Kad domaćin zida

Ministar Velimir Ilić, koji se odaziva i na Velja, u poslednje vreme, u ti svoji radni susreti sa svoj narod pri razna asvaltiranja, nije propušt’o priliku da rekne kakav je on domaćin, ima sto ovaca, ima bre šljive koje niko nema. Reporter „Vremena“ čak jednom prilikom bio i prisutan kad ministar pozv’o vladiku Lavrentija da ga poseti i vidi kakve srpski domaćin ima ovce, sir i ostali mrs. Ne zna se da li se vladika odazv’o, ali se zna da su ministrove ovce posetile mnoge novosrbijanske eksurzije, obično vikendom, i da su, nego šta, svi imali samo reči hvale za stado, ekonomiju i sve ostalo.

Onda javiše da na tom imanju u Kačulicama ministar zida savremenu kliniku za kardiovaskularne bolesti i to od 3000 kvadrata, što se kaže, korisne površine. Uzeše da javljaju, te gradi bez dozvole, te ‘vako, te ‘nako, ministar nije ništa negir’o, ali rek’o da od toga neće ima nikakve vajde, jer se bolnica, u kojoj će raditi samo vrhunski stručnjaci gradi isključivo iz humanih razloga, on samo želi da pomogne srčanim bolesnicima iz tog regiona. Čak bio decidan, Ma nemam privatnu kliniku, to je akcionarsko društvo sa više privatnika, a ja sam ponudio da dam infrastrukturu i lokaciju za to, i spreman sam da se ponudim da cela ta regija Srbije dobije nešto kako dolikuje.

Međutim, mediji, a naročito onaj B92, nastavili sa, nema dozvolu, pa nema dozvolu. Ministar se više nije osvrt’o, im’o druga posla i obaveze, u nedelji pred Vaskrs, primio se sa onom Samantom Foks, na koncertu u njegovoj Atenici, samo rek’o da je to, što je Samanta došla, čast za celu Srbiju.

I reporter „Vremena“ krene za Čačak, gde ignorišeš toliki izazov, i to u radni dan, četvrtak pred Veliki petak, jerbo ministar zabranjuje radnicima da rade praznicima. U Čačku se informiše gde to, i kako tamo, veza upozori da se pos’o radi pažljivo, ima obezbeđenje, ‘teli biju ekipu B92, a ako će slika, da slika sa drugog brda, tamo ni za živu glavu.

TAMO DO VRZINE: Ali, pos’o je pos’o, ajde. Stari put za Kraljevo, prođe se Atenica i ministrova kuća, posle dvadesetak kilometara desno skretanje za Žaočane, još malo i uzbrdo i eto Kačulica. Po savetu ne skrenemo levo novim ministrovim asvaltom – asvalt urađen prošle godine, 3,8 km, samo da prođe pored ministrovog imanja – nego produžimo uzbrdo. Na uzvisini, sa koje se videla građevina na drugom brdu, stanemo, koje fotografišemo, prođemo kroz jedno domaćinstvo, uzmemo ‘vatamo objekat, kad, ispade domaćin, ne može, neće da čuje, 300 metara, dokle je njegovo, tamo do vrzine, neće da čuje. Ajd’ još uzbrdo, skrenemo ozgo na ministrov asvalt, stanemo na stotinak metara, opet po savetu, da fotografišemo. Dole majstori na građevini, a građevina velika i sposobna, stiglo se do druge ploče, kad ozdo, spazivši nas, stadoše da arlauču i domaćinski j… sve po spisku. Šta je tu je, ajd’ nizbrdo, stanemo do ograde imanja, na tom asvaltu, priđe jedan, iz zatrke će, Nema slikanja. Što nema, tako, nema. Oni na građevini ućutali, ovaj što je priš’o udario u gestikuliranje, ne može, pa ne može, nema tu šta da se traži, što ne idu na drugo mesto pa slikaju. Reporter upita, jesu li oni na asvaltu, ovaj odgovori, jesu na asvaltu, ali tu i da ostanu, i da tim asvaltom što brže idu. A da kaže kol’ko to što se zida ima kvadrata, nema šta da kaže, nije nadležan. Pozdraviše se u zdravlju, svak svoj pos’o, reporter „Vremena“ i kolega iz „Pregleda“ krenuše kolima polako uz zidanu kamenu ogradu koja beše nastavljena sposobnim jelovim oblicama. Vide, i ta građevina za kliniku se sposobno rasprostrla, a tek što su sposobne dve završene kuće, obe u taj domaćinski šumadijski stil, samo kamen i drvo. I te ograde ima kol’ko oćeš, kad malo odmakoše stanu fotografišu taj domaćinski stil, kad kolega preko ograde, i dole, ugleda toga, još, veliki objekat sa zelenim krovom, a u ograđenom prostoru ovce na paši, puno ovaca, i to sve bele, toliko bele da je najviše upadala u oči jedna crna. Uzeše da fotografišu i to dostignuće, kad ih spaziše ozgo, kad se nadade dreka, kad se domaćinski zatrčaše ozgo, šta će, u kola, pa, što da se lažemo, tutanj.

U povratku prođoše pored ministrove kuće u Atenici, to nije kuća, to su kuće, napred porodična kuća, u prizemlju lokali, iznad kuće na u žuto procvetalom travnjaku jedna kuća od drveta, pa druga kuća od još više drveta, ima i traktor, sve opasano sa onu istu ogradu iz Kačulica, kamen i žute jelove oblice.

NEMA PRIJAVE: U Čačku odluče svrate u Opštinu, reda radi, šta će kad načelnik Uprave za urbanizam Želimir Milivojević za medije domaćinski rek’o da će dati izjavu kad Kosovo bude srpsko. Popnu se na sprat, od hodnika do hodnika, od vrata do vrata, kad na jednim piše, Opštinska uprava za inspekcijski nadzor, načelnik Josip Šelović, bi i broj telefona. U kancelariji, niko, uzmu zapišu taj broj telefona, kad, uđe čovek, lično načelnik Šelović.

Domaćinski ponudi da se sedne, i bez da se pita, domaćinski poče, da objasni kako se radi, ima pet inspektora u pet rejona koji pokrivaju Generalni urbanistički plan, rade do granica GUP-a, a u ta sela, recimo, Ježevica, Zablaće, Žaočani, Kačulice, postupaju po prijavi, koliko on zna, a sve zna, nemaju nikakvu prijavu. Svaki inspektor pokriva 20 odsto sela u opštini, površinski, ima inspektor i za te Žaočane, Kačulicu, a zove se XY, i na teren će izaći kad dobije prijavu i nađe za shodno.

Bi i kafica, načelnik Šelović se nastavi, i to domaćinski, ne interesuje njih šta novine pišu, ima časnih novinara, ali što ima oni drugi, on lično se ne plaši nijedne emisije direktno, ali kad vidi da novinar nešto cepka, jaja bi mu odsek’o. Upoznasmo ga da je bio na B92, da je rek’o da se ne može dobiti dozvola za gradnju dok se ne promeni namena zemljišta, u ovom slučaju poljoprivrednog. Nije on to rek’o njima, prič’o ko sad što priča, prič’o šta je zakon, pa on je bio profesor 13 godina, nije te novinarke ‘teo da pusti dok im ne objasni. I da se stvar razume, nije on protiv javnosti, da bi neko gradio treba da izvrši preregistraciju imanja, to nije njegova nadležnost, nije proverav’o, ali je 99,9 odsto siguran da papiri postoje, možda nisu do kraja doterani, ali nije niko lud da ijednu ciglu stavi ako nije sve regulis’o.

A zašto nema table na gradilištu, investitor, izvođač, rokovi, Šelović odgovara da to jeste obaveza, ali nije smak sveta ako nema table, sve se to dovede u red, sve ovo mu liči na političku hajku, pa oni nemaju ni jedan nerešen predmet, izaći će sigurno na teren, ali im sad to nije prioritet. A da nije predmet kod nekog inspektora u proceduri, jok, znao bi, ‘de on da ne zna. O asvaltnom putu do ministrovog imanja nema pojma, što se njega tiče prvi put čuje, a kad je tako bolje da ima put nego da ga nema.

Pređosmo na hipotetički razgovor, nije valjda problem da ministar dobije dozvolu, sutra to može da se legalizuje, uđe u postupak i gotovo, načelnik se usprotivi, ne može to tako, i gotovo, prvo se uzima papirologija, kaže šta se ‘oće, pa idejni projekat, pa glavni projekat, pa prijava radova pre početka radova, nema prepreka da se dobiju dozvole, za te klinike verovatno treba još dozvola, ne razume se u klinike, ali nezvanično, koliko on zna, tu je CIP radio projekat još prošle godine, i on je ljudski ubeđen da tu postoje svi papiri, možda nije sve doterano, ali da se ispraviti, ma izaći će na teren, niko ih nije zvao, ali ubeđen da je sve u redu, nije to mala investicija da se neko igra.

Ma sve mu liči na hajku, radio je on sa Veljom još u Betonjerci, prek je čovek, ali nikom ne uzima za zlo, eto bio je pre nekoliko godina zajedno sa ministrom na njegovom tremu kad su ga ono zvali sa B92, ono kad je bio vulgaran, a ovi to snimili, pit’o ga, Šta ti je, jesi lud, šta pričaš, a on mu rek’o, Boli me k… Zna, radio s njim, nikom taj ne uzima za zlo, mnogo ceni kvalitet, a što se tiče ove gradnje, izaći će inspektor na teren, sve će biti objavljeno, samo da se pripreme, imaju kompletnu situaciju, ne mogu preko reda.