošle godine osudili maltene svi ekonomisti.

No, kako je vlast slušala struku (medicinsku) u vezi sa epidemijom tokom svih ovih meseci, tako je poslušala i ekonomsku struku – nikako.

POLITIČKO „PRŽENJE“ NOVCA

Šta smo imali ovog puta? Da sumiramo, ko će sve od građana Srbije dobiti pomoć ove godine i koliko će to da košta? Prošle godine je na podelu 100 evra svim punoletnim građanima koji se prijave bilo „sprženo“ 620 miliona evra. Opravdavali su ovo iz vlasti da će se time brže oporaviti ekonomija, da se „taj novac vraća u privredne tokove“, da se „podiže optimizam kod građana“… No, kao što ćemo videti, ta računica je bila uglavnom pogrešna.

Ako bi se ponovo prijavio isti broj ljudi i za po 30 evra u maju i novembru, to bi značilo da će država morati da izdvoji 372 miliona evra za ovu svrhu. Iako nisu imali nikakav zastoj u isplati penzija, niti su išta finansijski pretrpeli zbog epidemije, penzionerima je obećana i dodatna pomoć od po 50 evra u septembru – prema podacima PIO fonda, u Srbiji je oko 1,68 miliona penzionera, koji su automatski prijavljeni za sve vrste pomoći. Ovo će državu koštati još oko 84 miliona evra. Potom, nezaposlenima je obećano dodatnih 60 evra u junu ove godine – prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u martu je bilo ukupno 534.427 prijavljenih nezaposlenih, no direktor NSZ je taj broj u aprilu „zaokružio“ na 600.000 nezaposlenih koji će moći da prime ovu pomoć, pa tako za ovu namenu država treba da izdvoji još 36 miliona evra.

Za sada računica kaže da je – ako svi koji mogu, uzmu pomoć – reč o blizu pola milijarde evra podeljenih građanima „onako“, i kome treba i kome ne treba. Pošto u obe godine – i 2020. i 2021. – ovih para nije bilo u budžetu, država se jednostavno zaduživala da bi delila ovaj novac.

Zgodan je tajming ovih neplaniranih isplata, koje je omogućila pandemija: mesec dana pre junskih izbora 2020. (iako se predsednik države svojski onomad upeo da onemelom Srđanu Predojeviću objasni da nikakvih izbora 2020. nije bilo), a poslednja rata od 30 evra biće podeljena nekoliko meseci pred prolećne izbore 2022: predsedničke, ničim izazvane vanredne parlamentarne i beogradske.

Uz to, planirano je i da građani (Srbi?) na Kosovu dobiju po 100 evra svako, uključujući i decu, a po još 100 evra svaki nezaposleni (Srbin?) na Kosovu, ali još uvek nema procena o kolikom ukupnom iznosu je reč.

Takođe, procena je da će do kraja maja vakcinu primiti oko tri miliona građana, što bi značilo da, ukoliko se svi prijave za 3000 dinara nagrade što su se vakcinisali, država za to mora da izdvoji još 25,5 miliona evra.

DRUŠTVENA KORIST OD ŠIBICARENJA

„Postoji velika razlika između dve grupe tih davanja“, kaže za „Vreme“ prof. Ekonomskog fakulteta u penziji dr Ljubomir Madžar.

„Prva davanja su izborno motivisana, i sa stanovišta političke ispravnosti nelegitimna i za svaku osudu. To je 100 evra iz prošle i 30+30+50 evra u ovoj godini. Reč je, zapravo, o izbornom čašćavanju, mada vlast to nikad neće priznati. Čak iako nisu motivisani tim nedozvoljenim željama da privuku glasače, objektivno, ishod će biti isti. Čovek kad dobije tih 60 ili 110 evra, mnogi će to shvatiti kao da su dužni da se revanširaju za lep dar, a drugi kao prećutnu moralnu obavezu da se oduže svojim glasom za to što će dobiti. To je nedozvoljeno, to kvari političku utakmicu, čini politički proces nelegitimnim i opet daje nelegitimne prednosti vladajućoj stranci. To ekonomisti svi redom osuđuju, kritikuju, odbacuju, to je ta grupa davanja.

Druga grupa davanja je za vakcinisanje. To deluje malo pilićarski, šibicarski – hajde da ga malo podstaknemo pa da dođe da se vakciniše – ali mislim da je to racionalno. Mislim da će ljudi pozitivno reagovati na te 3000 dinara, takav nam je narod.

A pošto je objektivno u društvenom interesu da se vakciniše što veći broj ljudi što pre, onda je to sredstvo društveno korisno ma koliko deluje šibicarski jer će, čini mi se, ubrzati dostizanje onih 80 odsto ili nešto manje vakcinisanih koji bi obezbedili kolektivni imunitet. To pozdravljam, ta stimulacija nije lepa, ne deluje dopadljivo, ali mislim da će dati rezultat koji je celom društvu jako potreban i koji je na liniji očuvanja javnog zdravlja“, kaže prof. Madžar.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popović za „Vreme“ ukazuje da je reč o „potpuno uzaludno utrošenom novcu“:

„Najpre stoga što je ravnomerno podeljena i tajkunima i beskućnicima, a zatim i stoga što ova mera nije dala nijedan pozitivan rezultat za državu. Vlasti su najavljivale da će ljudi te pare potrošiti kupujući domaću robu, pa će za toliko barem skočiti prihodi od poreza (PDV), ali ni to se nije desilo: prihodi od poreza su ostali isti koliki su planirani pre uvođenja ove mere. Čist promašaj, dakle“, kaže prof. Popović.

HELIKOPTERSKI DESANT

Fiskalni savet je u onoj analizi s početka teksta sračunao koliko se zapravo

od „helikopterskog novca“ vratilo u budžet:

„Procenjujemo da se tek oko 10 odsto sredstava za isplatu 100 evra građanima u 2020. vratilo u budžet kroz povećane poreske prihode – a sličan efekat očekujemo i u 2021. godini. U javnosti se tokom 2020. često mogao čuti pogrešan argument da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima bila dobra mera fiskalne politike budući da se znatan deo sredstava vratio u budžet usled povećane potrošnje stanovnika. Činjenice, međutim, to ne potvrđuju. Na primer, naplata poreza na potrošnju (tj. PDV-a) u 2020. zapravo je podbacila u odnosu na plan koji je napravljen kad je dizajnirana navedena mera – što implicitno potvrđuje da efekat isplate 100 evra na povećanje javnih prihoda nije bio impresivan“, piše Fiskalni savet, napominjući da „analiza pokazuje da je isplata 100 evra punoletnim građanima uticala na rast BDP-a u 2020. od najviše oko 0,2 odsto (a koštala je budžet oko 1,3 odsto BDP-a), dok će efekti isplate 60 evra (i dodatka od 50 evra za penzionere) na rast BDP-a u 2021. biti nešto manji od toga“.

NIKO NIJE ZNAO OSIM NJEGA

Osim što će (i) zbog ovakvih davanja fiskalni deficit drugu godinu zaredom biti astronomski (8,1 odsto BDP-a prošle, dok je ove godine planiran na 6,9 odsto), upada u oči potpuno odsustvo nekog dugoročnijeg plana – sve ove „poklone“ po pravilu je najavljivao predsednik države u nekoj televizijskoj emisiji, pa su potom „niži činovnici“ izlazili da opravdavaju i detaljno objašnjavaju kako će to da izgleda.

I ne samo to. Setimo se da su prošle godine u julu Siniša Mali kao ministar finansija i Marko Čadež kao predsednik Privredne komore Srbije zajedno na RTS-u objašnjavali da tadašnji drugi krug pomoći privredi treba da bude precizno usmeren i da je u toku „detaljna analiza“ koja će tamo negde u septembru pokazati kojim firmama je pomoć potrebna a kojima nije. Takođe su iz Ministarstva finansija stigle najave da će to biti „snajperski precizne mere“, no, Vučić je koliko sutradan „poklopio“ i Malog i Čadeža i Ministarstvo finansija rekavši da će država dati zaposlenima u svim firmama koje zatraže pomoć po 60 odsto minimalca za dva meseca.

Dalje, teško je da država pojma nije imala da će deliti pomoć i privredi i građanima kada je pred kraj 2020. predstavljala budžet u Skupštini. No, tih mera u budžetu nije bilo, pa je u aprilu bio potreban rebalans, koji je deficit sa planirana tri podigao na planiranih skoro sedam odsto BDP-a.

A opet, da li je u aprilu, kada je u Skupštini predstavljao rebalans, Siniša Mali znao za 3000 kao nagradu za vakcinisanje?

foto: filip krainčanić / nova.rs

„To nisu mogli da znaju, jer je to stvar trenutne inspiracije našeg predsednika Republike“, uveren je Ljubomir Madžar. „On ni sam ne zna šta će mu sunuti u glavu u nekom budućem momentu, mnogo toga donosi ex abrupto, iznenada, kako mu padne na pamet i kakva mu inspiracija dođe. To što on pokreće je nepredvidivo i za njega samog, kamoli za one oko njega, a ponajmanje za nas koji smo udaljeni od njega i mentalno i idejno. Te stvari se ne mogu predvideti, nema tog budžetlije koji će moći da isplanira Vučićeve ad hoc odluke, za koje ni sam nije svestan da će ih doneti“, kaže Madžar.

SKOK JAVNOG DUGA

Ovih više od milijardu evra tako će ući u javni dug, koji je, prema podacima Uprave za javni dug, sa 52,9 odsto BDP-a na kraju 2019. porastao na 58,2 odsto BDP-a na kraju 2020, dok je na kraju marta 2021. iznosio 56,5 odsto BDP-a. U apsolutnim brojkama, javni dug opšte države je sa 24,3 milijarde evra na kraju 2019. porastao na 28,5 milijardi na kraju marta 2021.

Ovo relativno smanjenje javnog duga u odnosu na BDP od decembra 2020. do marta 2021. posledica je toga što se javni dug računa u odnosu na projektovani BDP na kraju godine, a država je taj rast projektovala na šest odsto, uprkos upozorenjima Fiskalnog saveta da to nije realno.

Da je ovo tačno, pokazuje i rebalans budžeta. Naime, rebalansom su, osim izdataka za pomoć privredi i građanima, znatno povećane i kapitalne investicije, koje „guraju“ rast BDP-a. Prema analizi Fiskalnog saveta iz aprila, rebalans je predvideo oko 780 miliona evra više za kapitalne investicije, od čega oko polovina ide na izgradnju infrastrukture – saobraćajne, zdravstvene i za zaštitu životne sredine. Fiskalni savet je procenio da će ova ulaganja „ubrzati“ rast BDP-a za još 1,5 procentnih poena, pa je, za sada, poslednja procena FS da će rast BDP-a u 2021. biti oko 5,5 odsto – dakle, tek nakon masivnih planiranih izdvajanja za kapitalne investicije, što znači da je onih vladinih šest odsto rasta planiranih krajem 2020. sve do rebalansa bilo bez pokrića.

No, koja je cena ovako visokih deficita u dve uzastopne godine?

„Srbija je veoma siromašna zemlja, i nema novca za ovakve avanture“, kaže prof. Danica Popović o novom „helikopterskom“ novcu. „Ono što se stalno zaboravlja ili prikriva jeste činjenica da Srbija tih 60 evra po stanovniku – nema. Sve što građani dobiju, potiče iz novog zaduženja. A kad ono dođe na naplatu, opet će ga platiti isti ti građani, i to s kamatom.

Trenutna stopa zaduženosti je niska, oko 60 odsto BDP-a, ali je dug koji Srbija pravi – eksplozivan. Tako je počela katastrofa iz 2011–2012. godine i svi se sećamo kako je dug vrtoglavo rastao. Šta nas sada čini optimističnim da se nadamo da do toga neće doći? Jovanjica? Rio Tinto? Ili fabrike bakra i čelika koje građanima toliko truju pluća da će njihovo sutrašnje lečenje biti skuplje od svih para koje daju stranim investitorima u vidu subvencija, a ovi nas zauzvrat truju i prave od Srbije zemlju trećeg sveta? Ne ide na dobro“, kaže prof. Popović.

Prof. Madžar napominje da razvijene zemlje mogu sebi dozvoliti veće zaduživanje u odnosu na BDP, jer razne udare spolja mogu lakše da podnesu i jer je njihova ekonomska snaga takva da tako visoko učešće duga njih previše ne opterećuje.

„Inače je prihvaćeno da nerazvijene i slabo razvijene zemlje ne mogu sebi dozvoliti toliko zaduživanje, jer vrlo lako može da ih svali u državni bankrot ili krizu zbog koje će doći MMF i postaviti neke neprijatne uslove koji se neće moći odbiti. Zaduživanje nema iste efekte nezavisno od privredne razvijenosti i nivoa BDP-a po glavi stanovnika. Mi smo slabo razvijena i još uvek spororastuća privreda, nama je to dosta opasno opterećenje. Neću da kažem da je to sada dramatično, ali svakako nije tako bezazleno kao što vlast pokušava da predstavi“, zaključuje prof. Madžar.