Kakav je to engleski fudbalski klub u koji je investirao Dragan Šolak, srpski biznismen u dijaspori, “osnivač Junajted grupe, u okviru koje posluju N1 i Sport klub”
Vest da je “Dragan Šolak, poslovni čovek koji stoji iza operatera kablovske televizije United Group, kupio Sautempton” (skysports.com) prvo je objavljena u sportskim rubrikama u Ujedinjenom Kraljevstvu, nakon što je klub potvrdio da je došlo do preuzimanje vlasništva. Naravno, u nekim domaćim medijima vest je istog dana dobila veliki značaj, ne samo sportski. Jer ovde u Srbiji (a i šire, u regionu jugoistočne Evrope), ovaj biznismen je pre svega poznat kao veliki medijski igrač kroz firmu United Media (kablovski TV kanali N1, Nova S i Sport klub, dnevne novine “Nova” i “Danas”, TV i filmska produkcija – da nabrojimo samo glavne stvari), i blisko se povezuje sa kablovskim distributerom “SBB”. A današnje vlasti u Srbiji verbalno tretiraju Šolaka (zajedno sa njegovim medijskim firmama) kao neprijatelja.
No, držimo se fudbala (i biznisa). Puna vest glasi da je “Sport Republik”, investitorska firma iz Londona, čiji je glavni finansijer Dragan Šolak, za 100 miliona funti (skysport.com) otkupila 80 odsto deonica “Southampton FC” od prethodnog kineskog vlasnika Gao Đinšenga.
GRAD KOJI JE KLUBU DAO IME
Sautempton je grad u Hempširu, na južnoj obali Engleske, oko 110 kilometara jugoistočno od Londona. Šire gradsko jezgro broji oko 250.000 stanovnika. Grad se, istorijski gledano, pre svega smatra za luku i brodogradilište. Odavde je, na primer, na svoje prvo i poslednje putovanje, 1912. godine, isplovio “Titanik”. Još jedna zanimljiva činjenica – u Sautemptonu je, nešto pre početka Drugog svetskog rata, za potrebe kraljevske mornarice dizajniran i prvi model aviona “spitfajer”, koji je tokom rata, zbog svojih letačkih osobina, postao jedan od najpoznatijih aviona u istoriji avijacije. Tokom rata grad je pretrpeo teška nacistička bombardovanja u dva navrata: 1940. u Bici za Englesku i ponovo 1944, nakon iskrcavanja saveznika u Normandiji, jer je tada luka imala veoma značajnu ulogu u snabdevanju trupa na “kontinentu”. U bombardovanjima je stradao i “Del”, stari stadion fudbalskog kluba. Danas je brodogradilište čuveno u svetu po izgradnji najvećih turističkih kruzera, a sam grad je izuzetno značajan trgovački (pre svega distributivni) centar na “ostrvu”. Uz to je i univerzitetski grad. Jedan je od najgušće naseljenih gradova u Engleskoj, odmah iza Londona i konkurentskog Portsmuta.
KLUB SVETE MARIJE
Fudbalski klub je prvobitno osnovan 1885. godine, kao klub Udruženja omladine okupljene oko Crkve Svete Marije. Otuda ondašnje rogobatno ime “Fudbalski tim Udruženja mladih ljudi Crkve Svete Marije” i kasniji nadimak “Saints” (sveci), kao i usvojena nezvanična himna navijača Kad sveci marširaju. Ovi omladinci su se pre fudbala, između ostalog, bavili proučavanjem Biblije, kriketom i gimnastikom. Klub je kasnije preimenovan dva puta, prvi put u “Southampton St. Mary’s FC” i, konačno, u današnje jednostavnije ime – “Southampton FC”. No, kako je tradicija izuzetno važna u Engleskoj, novi stadion, sagrađen 2001. godine, prozvan je “St. Mary’s”. Ovaj stadion kapaciteta od oko 32.500 gledalaca važi za najveći u južnoj Engleskoj (naravno, ne računajući ovde londonske stadione) i u trenutku izgradnje bio je duplo većeg kapaciteta od starog “The Dell”, koji je zbog prelaska na sva sedeća mesta i bezbednosti gledalaca tada spao na veličinu od oko 15.000 sedišta.
Sautempton ne spada ni u najstarije, ni u najveće, a pogotovo ne u najuspešnije fudbalske klubove u Engleskoj – to je sve rezervisano za timove koji se nalaze u severnijim gradovima i Londonu. Najveći uspeh kluba je osvajanje kupa Engleske (“FA Cup” – najstarije fudbalsko takmičenje na svetu koje se još igra) 1976. godine, u trenutku kada je Sautempton bio drugoligaš. To je ujedno i jedini veliki trofej ovog kluba. Drugi najveći uspeh kluba je osvajanje drugog mesta u tadašnjoj prvoj ligi Engleske (koja je prerasla u današnju Premijer ligu) u sezoni 1983/1984, odmah iza Liverpula, sa samo tri boda zaostatka. Igrali su “Sveci” još jednom u finalu FA Kupa (2003. godine) i jednom u finalu Liga kupa (1979. godine), ali su ove utakmice izgubili. Bez obzira na to, ovo je svakako jedan zanimljiv i u svom rangu veličine uspešan fudbalski klub.
FUDBALSKA ŠKOLA, “SCOUTING” I PRODAJA IGRAČA
Tu je pre svega veoma kvalitetna fudbalska škola – oko mnogih mladih talenata Sautemptona otimali su se najveći klubovi Engleske u poslednjih nekoliko decenija. Najpoznatije ime tu je svakako Alan Širer (najbolji strelac engleske Premijer lige od njenog osnivanja 1992. godine do danas) koji je, iako rodom iz Njukasla, ovde započeo karijeru, da bi kasnije najveće uspehe postigao na severu Engleske. Potom Velšanin Geret Bejl (dogurao je čak do Reala iz Madrida), pa engleski reprezentativci Tio Volkot, Aleks Okslajd-Čemberlen, Adam Lalana… Neki od ovih igrača možda kasnije nisu postigli uspehe kakvi su im se svojevremeno proricali, ali to svakako ne pada na dušu Sautemptona, već klubova koji su ih preuzeli kao velike zvezde u usponu.
Nije manje značajan ni izuzetno dobar “scouting”: Sautempton je često pronalazio i dovodio vrlo talentovane igrače koji su kasnije završavali u većim klubovima. Evo samo nekoliko svežijih primera: Virdžil Van Dajk, koji danas igra za Liverpul i važi za jednog od najboljih centarhalfova na svetu; napadač Sadio Mane, sada takođe u Liverpulu, bio je proglašen za najboljeg fudbalera Afrike 2019. godine… Da, u petogodišnjem periodu 2014–2019. godine baš Liverpul je preuzeo (čitaj kupio) mnogo igrača od Sautemptona, za velike novce, i tako je sagradio tim koji je ponovo postao i prvak Engleske i osvojio Ligu šampiona, a Sautempton je dobro prihodovao. Ovu listu čini čak sedam igrača: Riki Lambert, Adam Lalana, Dejan Lovren, Natanijel Klajn, Sadio Mane, Virdžil Van Dajk i Deni Ings. Neobično mnogo “trgovine” između dva kluba u kratkom vremenskom periodu. Bila je tu neka tajna veza, koja je malo popustila ili je čak prekinuta posle leta 2019.
IGRAČKE LEGENDE
Za ovaj klub su, doduše u poznoj fazi karijere, igrali proslavljeni golman engleske reprezentacije Piter Šilton (koji drži dva bitna i još važeća rekorda: svetski rekord u ukupnom broju nastupa na zvaničnim fudbalskim utakmicama koji iznosi 1390 nastupa u periodu 1966–1997, kao i engleski rekord u broju utakmica za reprezentaciju – 125) i Kevin Kigen, legendarni napadač Liverpula i Engleske.
Ipak, najveća legenda kluba je Ted Bejts (puno ime Edrik Tornton Bejts), sa titulom i engleskim ordenom najvišeg viteškog reda za civile – M.B.E, igrač od 1937. do 1953, a potom trener, direktor i predsednik kluba, zbog čega je poznat i pod nadimkom Mister Sautempton. Ispred novog stadiona mu je podignuta statua. Tu je i Met le Tisije, igrač koji je celu profesionalnu karijeru od 1986. do 2002. godine ostao u Sautemptonu uprkos ponudama velikih klubova, što je gotovo nezapamćen slučaj za vreme u kojem je igrao. A zbog igranja za “mali” klub, za reprezentaciju Engleske odigrao je samo osam utakmica iako je verovatno zaslužio mnogo više. Zbog njegove vernosti, navijači ga zovu “Le God” (Le Bog).
BALKANSKA VEZA
Među legendama kluba, svakako u prvih deset, nalazi se i jedan igrač sa našeg govornog područja: Ivan Golac. Ovaj bivši defanzivac Partizana bio je jedan od prvih stranaca koji je zaigrao za Sautempton, igrao je za klub od 1978. do 1986. godine, sa kratkim prekidom zbog nesporazuma oko produženja ugovora, negde po sredini tog perioda. Za Sautempton je odigrao 197 utakmica. Ljubav sa navijačima bila je obostrana. Godine 1981. Golac je proglašen za najboljeg klupskog igrača godine. Kasnije je Golac bio i uspešan trener (najveći trenerski uspeh – osvajanje kupa Škotske sa Dandi junajtedom). U istom periodu, ali nešto kraće, od 1979. do 1982. (54 utakmice), golman Sautemptona bio je Ivan Katalinić iz splitskog Hajduka.
Stabilni reprezentativac Srbije Dušan Tadić bio je zvezda kluba u periodu 2014–2018, odigrao je 162 utakmice i postigao 24 gola. Bio je izvođač kornera i slobodnih udaraca, što dovoljno govori o njegovom značaju za tim. Tih godina se govorilo da ima “najbolji centaršut u Premijer ligi”. Da je ostao u klubu samo koju godinu duže, svrstao bi se u legende kluba kao Golac, ali je prešao u amsterdamski Ajaks, što mu je izgleda bila još dečačka želja.
Samo jednu, ali veoma uspešnu sezonu za Sautempton je odigrao i hrvatski reprezentativac Dejan Lovren (2013–2014, 31 utakmica), da bi odmah prešao u Liverpul i tako veoma razljutio navijače Svetaca, ali je zato sa Liverpulom kasnije osvojio Ligu šampiona i englesku Premijer ligu. Jednu sezonu, i to samo kao pozajmljeni igrač iz portugalske Benfike (2014–2015, četiri utakmice), u Sautemptonu je proveo i Filip Đuričić, reprezentativac Srbije, iz fudbalske škole Crvene zvezde. Kad je svojedobno prelazio iz Zvezde u holandski Herenven, tamošnji skaut i proslavljeni fudbaler Geri Miren opisao ga je kao “balkanskog Krojfa sa primesama Kake”! Za razliku od Holandije, u Portugaliji, kao ni u Engleskoj, nije opravdao ovakve hvalospeve.
RIVAL PORTSMUT
Najveći rival Sautemptona je Portsmut iz istoimenog lučkog grada slične veličine, udaljenog nešto više od 20 kilometara. Međusobne utakmice se nazivaju “derbi južne obale”. Kako to obično i biva u fudbalu, ne radi se samo o bliskom susedstvu već i o konkurentu u nekim drugim oblastima života – u ovom slučaju se radi o lučkim poslovima. Ovo oštro rivalstvo nije sprečilo Sautempton da jedno kraće vreme kao domaćin igra svoje utakmice na Freton parku, stadionu Portsmuta, u vreme dok je stadion Del bio oštećen i poplavljen usled nacističkog bombardovanja – u teška vremena valja pomoći komšiji.
Portsmut je, što se osvojenih velikih trofeja tiče, uspešniji klub: dva puta su bili prvaci Engleske (1949. i 1950), i dva puta su osvojili kup Engleske (1939. i 2008). Zanimljivo je da je u periodu od 1999. do 2006. vlasnik Portsmuta bio takođe jedan biznismen srpskog porekla, Milan Mandarić. Mandarić je kao vlasnik uveo klub u Premijer ligu, ali najveći uspesi Portsmuta su došli po njegovom odlasku iz kluba: osvajanje FA kupa 2008. i dva uzastopna plasmana u prvih deset Premijer lige 2007. i 2008. (baš u vreme dok je Sautempton igrao u Čampionšipu, faktički u drugoj ligi). Klub je, međutim, u narednim godinama zapao u finansijske teškoće, pre svega zbog rasipničkog trošenja u pokušaju da se izdigne na neodrživo visok nivo, i srozao se nekoliko liga niže. Mandarić je, s druge strane, odmah investirao u drugi fudbalski klub, Lester siti, u kojem je ostao svega nekoliko godina, pa potom u Šefild Venzdej…
PRVA LIGA
FK Sautempton je tokom istorije igrao ukupno 45 sezona u najjačoj ligi Engleske (uključujući tekuću), najveći domet mu je druga pozicija 1976. godine, 39 sezona u drugom rangu takmičenja i 11 u trećem, i po tome spada u veoma uspešne klubove. Jedan je od timova koji su učestvovali u formiranju prvobitne Engleske lige, kao i u formiranju Premijer lige 1992. godine. Klub je nakon 13 godina ispao iz Premijer lige u sezoni 2004–2005, zapao je u finansijske teškoće, potpao pod prinudnu upravu i ispao čak u treću ligu, prvi put posle 50 godina.
Godine 2009. došlo je do promene vlasništva, nemački biznismen Markus Liber kupio je Sautempton (njegova ćerka Katarina i dalje zadržava manjinskih 20 odsto vlasništva). Klub se brzo i sigurno oporavljao. Od kada su se vratili u Premijer ligu, od sezone 2012–2013, Sveci su neprekidno njen član. Najbolji plasmani su im bili u četvorogodišnjem periodu od 2014. do 2017. godine, kada su stabilno završavali sezonu između šestog i osmog mesta (baš u vreme dok je naš Dušan Tadić igrao za ovaj tim). Trenutno klub zauzima 14. poziciju na tabeli Premijer lige i ima desetak bodova prednosti u odnosu na klubove ispod “crte” – one koji bi ispali iz lige kada bi se prvenstvo danas završilo. Slobodno se može reći da se radi o prilično stabilnom premijerligašu.
SPORTSKA REPUBLIKA I PLANOVI
Trenutak za kupovinu jednog ovakvog kluba mogao bi se pokazati kao povoljan u poslovnom smislu, naročito ako se svet u skorije vreme izbori sa pandemijom virusa kovid 19. Fudbal u Engleskoj je u blagoj finansijskoj krizi, transfera igrača je manje nego ikad u poslednje dve-tri decenije, pa je i cena klubova nešto niža u datim okolnostima. Ali, to bi se sve brzo moglo preokrenuti ako se stvari normalizuju. Da li cena koju je “Sport Republic” platio za 80 odsto deonica (a nije sasvim sigurno ni da je iznos tačan) mala ili velika, teško je reći bez uvida u poslovne knjige i valjane procene “buduće tržišne vrednosti” igračkog kadra.
28-01…
Kako je Sautempton dobro organizovan klub, novi vlasnici u prvo vreme tu ne planiraju velike promene i zadržaće osnovnu upravljačku strukturu. “Sport Republic” donosi nešto iskustva u finansijama preko svog predsednika Henrika Krafta, stručnjaka za investicije iz Londona, i nešto iskustva u fudbalskom menadžmentu preko Rasmusa Ankersena, koji je bio direktor fudbala u Brentfordu, dok se od Šolaka izgleda očekuju finansijska sredstva i iskustvo u biznisu. Trošenje u stilu pijanih milionera neće biti put kojim će se ići, kao što se radilo u nekim drugim klubovima koji su preuzimani naftnim dolarima. Ovde je zadatak da se podigne marketinška vrednost “marke” ovog fudbalskog kluba, a za to će, naravno, biti potrebna i određena finansijska injekcija. Trener Sautemptona, Austrijanac Ralf Hazenhitl je možda najbolje opisao očekivanja posle razgovora sa novim vlasnicima: od sada će klub moći u prelaznom roku prvo da kupi igrače, pa tek onda da ih prodaje. Do sada je bilo obrnuto, što je predstavljalo problem jer su igrači dovođeni u poslednjim danima prelaznog roka, kada više ne ostaje mnogo manevarskog prostora.
S druge strane strane, iz “Sport Republika” ističu da je FK Sautempton samo prva akvizicija i da planiraju da i dalje investiraju u fudbal i druge sportove. Zanimljivo je da je Dragan Šolak investirao u jedan klub Premijer lige baš u trenutku kada je njegov Sport klub, počevši od naredne sezone, izgubio prava na TV prenose ove lige koju je tradicionalno prenosio godinama.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dirljivo izgledaju natpisi koje stariji građani nose na nekim antirežimskim akcijama, a na kojima se na različite načine ispisuje ista poruka: “Studenti, molimo vas, spasite nam državu!” Trenutno je blokirano tridesetak fakulteta, sa tendencijom da se ovaj broj značajno uveća, a masovnost demonstranata poraste, čemu uveliko doprinosi osionost Vučićeve vlasti. Snaga studentskog bunta iskazuje se kroz rađanje kompleksne i inovativne kulture otpora koja je do sada toliko nedostajala, kao i kroz međusobnu solidarnost
“Lično me je napao batinaš za koga sam kasnije saznao da je član vladajuće partije. Prisustvovao sam i napadu na Pavla Cicvarića od strane još jednog člana Srpske napredne stranke, kao i na još neke aktiviste. To je zaista tragičan prizor: u jednoj državi, visoki zvaničnici vladajuće partije na ulicama napadaju studente koji mirno stoje”, kaže za “Vreme” Petar Seratlić
Studenti iz Niša poručuju svojim kolegama da su tu i da ne ćute. Iako im je trebalo malo više vremena da se odazovu blokadama, pokazuju istrajnost u nameri da dođu do cilja, a to je svakako ispunjenje zahteva. Neki su zabrinuti kako će polagati ispite, a neki su samouvereni da su položili onaj najvažniji – iz etike i solidarnosti
Istraživanje NSPM – Beograd 2024.
11.decembar 2024.Đorđe Vukadinović i istraživački tim NSPM
Nezadovoljstvo naprednjačkim upravljanjem Beogradom polako ali sigurno gazi preko opštinskih međa i “urbano-ruralne” granice. Naime, svega 27,8 odsto građana Beograda SNS-SPS vladavinu glavnim gradom ocenjuje kao “sposobnu i efikasnu”, dok čak 40,1 procenat smatra da je “nesposobna i koruptivna”. A raspoloženje prema aktuelnom gradonačelniku još je i gore od toga
Uticaj Moskve u Srbiji danas je u prvom redu posledica tri fenomena: pitanja statusa Kosova, energetske zavisnosti Srbije, kao i postojanja većinske proruske orijentacije javnosti čak i nakon agresije na Ukrajinu, u šta se uklapa delovanje (pro)ruskih medija. Kako prenose mediji, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje su dopustile delovanje ruskih službenih medija (Sputnjik, RT – Russia Today) na svojoj teritoriji. Uz to, neke od najgledanijih srpskih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, poput TV Happy, imaju specijalizovane dnevne emisije čiji je sadržaj u službi ruske propagande
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!