Između demokratskog i etničkog principa

U kafiću preko puta zgrade lokalne skupštine u Preševu ispijaju se kratka kafa i čaj. Sunčan je, prijatan dan na rekonstruisanom gradskom trgu, gde je i gradska džamija, koja je nedavno dobila novo lice. Pričaju se gradske priče, a jedna od tema je i preko 60 novih radnih mesta u državnoj službi koja se otvaraju tu u Preševu i susednom Bujanovcu.

Radna mesta u državnoj službi jesu vest ako se uzme u obzir da je reč o gradu sa visokom stopom nezaposlenosti. Vodeći lokalni političari tvrde da se radi o brojci od oko 60 odsto, a zvanična prezentacija Opštine Preševo da je reč o „preko 70 odsto“, Nacionalna služba za zapošljavanje navodi podatak o stopi nezaposlenosti u Preševu od 23,9 odsto.

Bez obzira na te razlike, konkurs nema samo socijalni, već daleko širi i ozbiljniji politički kontekst.

Albanci u Preševu čine preko 89 odsto stanovništva, u Bujanovcu oko 56 odsto, a u Medveđi blizu 25 odsto. Istraživanje BIRN-a potvrdilo je da u većini organizacionih jedinica državnih institucija u tim opštinama etnički sastav zaposlenih ni danas ne reflektuje etničku strukturu stanovništva.

„Taj koncept multietničnosti na jugu Srbije započet je 2002. godine, po okončanju sukoba, ali do danas nije zaživeo. S jedne strane, zato što vlada u Beogradu do danas na tom planu nije ništa posebno uradila, a sa druge, zbog unutaralbanske političke podele, gde jedan broj lokalnih lidera i dalje region vidi u sastavu Kosova, i taj ceo koncept ih uopšte ne zanima“, u dve rečenice sumira šta je u poslednjih deset godina učinjeno na integraciji Albanaca sa juga Srbije u institucije države Belgzim Kamberi, novinar i predsednik lokalnog Odbora za ljudska prava.

Promena etničke strukture zaposlenih u državnim institucijama u opštinama juga Srbije naseljenim većinom Albancima, beleži se od kraja osamdesetih godina XX veka i poklapa se sa usponom Slobodana Miloševića i njegovim konačnim dolaskom na vlast u Srbiji.

Rat na Kosovu 1998–1999. godine, intervencija NATO-a protiv SRJ 1999. godine i oružana pobuna Albanaca sa juga Srbije okupljenih u Oslobodilačku vojsku Preševa, Bujanovca i Medveđe, dodatno su uticali na povećanje distance između lokalnih Albanaca i centralnih vlasti u Beogradu. U cilju stabilizacije regiona, odmah po otpočinjanju rata, Vlada Srbije formirala je Koordinaciono telo za jug Srbije.

UČEŠĆE MANJINA: Ustavom Srbije iz 2006, godine, zajamčena je ravnopravnost svih građana u vođenju javnih poslova.

Takođe se navodi da se „pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina“. Učešće pripadnika manjina u javnim poslovima definisano je i obavezujućom konvencijom Saveta Evrope.

No, isto tako Ustav Srbije propisuje i da je izjašnjavanje nacionalne pripadnosti slobodno i da o tome niko nije dužan da se izjašnjava. Takođe, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nacionalnu pripadnost tretira kao naročito osetljiv podatak.

To su samo neki od razloga zbog kojih se, zvanično, u Srbiji ne vodi evidencija o etničkoj pripadnosti zaposlenih u državnim institucijama.

BIRN je, tokom istraživanja, poslao upite o zastupljenosti nacionalnih manjina u organizacionim jedinicama državnih institucija, agencija i službi u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, kao i u Vranju. Osim nekoliko njih koji su dostavili podatke, velika većina anketiranih državnih institucija pozvala se na navedene ustavne i zakonske odredbe i odgovorila da takvu evidenciju ne vode.

Istovremeno, BIRN je podatke prikupljao upitima lokalnim samoupravama, kao i novinarskim istraživanjem na terenu. Takođe je, što se tiče učešća Albanaca u državnim institucijama na lokalnom nivou, korišćen nezvanični radni dokument nekih albanskih političkih partija, zaključno sa 2008. godinom.

S obzirom na to da je istraživanje rađeno od februara do aprila 2011. godine, postoji mogućnost da je u međuvremenu došlo do manjih promena.

Rezultat istraživanja je da je broj Albanaca u državnim institucijama i danas u znatnom proporcionalnom disbalansu sa etničkom strukturom stanovništva u tim opštinama.

TRALJAV POSAO: Zbog činjenice da većina državnih institucija tvrdi da ne vodi evidenciju o etničkoj strukturi zaposlenih, postavlja se pitanje na osnovu kojih podataka se vodi polemika o učešću manjina u radu državnih organa.

„Jednostavno je. Vidi se po imenima iz spiskova zaposlenih“, objasnio je za BIRN jedan od funkcionera albanske partije sa juga Srbije.

U suterenu jedne stambene zgrade u centru Preševa nalaze se prostorije Partije za demokratsko delovanje, najuticajnije stranke među Albancima juga Srbije. Lider stranke i jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, Riza Halimi, stalno na uvetu ima mobilni telefon i razgovara.

„Traljavo…“, kaže Halimi, odmahujući glavom dok odgovara na pitanje kako protiču raspisani konkursi. „Konkursi se poništavaju, uslovi su neprimereni… Suštinski, problemi se ne rešavaju“, nastavlja on.

Radi se o ukupno 63 radna mesta koja su otvorile Uprava carina, Uprava prihoda i 11 inspekcijskih službi.

„I šta se desilo? Na konkurs Uprave carina prijavilo se preko 300 ljudi, a iz Preševa su na razgovor pozvali samo njih pet i primili dvoje. Iz Bujanovca su primljena samo tri Albanca, a istovremeno je primljeno sedam Srba“, tvrdi Halimi, dodajući da je i sam išao da se raspita o čemu se radi.

„Rekli su mi da ljudi nisu ispunjavali uslove, da nisu imali praksu, jer je uslov bio šest meseci radnog iskustva. Pa, ovde toliko ljudi nema posla, ko je mogao da ima šest meseci radnog iskustva?“, pita se on, dodajući da je na konkursu Uprave prihoda uslov još teži – dve godine radnog iskustva.

„Problem je što Koordinacioni centar ceo proces nije koordinisao, jer da jeste, mogao je da bude raspisan konkurs za pripravnike, gde ne bi bilo uslova o prethodnom radnom iskustvu“, zaključuje Halimi.

„Na konkurse se prijavljuje veliki broj ljudi, ali postoje mnogi problemi jer ljudi jednostavno ne znaju šta moraju da urade kada se javljaju na konkurs“, objašnjava Nenad Đurđević, doskorašnji direktor Službe Koordinacionog tela za jug Srbije, tela čiji je zadatak da operativno sprovodi odluke predsedništva, u kome sede politički lideri lokalnih Albanaca i predstavnici Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, konkursi za Upravu carina i Upravu prihoda su dobar primer na kome se vide brojni problemi u integraciji Albanca juga Srbije.

„Na konkursu za Upravu carina, od oko 400 kandidata samo je njih 55 ispunjavalo formalne uslove, a od toga su jedna trećina bili Albanci“, objašnjava, dodajući da je posao do sada dobilo sedam Albanaca i sedam Srba.

Slično je, kaže, bilo i na konkursu za Upravu prihoda, gde je od 167 kandidata, koji su sa srednjom stručnom spremom konkurisali za osam radnih mesta, samo njih osam ispunjavalo je uslove, koji su uključivali dve do tri godine radnog iskustva. I svi su bili Srbi.

„Pored radnog iskustva, na oba konkursa, mnogi kandidati podneli su nepotpune prijave, nedostajala je dokumentacija, i praktično se ispostavilo da mnogi zapravo ne znaju kako se konkuriše za posao“, zaključuje on.

Đurđević dodaje i da mnogi kandidati nisu prepoznali razliku između „radnog iskustva“ i „radnog staža“. Prema njegovim rečima, svi ti problemi prezentovani su lokalnim albanskim političkim liderima.

„Zato sada pripremamo jedan priručnik i seriju seminara na kojima bismo ljudima predstavili praktično šta treba uraditi i kako se pripremiti za konkurse“, ističe Đurđević.

On dodaje da Koordinaciono telo ne može da utiče na pravilnike poslodavaca, kako bi se kriterijumi prilagodili slici prosečnog kandidata sa juga Srbije.

Međutim, Riza Halimi kaže da dosadašnji ishod ovih konkursa za njega predstavlja i dodatni politički balast u komplikovanoj unutaralbanskoj igri na jugu.

On tvrdi da je potpisom čelnika PDD-a na Sporazum o rekonstrukciji Koordinacionog tela iz 2009. godine, koji je predviđao uspostavljanje multietničke vlasti u Bujanovcu i uključivanje Albanaca u državne institucije, stranka samo izgubila.

„Ispada da smo pogrešili mi koji smo potpisali Sporazum, jer se problemi ne rešavaju, a PDD je zbog potpisa izbačen iz vlasti u Preševu, gde je sada na vlasti DPA sa Ragmijem Mustafom na čelu. A Mustafa bojkotuje rad Koordinacionog tela, i na takvoj politici prikuplja političke poene“, kaže Halimi, objašnjavajući da radikalne politike imaju plodno tle na jugu Srbije, jer je ekonomska situacija izuzetno teška.

Sporazumom o rekonstrukciji Koordinacionog tela podrazumevao je povratak albanskih lidera u to telo, uspostavljanje multietničke vlasti u tri opštine juga Srbije i paralelno Albanaca u rad državnih institucija.

„U Bujanovcu su Srbi ušli u vlast, ali uključivanje Albanaca u rad državnih institucija ide traljavo. Stiče se utisak da se balansira uključivanjem Srba u lokalna rukovodstva u Bujanovcu i Preševu, ali tamo za ceo proces nisu zainteresovani“, zaključuje Halimi.

Preševski gradonačelnik Ragmi Mustafa, lider DPA, namršti se na pitanje kako protiču konkursi za mesta u državnoj službi, u gradu na čijem je čelu.

„Ne znam mnogo o tome. To je dogovor Demokratske stranke i PDD-a, gde PDD o svemu odlučuje. Ja o tome nisam niti informisan niti su me o tome pitali“, kaže on, zagledan negde ka podu svoje kancelarije.

Mustafa dogovor albanskih lidera i Vlade Srbije o uključivanju Albanaca u državne institucije i ulazak Srba u institucije lokalne samouprave opština juga Srbije vidi samo kao dogovor vlasti i PDD-a, koji se Preševa ne tiče. On tvrdi da je bilo pritisaka da se dogovor postigne i u gradu na čijem je on čelu, i uslovljavanja „novcem i zapošljavanjem“.

„Mi ovde imamo dvojicu odbornika Srba, i to jednog iz SPS-a i jednog iz SRS-a, i oni imaju podršku svojih stranaka jer nisu u vlasti. U Preševu ukupno ima oko 1000 Srba, glasača, to je zanemarljiv broj“, odgovara Mustafa na pitanje zašto dogovor nije sproveden u Preševu, dodajući da mesta u vlasti dobijaju stranke koje potpišu koalicioni sporazum o vlasti.

Mustafa, na kraju, ističe da ne veruje u započeti proces integracije Albanaca u državne institucije, iako kaže da je „važno uključiti Albance“.

„Nude 65 radnih mesta, a čuo sam da se planira zapošljavanje 30 Srba i 35 Albanaca. Ne znam koliko su radna mesta na carini dugotrajno rešenje, ta će granica nestati sa ulaskom u EU, pa će ti ljudi opet ostati bez posla. Ni inspektori nisu rešenje, jer verujem da će ta radna mesta biti ukinuta kada se promeni Vlada“, priča Mustafa.

Za Belgzima Kamberija, takav Mustafin stav posledica je njegove politike, koja se još nije odrekla agende o spajanju opština sa albanskom većinom sa Kosovom.

„Dogovor su prihvatile stranke koje su prihvatile da se zalažu za prava Albanaca u okviru institucija sistema, i koje su na vlasti u Bujanovcu“, zaključuje on.

Kamberi ipak ne veruje da je Mustafa neupućen u to kako idu konkursi za novootvorena radna mesta, jer su partije tela preko kojih se lobira za dobijanje radnih mesta.

„Sada su najvažniji etnički princip i partijska pripadnost. Kandidati se, dakle, biraju po ključu, a to nije normalan proces“, zaključuje on.

On dodaje da je za jug Srbije karakteristično to da tamo gde vlast imaju Albanci, Srbi teško dolaze do radnih mesta i obrnuto.

„Mislim da će sve tako teško biti dok se u odnosima sa Kosovom ne napravi napredak. Do tada će ovaj region, kao i proces integracije Albanaca, ostati talac tih nerešenih odnosa“, zaključuje Kamberi, koji će ipak priznati da je kriza kadrova jedan od problema sa kojima se objektivno suočavaju Albanci.

„Mnogi obrazovani su otišli iz regiona prema evropskim zemljama, Makedoniji i Kosovu. Studentima koji su studirali na univerzitetima na Kosovu, u Srbiji diplome ne važe, činjenica je i da mnogi mladi Albanci danas slabo govore srpski jezik.“

U Koordinacionom centru, kada su u pitanju konkursi, ne žele da ulaze u političku polemiku, mada priznaju da su svesni komplikovane unutaralbanske političke scene na jugu. Oni ipak odbacuju Mustafinu neobaveštenost rečima da to telo o svim važnim pitanjima, uključujući i raspisivanje konkursa, obaveštava opštine.

„Predsedništvo Koordinacionog tela, kao najviši politički organ, obaveštava sve predsednike opština koji dobijaju sve informacije u vezi s konkursima“, izričit je Đurđević.

A upravo su poslovi u državnoj službi bili prva uspešna, zajednička akcija vlasti u Beogradu i lokalnih lidera kada je u saradnji sa OEBS-om pokrenut projekat multietničke policije.

Projekat je otpočeo 2001. godine, po okončanju sukoba na jugu Srbije, sa ciljem da se stvori policijska struktura koja bi imala poverenje i Albanaca i Srba. Čitav program ocenjen je kao pozitivan, a danas Albanci čine nešto više od 50 odsto policijskog sastava u Preševu, blizu 35 odsto u Bujanovcu i blizu 5 odsto u Medveđi.

Prema podacima koje je BIRN dobio od MUP-a Srbije, od ukupnog broja zaposlenih njih 0,6 odsto su Albanci, a najveći broj radi u Policijskoj upravi u Vranju, gde čine 18,6 odsto zaposlenih.

Međutim, i Riza Halimi i Ragmi Mustafa imaju sumnje kada je u pitanju budućnost tog projekta.

„Prvobitan broj Albanaca u policiji u proteklih deset godina se smanjio. Neki su otišli sami, neki su udaljeni zbog prekršaja. Potrebno je da se nađe način da se kursevi za obuku nastave i da budu primljeni novi ljudi“, kaže Riza Halimi.

Ragmi Mustafa sumnja da će multietnička policija kao projekat uopšte opstati i smatra da ona nije dugoročno rešenje.

Međutim, MUP je sredinom marta raspisao novi konkurs za upis devete klase Centra za osnovnu policijsku obuku, i to za deset polaznika, za Policijsku stanicu u Medveđi, i za po 20 polaznika za policijske stanice u Bujanovcu i Preševu.

Tih 50 novih radnih mesta u policiji izmeniće postojeće brojke i, statistički, etnički sastav približiti onom koji postoji u opštinama juga Srbije.