foto: instagram
Na brzinu sklepanom kampanjom “I ja sam bot” Srpska napredna stranka probala je da promeni značenje reči “bot” i da ispadne kako su to sve njihove pristalice. Ali nisu, to su oni koji godinama maltretiraju ljude, ne samo na internetu, već i u realnom prostoru. To su oni koji su se svesno stavili na raspolaganje mašineriji za uništavanje ljudskih života
Vest glasi ovako: poslanik Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec na Tviteru je 11. jula započeo svojevrsnu “kontrakampanju” kao odgovor na objavljivanje navodnog spiska naprednjačkih botova. “Da, ja sam bot SNS-a”, ponosno je tvitnuo Bakarec i dodao: “Verovatno je opozicija i mene uvrstila u ‘botove’. Ponosim se time! Kada opoziciona ‘elita’ protivzakonito i kršeći ljudska prava, objavi spisak nas 14.000, nadležne regulatorne institucije ne reaguju, a njihovi mediji slave ovu svinjariju. Naše aktiviste na društvenim mrežama opozicija i Šolakovi mediji nazivaju ‘botovima’. Iste opozicione aktiviste nazivaju ‘borcima za slobodne društvene mreže’. Kakvo licemerje, kakvi dvostruki aršini”, naveo je Bakarec.
Kontekst je sledeći: na društvenim mrežama pojavio se navodni spisak na kom se nalazi 14.000 naloga sa Tvitera, Instagrama i Fejsbuka iza kojih stoje aktivisti Srpske napredne stranke. Ne radi, se, dakle, o 14.000 osoba, nego o 14.000 naloga koje vodi daleko manji broj ljudi (mnogi ljudi imaju po 5-6 i više bot naloga). Inače, Bakareca nema na tom spisku, što ne iznenađuje nikoga: iole aktivniji korisnik društvenih mreža u Srbiji zna da se Nebojša Bakarec svojski trudi i na Tviteru i na Instagramu, ali po broju lajkova koje dobija, reklo bi se da bot nalozi nemaju direktivu da obraćaju pažnju na njega.
U tom smislu, pokretanjem ove “kontrakampanje”, Bakarec se donekle i probio u svetu digitalnih kreatora: njegov tvit ima “čak” 380 lajkova, broj nimalo impresivan, ali daleko veći od prosečnih nula, koliko Bakarec obično ima na Tviteru i Instagramu.
SPISAK POSTOJI
Gugl dokument sa tabelama u kojima stoje imena ljudi i linkovi ka njihovim profilima na društvenim mrežama po ko zna koji put potvrđuje da SNS ima armiju plaćenih ili ucenjenih ljudi koji rade u državnim i javnim preduzećima, a radni zadatak im je da na internetu u radno vreme maltretiraju kritičare režima, besomučno lajkuju tvitove funkcionera SNS i veličaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vređaju njegove političke neistomišljenike. Ovaj spisak, premda verovatno nije celovit, nije nikakav šok jer je kompanija Tviter još u aprilu 2020. saopštila da je u decembru 2019. pogasila 8500 naloga povezanih sa Vladom Srbije, zbog sumnje da je reč o neautentičnim nalozima koji služe u propagandne svrhe.
Ipak, ovo je prvi put da je SNS “uzvratio”: poslednji potez članova SNS-a je kampanja “I ja sam bot” u koju se uključio i sam državni vrh – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, brojni ministri i poslanici, deleći fotografiju sa kolažem mladih, nasmejanih ljudi koji jedu sendvič, uz poruku: “Da, ja sam SNS bot. Najviše na svetu volim Srbiju i Srpsku naprednu stranku”.
ŠTA SAD LJUBAV IMA S TIM
Kampanja je sklepana na brzinu i nepromišljeno, što i ne čudi ako imamo u vidu da je se dosetio Bakarec. Pa ipak, nemoguće je ne primetiti da je Srpska napredna stranka u poslednjih nekoliko meseci razvila novu sposobnost – da iznervira čak i one koji aktivno izbegavaju da javno iznose političke stavove.
Recimo, rečenica: “Najviše na svetu volim Srbiju i Srpsku naprednu stranku” podstakla je bezbroj korisnika društvenih mreža da se oglase i kažu kako najviše na svetu vole svoju porodicu, prijatelje, komšije, fudbalski klub – čitave su liste ispisivane o tome šta sve ljudi više vole nego Srpsku naprednu stranku. I zaista, ako dozvolimo zdravom razumu da makar malo kontroliše naše misli i postupke, moramo da priznamo: vrlo je nerazumno najviše na svetu voleti bilo koju stranku.
Dakle, čisto marketinški gledano, poruka koju kampanja šalje neubedljiva je i prazna. Stoga, pređimo na vizuelni deo. Bakarec voli da se igra fotomontažama i to odavno čini, kako na Instagramu, tako i na Tviteru. Tako je pre nekoliko meseci sklepao neki uradak na kom je hteo da prikaže sve “medijske izdajnike”, pa je uz logo nedeljnika “Vreme” stavio fotografiju našeg pokojnog urednika Dragoljuba Žarkovića, koji je preminuo u februaru 2020. Želimo da kažemo: Bakarec je, kad pravi svoje “vizuelne sadržaje”, lenj, ne uradi čak ni istraživanje. Tako su mu se i sad, u ovoj montaži mladih, nasmejanih ljudi koji jedu sendviče, potkrale fotografije iz kampanja globalnih lanaca brze hrane i “stock” fotografije, namenski pravljene za one koji hoće da reklamiraju brzu hranu, pa otkupe sliku i na nju dodaju svoj logo. Fotografije nisu jednakog kvaliteta, nisu poravnate, font kojim je ispisan slogan je neoriginalan.
Svaka kampanja, osim proizvoda, poruke i vizuelnog momenta, zahteva i – influensere. Za potrebe kampanje “I ja sam bot Srpske napredne stranke” angažovani su već pomenuti Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, ali i drugi. A među drugima našao se i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je otišao korak dalje pa je poruku “I ja sam bot” ištampao na majici na engleskom jeziku. No, on je na svom Instagramu sa publikom podelio jednu fotografiju na kojoj je u opisanoj majici sam i drugu, na kojoj je sa ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem. Ministar Gašić slika se u majici kojom nam poručuje da je bot Srpske napredne stranke svega nekoliko dana nakon što je u Narodnoj skupštini izglasavana njegova smena, do koje, naravno nije došlo. Ali, nije to glavni razlog zbog kog je ovo jako loš trenutak da Gašić učestvuje u bilo kakvoj “veseljačkoj” aktivnosti svoje stranke.
Na Čadežovom Instagramu Bratislav Gašić pozira maltene u istom trenutku kad cela zemlja bruji o njegovoj ulozi u aferi “Jovanjica” i kada se nekoliko desetina ljudi okuplja ispred Specijalnog suda da podrži inspektora Dušana Mitića, koji je već u ranijim iskazima ukazao na Gašićevu ulogu u ovoj aferi. Ministar policije tera šegu dok jedan policajac u sudu, svedočeći o najvećoj plantaži marihuane u Evropi, pominje njega kao jednu od osoba koje su štitile prvooptuženog Predraga Koluviju.
NIŠTA NIJE SMEŠNO
Podstaknuti ovom “kampanjom”, mnogi sa onog spiska botova okuražili su se i okačili Bakarecov “vizuelni sadržaj” (ono zaista nije ni fotografija ni baner, ono je vizuelni sadržaj nedefinisane forme i naziva).
Cilj “kampanje” je jasan: Srpska napredna stranka pokušala je da preuzme kontrolu nad pričom o botovskim nalozima, da umanji značaj otkrića spiska ljudi koji iza tih naloga stoje i da promeni značenje fenomena botovanja. Hteli su da izvrnu poentu, da ispadne kao da neko targetira njihove pristalice, kao da je pripadnost ili podrška Srpskoj naprednoj stranci dovoljna da neko bude označen kao bot.
Reč “bot” ustalila se u javnosti za određenu vrstu ljudi koji na internetu stvaraju lažnu sliku o stavu javnog mnjenja. Preciznije je reći da su to trolovi ili “astroturferi”, ali kako je u ovdašnjoj internet zajednici “bot” prihvaćeniji, iako ne najtačniji termin, i mi ga koristimo u ovom tekstu. I ne, nisu to tek obične pristalice i simpatizeri. Kad domaća internet zajednica nekog označi kao bota SNS-a, to znači da taj besomučno vređa na stotine i hiljade ljudi i to direktno im se obraćajući na društvenim mrežama. To znači da taj maltretira samohrane majke, roditelje dece sa teškoćama u razvoju, ljude koji su ostali bez posla, ljude koji su se ozbiljno napatili za vreme ovog režima, poput Marije Lukić. Botovi uvek odlično znaju koga i kad treba da napadnu i to čine u čoporima. Eksperimenta radi, autorka ovog teksta nekoliko je puta, za vreme obraćanja Aleksandra Vučića javnosti, na Tviteru komentarisala ono što on govori, ali tako da ne pomene ni njegovo ime ni funkciju, pa ni sadržaj onoga što priča. To, međutim, botove nikad nije sprečilo da se na kriptični tvit iz kog nije jasno ni ko je, ni šta rekao, okome u velikom broju.
NIŠTA NIJE SMEŠNO
SNS je, kao što rekosmo na početku, poslednjih meseci u nekoj vrsti kontrakampanje koja im ne ide baš najbolje. Zapravo, otkako su počeli protesti “Srbija protiv nasilja”, makar na društvenim mrežama, funkcioneri vladajuće većine idu iz faula u faul. Tako je posle prvog protesta, na kom se pojavio ogroman broj ljudi, neko opoziciji podmetnuo falsifikat fotografije platoa ispred Narodne skupštine, na kom je u Fotošopu dodat određeni broj prisutnih u delu Takovske ulice. Nekolicina lidera opozicije nasela je i podelila ovu sliku na mrežama, ali kada im je ukazano na grešku, izvinili su se i uklonili je. Sve se to dešavalo 12. maja, na dan drugog protesta protiv nasilja, kada se okupilo još više ljudi nego prvi put.
Iste večeri, nerazdvojna trojka u sastavu: predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i ministar Siniša Mali, sedela je u nekom ugostiteljskom objektu i rešila da se malo zabavi na Instagramu. Prvo se na Vučićevom Instagramu pojavila fotografija nasmejane trojke, a onda su istu fotografiju provukli kroz filter koji svaku osobu pokazuje više puta. Ana Brnabić je, posle dva masovna ubistva i još dva femicida koji su se dogodili u deset dana pre te fotografije, mislila kako je duhovito da sliku na kojoj su tri nasmejana Vučića, tri Ane i tri Siniše podeli na Tviteru i napiše: “Mnogo nas je više nego prošli put. Još malo pa ćemo na Gazelu!” (Te večeri, demonstranti su išli na Gazelu.) Dodala je i emotikon koji plače od smeha i emotikon pesnice. Šta je postigla? Da na narednom protestu bude još više ljudi i da veliki broj njih nosi transparente na kojima piše “Šta je smešno, Ana?”
I zaista, ništa nije smešno. Ni diletantska kampanja koju je osmislio Nebojša Bakarec ni to što su se u nju uključili vodeći ljudi ove zemlje. Jer, ponavljamo, bot nije samo pristalica. Botovi, ovde, u ovoj zemlji, nisu samo na intenetu. To su isti oni koji poslušno ulaze u autobuse da idu na “najveći miting u istoriji Srbije” koji organizuje SNS.
Botovi su i oni koji su, takođe organizovano, dolazili u Kruševac na suđenje Milutinu Jeličiću Jutki, koji je kasnije osuđen za seksualno uznemiravanje Marije Lukić. Botovi su oni koji su njen zdravstveni karton objavili na Fejsbuku, kao i njene fotografije sa mora, na kojima, gle čuda, nije u ski-odelu, nego u kupaćem kostimu.
To su oni koji u Lučanima, na suđenju sada pokojnom direktoru MB Namenska Radošu Milovanoviću dođu da istog tog Radoša podrže. Ali kako? Tako što zvižde porodici Milomira Milivojevića, radnika za čiju smrt se tom Radošu sudi, radnika koji je imao jedva 25 godina kad je poginuo jer je neko procenio da mu ne treba zaštitna oprema. Da potcrtamo: botovi su ljudi koji zvižde porodici poginulog momka.
Zato ništa nije smešno i zato je dobro što se više ne kriju. A šta ćemo s njima kad dođe vreme – dogovorićemo se.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
