"Srpski građevinari su se potvrđivali na najkompleksnijim, najzahtevnijim projektima širom sveta, tamo gde drugi nisu hteli niti da konkurišu, u najsloženijim uslovima, i taj ugled nas i danas prati u svetu. Kao radno ekstenzivna delatnost, građevinarstvo zaslužuje status strateški važne privredne grane zbog svog potencijala u rešavanju nagomilanih socijalnih problema i, vezano za ovaj potencijal, u rešavanju problema neravnomerne regionalne razvijenosti"
Iako se često konstatuje da su građevinarstvo i srpsko tržište nekretnina „klinički mrtvi“, deluje da se svako malo otkrije novo duplo dno, te da jedna od najvažnijih industrijskih grana i dalje nezadrživo tone. U prilog tome govori i najnovija lista Svetske banke „Doing business“, na kojoj će Srbija ponovo biti među poslednjima na svetu kada je reč o brzini izdavanja građevinskih dozvola. Sličnu poruku šalje i nova „Bela knjiga“ Saveta stranih investitora (FIC), prema kojoj u oblasti građevinarstva nije bilo napretka u poslednjih godinu dana.
foto: rade kovačBranko Trkulja, Farley Investors
„Stratezi privrednog oporavka Srbije kao da su zaboravili na građevinarstvo. Slušamo da su prioriteti u razvoju poljoprivreda, energetika, infrastruktura i IT sektor. Zaboravlja se da smo dobar ugled na međunarodnom tržištu sticali, počev od ranih 70-ih godina prošlog veka, najviše zahvaljujući građevinskim projektima. I danas su tržišta mnogih zemalja u razvoju otvorena našim građevinarima zahvaljujući uspešno završenim projektima i stečenom dobrom ugledu“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Branko Trkulja, direktor kompanije Farley Investors. „Dok smo u industrijskim delatnostima bili, u dugom vremenskom periodu, oslonjeni na tržište bivšeg SSSR i, u sistemu klirinškog plaćanja, poprilično izolovani i zaštićeni od zakona slobodnog tržišta, naši građevinari su vodili mukotrpnu borbu sa oštrom konkurencijom na otvorenim tržištima širom sveta. Posledice takvog rada su danas očigledne u industrijskim delatnostima – izgubili smo konkurentnost i bez direktnih stranih ulaganja i neposredne organizacije i upravljanja od strane inostranih investitora, ne možemo se nositi sa konkurencijom na globalnom tržištu. S druge strane, sva znanja i sposobnosti koje su naši građevinari stekli širom sveta, a pre svega sposobnosti vezane za efikasnu, produktivnu organizaciju rada i kontrolu kvaliteta usluga koje pružaju, prepuštamo zaboravu“, kaže Trkulja.
„VREME„: Da li je zakonska regulativa ono što koči građevinsku industriju i pravi „usko grlo„? Mnogi smatraju da ni poslovne banke ne pomažu svojim preskupim kreditima.
BRANKO TRKULJA: Ne samo da građevinarstvo nije prepoznato kao strateški važna privredna grana i stimulisano odgovarajućim merama ekonomske, a pre svega fiskalne politike, već naši zakonodavci direktno urušavaju poziciju ove grane nerazumnim odlukama i zakonskim rešenjima. Najsvežiji primeri za to su Zakon o prostornom planiranju i Zakon o PDV-u. Ovim zakonima glavni izvođači radova, dakle nosioci građevinske delatnosti, velike građevinske organizacije, dovedene su u poziciju kreditora državnog budžeta, budući da ne mogu da fakturišu svojim poslodavcima, investitorima, troškove PDV-a, već moraju da čekaju povraćaj istog obračunatog na fakture njihovih podizvođača koje moraju da plate. To praktično znači da za iznose PDV-a plaćenog na osnovu faktura njihovih podizvođača, glavni izvođači radova moraju da čekaju povraćaj iz državnog budžeta najmanje 45 dana i da za taj period oni kreditiraju državni budžet beskamatno. Ovakva zakonska rešenja direktno ugrožavaju likvidnost i konkurentnost građevinara.
Kada je reč o domaćem tržištu, poseban problem za građevinare predstavlja odnos bankarskog sektora prema investitorima u segmentu projektnog finansiranja. Komplikovane i skupe procedure odobravanja kredita i povlačenja tranši, neracionalan gubitak vremena i energije, skupi krediti, sve to mnogo otežava donošenje odluke od strane investitora da, uopšte, uđu u projekte, a kada i započnu aktivnosti, zbog svega pomenutog rokovi za završetak se produžavaju, pa tako i projekti postaju skuplji. To doprinosi daljem smanjenju i inače nedovoljne investicione aktivnosti na lokalnom tržištu. Za građevinare to znači neuposlenost kapaciteta, a na duži rok, nažalost, to uzrokuje pad kvaliteta usluga i smanjenje konkurentnosti.
Kažete da se građevinarstvo pre tri ili četiri decenije izborilo za svoje mesto na svetskom tržištu. Kako ocenjujete razvojni potencijal ove grane danas, kada je pala „na niske grane„?
Ako se rukovodimo ekonomskom logikom, koja nalaže da prioritet u razvoju dajemo privrednim granama u okviru kojih možemo da realizujemo naše komparativne prednosti, građevinarstvo je idealan kandidat. Ne samo da imamo bogata iskustva i znanja stečena na globalnom tržištu, već naš sistem visokog školstva i dalje proizvodi kvalitetan inženjerski kadar, a naš poslovični „inat“, kao fenomen našeg mentaliteta, u ovoj delatnosti je nebrojeno puta došao do punog izražaja – srpski građevinari su se potvrđivali na najkompleksnijim, najzahtevnijim projektima širom sveta, tamo gde drugi nisu hteli niti da konkurišu, u najsloženijim uslovima, i taj ugled nas i danas prati u svetu. Kao radno ekstenzivna delatnost, građevinarstvo zaslužuje status strateški važne privredne grane zbog svog potencijala u rešavanju nagomilanih socijalnih problema i, vezano za ovaj potencijal, u rešavanju problema neravnomerne regionalne razvijenosti. Takođe, građevinarstvo bi trebalo da dâ značajan doprinos unapređenju izvoza, ukoliko naši zakonodavci pokažu dovoljno sluha i merama fiskalne politike olakšaju im poslovanje.
Po vama, postoje i svetle tačke na srpskom tržištu?
Tržište nekretnina u Srbiji trpi posledice višegodišnje ekonomske krize. Smanjena potražnja za trajnim investicionim dobrima je direktna posledica pada životnog standarda. Međutim, ako tržištu nekretnina pristupimo analitički i selektivno, videćemo da u određenim segmentima ima nezadovoljene tražnje i prostora za rad. Tu pre svega mislim na tržište kvalitetne stanogradnje. Ne samo u građevinarstvu već i u svim drugim delatnostima, kvalitet se uvek prepoznaje i nagrađuje. U moru osrednjosti i niskog kvaliteta, na koje su domaći kupci naviknuti poslednjih decenija kada je reč o stanogradnji, izdvaja se segment kupaca koji ima slobodna sredstva koja želi da uloži u kvalitetne stanove, a nema dovoljno adekvatne, kvalitetne ponude. To je šansa za građevinare da se vrate na pravi put i da kvalitetom svojih usluga povrate poljuljani ugled i poziciju srpskog građevinarstva na tržištu. Kao dobar primer izdvojio bih projekat „West 65“ na Novom Beogradu. Završena je prva etapa ovog višenamenskog kompleksa u okviru koje je tržištu ponuđeno 150 luksuznih stanova, 19 maloprodajnih lokala i 230 parking mesta. U toku gradnje prodato je 80 odsto stanova, što, u našim uslovima, predstavlja svojevrstan fenomen. Zašto? Pa zato što su arhitektonska rešenja savremena, urađena po najvišim svetskim standardima, zato što su korišćeni najkvalitetniji materijali, zato što su primenjene savremene tehnologije orijentisane na uštedu energije i zaštitu životne sredine, kao što su geotermalne pumpe za hlađenje i dogrevanje kompleksa, gasna instalacija i tako dalje. Na ovom projektu se do sada oprobalo 30-ak podizvođača različitih profila. Potvrđeno je, još jednom, da srpski građevinari mogu da urade ovakve najsloženije i na svetskim standardima zasnovane projekte. Ovaj projekat se nastavlja. U okviru njega biće izgrađeno ukupno 512 luksuznih stanova, stotinak maloprodajnih objekata i višenamenska poslovno-hotelska kula, ukupno 152.000 kvadratnih metara. Potencijalni kupci se već raspituju za stanove koji se grade u drugoj etapi, čija realizacija počinje ovih dana, i pretežno rezervišu veće, trosobne stanove površine oko 75 m2. Ovo je potvrda da je tržište nekretnina u Srbiji živo, samo mu treba pristupiti analitično i sistematski. Ima nade.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
