Kad ovacije utihnu

Na osnovu prebrojanih glasova je izvesno da je Džozef Bajden pobednik predsedničkih izbora u SAD iako u trenutku pisanja ovog teksta još uvek nije sigurno poznato ko je pobednik u Severnoj Karolini, Džordžiji, Arizoni i na Aljasci. Bajden je osvojio većinu elektora i bez pobede u bilo kojoj od pomenutih država. Za njega je glasalo impozantnih 74 miliona Amerikanaca, najviše u istoriji SAD. Međutim, još uvek postoji formalna mogućnost da sudovi uvaže neke od brojnih žalbi Trampovog pravnog tima i time utiču na ishod izbora u državama u kojima je Bajden tesno pobedio, kao što su Mičigen ili Pensilvanija. Glavni Trampov advokat i nekadašnji gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani je istakao da republikanci imaju „dokaze da su ovi izbori pokradeni u najmanje tri ili četiri, a možda i u deset država“.

Glavne primedbe Trampovog tima u vezi sa izborima odnose se na tvrdnju da je bilo onemogućeno prisustvo njihovim posmatračima pri brojanju glasova na velikom broju biračkih mesta u nekolicini ključnih država. Druga ključna primedba jeste da ne postoji osnov za prihvatanje glasova pristiglih putem pošte nakon zatvaranja biračkih mesta, što je bio slučaj u nekim državama. U Pensilvaniji su, na primer, prihvaćeni svi glasovi pristigli poštom do tri dana po okončanju izbora, ukoliko su overeni (predati) na dan izbora ili ranije. Velika većina ovih glasova pripala je Džozefu Bajdenu. Trampov tim će zahtevati njihovo poništavanje, kao i ponovno brojanje glasova na nekim mestima. Pored toga, zbog male razlike u glasovima i primedbi o neregularnostima, uslediće i bez odluke suda ponovno prebrojavanje glasova u Viskonsinu i Džordžiji, što bi teorijski moglo da dovede do promene konačnog ishoda.

Šanse za uspeh ovakvih zahteva republikanaca u prvostepenom postupku nisu velike. Po njihovim žalbama će najpre odlučivati sudovi u saveznim državama u kojima su podnete, a jedan broj žalbi je već odbijen. Potom republikanci mogu da se žale Vrhovnom sudu SAD kao drugostepenoj instanci. Imajući u vidu da je Donald Tramp imenovao čak troje sudija Vrhovnog suda, te da je u njemu trenutno dvotrećinska većina sudija konzervativnih opredeljenja, deluje da bi tu imao veće šanse. Međutim, verovatnoća da ova instanca donese odluke koje bi fundamentalno uticale na ishod izbora je samo teorijska. Sve će definitivno biti okončano kada elektorski koledž 14. decembra izabere predsednika SAD.

foto: ap / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

BITKA ZA SENAT

Drugi razlog zbog koga pobeda demokrata (još uvek) nije potpuna je što nisu uspeli da osvoje većinu u Senatu SAD, u kome su republikanci dominantni još od 2014. godine. Paralelno sa predsedničkim izborima održani su i izbori za kompletan Predstavnički dom i za 35 članova Senata. Demokratski kandidati su ostvarili pozitivan skor i smanjili zaostatak za republikancima – odbranili su sva mesta koja su prethodno držali, sa izuzetkom jednog senatorskog mesta u Alabami, a uspeli su da „preuzmu“ po jednog senatora od republikanaca u Koloradu i Arizoni. Ipak, demokrate nisu uspele da prestignu republikance u nekim državama u kojima su se dobro kotirali po anketama, kao što su Severna Karolina, Mejn i Ajova. Time su stigli do broja od ukupno 48 senatora u demokratskom kokusu (46 iz redova Demokratske partije i dva nezavisna senatora koji su deo ovog kokusa). Za većinu im je potrebno barem 50 od 100 senatora, jer kad je Senat podeljen „zlatni glas“ ima potpredsednica SAD, a od januara naredne godine to će (gotovo izvesno) biti Kamala Haris.

Bez većine u oba doma američke legislative, Bajdenova administracija biće ograničena u svom delovanju i neće moći da usvoji budžet, donosi nove zakone ili ratifikuje nove međunarodne ugovore bez dogovora sa senatskim republikancima. Takođe, Senat mora da odobri i imenovanje velikog broja javnih funkcionera nove administracije na brojnim pozicijama. Vođa republikanaca u Senatu Mič Mekonel već je to stavio do znanja Bajdenu, ukazavši mu da postoji prostor za saradnju i da bi republikanci mogli da podrže imenovanje centrističkih kadrova demokrata, ali da neće odobriti postavljanje levičara i progresivaca na važna mesta. Takav ishod mogao bi da antagonizuje odnose između različitih frakcija prilično heterogene Demokratske partije.

Ipak, demokrate još uvek imaju teorijsku šansu za većinu u Senatu. Izborno zakonodavstvo države Džordžija je specifično i predviđa drugi krug izbora za Senat ukoliko u prvom krugu nijedan kandidat nije osvojio više od 50 odsto glasova. Ove godine su se održali izbori za oba senatorska mesta u ovoj državi (za jedno redovni, za drugo vanredni) i u obe trke će dva prvoplasirana kandidata ići u „baraž“, koji će se održati početkom januara. Demokrate bi pobedom na izborima za oba mesta mogle da dođu do čarobnog broja od 50 senatora i time znatno osnaže svoj uticaj.

Šanse za to nisu velike, imajući u vidu da je republikanac Dejvid Perdju u prvom krugu redovnih izbora osvojio 49,8 odsto glasova i bio nadomak pobede u prvom krugu. Njegov demokratski protivkandidat Džon Osof osvojio je dva odsto manje glasova. Na vanrednim izborima za drugo senatorsko mesto kandidat demokrata Rafael Vornok jeste bio prvoplasirani sa skoro 33 odsto glasova, ali su dva republikanska kandidata u zbiru imala gotovo 46 odsto, pa će republikanci biti favoriti i u ovoj trci.

foto: ap / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

DOBICI REPUBLIKANACA

Iako to deluje začuđujuće, republikanci su dobitnici jednog dela izbora održanih 3. novembra. Na izborima za Predstavnički dom američkog Kongresa republikanci nisu uspeli da osvoje većinu, ali su dobili minimum šest kongresmena više u odnosu na prethodne izbore (neki rezultati se još čekaju). Pored toga, na izborima za guvernere saveznih država, koji su se održavali paralelno sa izborima za predsednika i Kongres SAD, republikanci su uspeli da osvoje jedno više guvernersko mesto u odnosu na one koje su do sada posedovali.

U Americi su održani i izbori za 86 zakonodavnih tela unutar 44 savezne države, koje Denis Kolundžija sa pravom naziva „najvažnijim sporednim izborima u SAD, a Republikanci su uspeli da zadrže kontrolu u većini zakonodavnih tela saveznih država. Uspeli su i da pobede u velikom broju „kolebljivih“ država, kao što su Florida, Ohajo ili Mičigen, te da odbiju ozbiljne pokušaje demokrata da im preotmu Teksas i Džordžiju. Imajući u vidu da će ova tela odlučivati o novim granicama distrikata u kojima će se birati članovi Predstavničkog doma Kongresa SAD, a sve kao posledica nove preraspodele broja mandata u Kongresu usled rezultata redovnog desetogodišnjeg nacionalnog popisa stanovništva, ovaj rezultat je izuzetno značajan.

Ne može se reći ni da su na predsedničkim izborima republikanci doživeli fijasko. Donald Tramp je po broju glasova građana na ovogodišnjim izborima drugi u istoriji – odmah iza Bajdena koji ga je ove godine pobedio. Rezultat od oko 71 milion glasova je veliki skok u apsolutnom broju glasova u odnosu na manje od 63 miliona iz 2016. godine, bez obzira na to što je tada Tramp uspeo da pobedi u elektorskim glasovima. Očigledno je da je Tramp i dalje izuzetno popularan kod gotovo polovine građana SAD i u većini saveznih država. Njegov rezultat na izborima u velikom broju država bio je mnogo bolji nego što su prognozirali brojni istraživači javnog mnjenja. Sve ovo ukazuje na to da je „trampizam“ daleko od potpunog poraza i da je isključivi razlog za pobedu demokrata uspeh u mobilizaciji najšire koalicije protiv Trampa, a, nikako pad broja njegovih sledbenika u SAD.

ŠTA ČEKA BAJDENA

Ukoliko i formalno bude potvrđen kao predsednik, a republikanci zadrže većinu u Senatu, Džozefa Bajdena čeka mnogo izazova u narednom periodu. Pre svega će morati da balansira između kompromisa sa republikanskim senatorima i potrebe održavanja jedinstva u veoma heterogenoj Demokratskoj partiji. Levo krilo partije može biti revoltirano ukoliko Bajden, kako bi dobio podršku Senata, postavi centriste na ključne pozicije. Sa druge strane, centristi već ispoljavaju svoje nezadovoljstvo činjenicom da partija ide ulevo. Demokratski kongresmen iz Pensilvanije Konor Lemb, koji je „za dlaku“ pobedio na izborima u svom distriktu 3. novembra, rekao je kako partija gubi veliki broj umerenih birača zbog pomeranja u pravcu levih ideja i kako se to mora zaustaviti.

Ako pobedom opijene demokrate budu potcenile izazove koji su pred njima i nastavile da precenjuju pobedu Bajdena kao „sahranjivanja trampizma“, to bi moglo da im se obije o glavu već na narednim izborima za Predstavnički dom i jednu trećinu članova Senata 2022. godine, a možda i na predsedničkim izborima 2024. godine, bez obzira na to da li će republikanski predsednički kandidat ponovo biti Donald Tramp ili neko drugi.