Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije je kazao da ga ekstremisti u Srbiji napadaju da nije patriota, a da su ga pojedinci u Hrvatskoj napadali da je četnički vladika. Ta raspetost je dokaz da dela u pravom smeru
Kada je patrijarh Irinej pre koji dan izjavio da nama Srbima nema bližih od Hrvata verovatno je i sam sebe iznenadio. Izjava je onoliko očekivana koliko je očekivano da kardinal Bozanić dođe u Srbiju, pogleda Vučića ili Nikolića u oči – ili bilo koga od tih što su se preumili te konvertirali od ratnih huškača ili revizionista do posvećenih evropejaca, kao što je slučaj sa tamošnjim ministrom kulture Hasenbegovićem – i kaže: „Nama Hrvatima nema bližih od vas Srba.“ Ipak, patrijarhove reči su nesumnjivo izraz trezvenosti u napetim nedeljama, što nije uvek slučaj kada se radi o izjavama velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve.
Povod za dolazak patrijarha i vladika u slavonsku eparhiju bila je, između ostalog, sednica Svetog arhijerejskog sinoda i Odbora za Jasenovac SPC-a. Odluka o mestu održavanja Sinoda koji se ne izmešta često iz Beogradske patrijaršije nije slučajna. Ona se može čitati i kao znak podrške sabraći i vernicima u Hrvatskoj gde trenutno vlada atmosfera pogodna za razne bašibozuke koji veruju da je došlo njihovo vreme, ali i podsećanje na mesta stradanja Srba. Ovo stradanje se ne sme politizovati i to srpske vladike koje žive u Hrvatskoj dobro znaju.
„Jasenovac za nas ima isključivo duhovnu važnost. Sećate se da proletos nije bilo političara na crkvenom obilježavanju i tom linijom želimo da nastavimo i dalje. Jasenovac je za nas mesto molitve i sećanja pa je i sadašnji dolazak Svetog sinoda u Jasenovac upravo u tom kontekstu“, izjavio je slavonski episkop Jovan Ćulibrk za hrvatske medije.
„JA SAM NAŠA„: Od početka godine zbilo se nekoliko neprijatnih događaja vezanih za SPC u Hrvatskoj. Krajem januara se u tamošnjim medijima pojavio snimak u kojem mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, u društvu nekoliko raspevanih sveštenika, pevuši stihove o kokardi vojvode Đujića. Radi se o snimku nastalom pre pet godina u Čikagu, kada je mitropolit SPC-a bio u poseti tamošnjoj eparhiji. Kako je objasnio, on je nakon liturgije zatražio da se zapeva „naša pesma“, misleći na „Tamo daleko“. Ali kada se u dijaspori kaže „ona naša“, ne misle svi na istu stvar. Otac Bilbija je krenuo sa pesmom o vojvodi Đujiću, mitropolit Porfirije ga je neko vreme pratio, a onda je stao. Na snimku se zaista i vidi da on pevuši onako nesigurno, kao kada se na svadbama ne zna pesma, pa se neupućeni provlače sa „lalala“ i pokojom rečju uhvaćenom iz refrena. Svako ko iole prati Porfirijev rad prethodnih decenija, zna da je reč o retko umerenom vladici koji se ne „ističe“ bilo kakvim nacionalističkim ispadima i da je čovek dijaloga, bez mrlja na mantiji. Zato je i dobar izbor za episkopa u Hrvatskoj jer nema straha da će reći nešto neprimereno. Nedavno je u Švedskoj odlikovan Ordenom Svetog Ignjatija za doprinos pomirenju naroda na Balkanu i rad na unapređenju jedinstva među hrišćanima.
Novinar i voditelj televizije Z1 Marko Jurić pustio je snimak u dva navrata i završio emisiju rečima: „Pripazite kada se šećete Cvjetnim trgom, pogotovo majke s djecom, da ne bi koji od tih četničkih vikara istrčao iz crkve i u svojoj maniri klanja izveo svoj krvavi pir na našem najljepšem zagrebačkom trgu, koji bi možda trebalo obilježiti tablama ‘pazi, oštar četnik u blizini’.“ Kasnije je izjavio da nije želeo nikoga da uvredi. Ovo je izazvalo snažne reakcije u svim delovima hrvatskog dru-štva – jedni su se zgražavali nad brutalnim primerom govora mržnje, dok su drugi, biranijim rečima od Juriča, napadali SPC i mitropolita. Konačno, televiziji Z1 je bila oduzeta koncesija na tri dana, a Juričevi istomišljenici su ljuto protestovali. Oglasio se i mitropolit, izrazivši duboko žaljenje, objasnio kako je došlo do svega i dodao da je to povod „ali ne motiv i uzrok, za brutalne, poslednjih godina nezapamćene napade i pozive na linč Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda u Hrvatskoj“.
U intervjuu za „Večernji list“ izjavio je da mu pojedini Srbi šapatom na ulici ili u prodavnici kažu: „I ja sam naša ili vaša“, kao i da se plaše da izraze svoj verski identitet, ali da on lično nije imao problema te da je uveren da je u Hrvatskoj mnogo više onih koji žele da svi žive bez straha. Konačno, ne samo da se mitropolit Porfirije javno ogradio od čikaške epizode, već je i kazao da ga ekstremisti u Srbiji napadaju da nije patriota, a u Hrvatskoj da je četnički vladika.
Rekli bismo da je možda baš ta raspetost dokaz da dela u pravom smeru.
OGRAĐIVANJA: A onda je sledećeg meseca, na sajtu Pakračko-slavonske eparhije osvanula sasvim obična vest – izvedena je još jedna, u nizu, radna akcija na uređenju manastirskog kompleksa u Jasenovcu, a nastavak se planira u sredu 17. februara. Manastir Jasenovac je nedavno kupio susedni plac te se radilo na ograđivanju imanja. U sredu ujutru zabrinuti komšija je popivši kafu pozvao policiju i ustanovljeno je da dvojica prisutnih, inače Banjalučana, koji su pomagali pri postavljanju ograde, nemaju radne dozvole. Okrivljeni su za rad na crno, novčano kažnjeni u visini od 7000 kuna (1000 evra) i deportovani iz Hrvatske. Prema saopštenju Eparhije pakračko-slavonske, reč je o manastirskim gostima koji nisu tražili nikakav novac za svoj rad. Bilo kako bilo, pomenuto saopštenje se završava rečima: „U Eparhiji pakračko-slavonskoj, unatoč nevjerici i čuđenju zbog ovakvog postupka (…) niko ne želi da vjeruje da je to politička odluka i namjera državnih vlasti Hrvatske da se ovako grubo ide na vjernike i volontere Pravoslavne Crkve.“ Nije neophodno čitati između redova. Ali svakako da je moguće da je reč o incidentu koji nije zlonameran već nespretan i u zao čas.
DOMAĆIN I GOSTI: Krajem februara se patrijarh Irinej, sa nekoliko vladika koji stoluju u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, našao u Pakračko-slavonskoj eparhiji. Obišli su Saborni hram Svete Trojice u Pakracu, gde se obavio parastos i polaganje u kripte pakračkih i slavonskih episkopa Nikifora Stefanovića (1722–1743), Sofronija Jovanovića (1743–1757), Kirila Živkovića (1786–1807) i Emilijana Marinovića (1952–1981), zajedno su videli kako napreduje obnova Vladičanskog dvora i hrama, kao i uređenje manastira Jasenovac, a zatim je, kao što je već pomenuto, održana sednica Sinoda u manastiru Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu. Odlučeno je i da će se Odbor za Jasenovac baviti svim stratištima na prostoru bivše Jugoslavije da bi se ona sačuvala od zaborava i postala mesto molitve.
U zvaničnom saopštenju stoji da je pri poseti Vladičanskom dvoru i polaganju u kripte prisustvovao veliki broj gostiju iz Srbije, Republike Srpske i Hrvatske, ali jedan gost-domaćin je izazvao najviše pažnje – ministar kulture, izaslanik predsednice Hrvatske, Zlatko Hasenbegović. Pojedini hrvatski mediji odluku Kolinde Grabar Kitarović da baš Hasenbegovića pošalje u pakračku crkvu nazvali su vrhunskim cinizmom i provokacijom, dok je iz SPC-a rečeno da je on tu kao izaslanik predsednice, te da nije njihovo da određuju ko je podoban. Za obnovu Dvora u Pakracu, koji je razrušen u ratu devedesetih, do sada je Hrvatska, odnosno Ministarstvo na čijem je čelu odnedavno Hasenbegović, izdvojila oko 1.300.000 evra. Inače, Hasenbegović je jedan od ministara koji je dostigao takoreći svetsku slavu ovih dana, ali razlog nije tako slavan. Naime, on je snimljen devedesetih sa HOS-ovom (Hrvatski oslobodilački pokret) kapom, objavljivao je članke u krajnje desničarskim novinama, izjavljivao da je antifašizam samo prazna floskula, da je kraj NDH 1945. najveća nacionalna tragedija i lista se nastavlja. Na prijemu je, naravno, pričao o miru i pomirenju.
Osim Hasenbegovića, pojavio se još jedan sporan momenat. Ovdašnja štampa je prenela izjavu patrijarha Irineja u kojoj se kaže da „Nisu bili dovoljni kamioni, nego je napravljena železnica da bi dopremala srpski narod na ovo strašno stratište“, dok su pojedine hrvatske novine pisale da je patrijarh SPC-a govorio o stotinama i stotinama mučenika, dok je „Jutarnji“ tvrdio da je on govorio o „stotinama hiljada žrtava“. Pitanje brojki uvek je razlog za sukobe između dve strane. Ogromne razlike u proceni broja stradalih u Jasenovcu kretale su se od preteranih 700.000 do sramnih 2238, koje je utvrdio Tuđmanov Odbor za identifikaciju ratnih i posleratnih žrtava. Vladika Ćulibrk je, u poslednjem intervjuu, ipak izjavio da beogradski Muzej žrtava genocida i Spomen-područje Jasenovac „imaju približno isti broj imena žrtava Jasenovca“, što ohrabruje.
NOVI DAN: U međuvremenu, Katolička crkva u Hrvatskoj nije se oglasila povodom događaja u vezi sa SPC-om, makar to nije uradila javno. Pitanje Stepinca ostaje bolno mesto za sve, a uspostavljanje Komisije je verovatno nešto najmudrije što je moglo da se uradi. Konačno, Srbima koji žive u Hrvatskoj i SPC-u nije do dodatnog rasplamsavanja nacionalističkih strasti. Zasluge za zajedničku spremnost i za dogovore svakako pripadaju i tamošnjem pravoslavnom sveštenstvu.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
