Glasanje, preglasavanje i sugestija

Od svog osnivanja 2003. godine, Republičko telo za elektronske medije (REM, ranije RRA) važi za instituciju u kojoj se sve ono što je jednostavno i što bi moglo da se reši bez većih problema, na volšeban način pretvara u politički vodvilj u kojem se uglavnom ne zna ne samo kakav će biti epilog, nego ni šta je tema radnje i ko su zapravo glavni glumci. Nije stoga nikakvo čudo što se ovih dana upravo to dogodilo i s procedurom za izbor novog člana Saveta REM-a.

Zbog svega toga, u trenutku nastanka ovog teksta, neizvesno je da li će kandidati za članstvo u Savetu REM-a biti ljudi koji su dobili najviše glasova, neko ko je preglasan, ili pak – neko treći. Neizvesno je takođe šta će se dešavati u skupštinskom odboru za informisanje, pošto je predsednica tog tela Vesna Marjanović najavila da neće potpisati odluke koje je donela SNS-ovska većina, a koje su – kako je istakla – primer grubog kršenja Ustava i Zakona o elektronskim medijima.

CRNO–BELI SVET: Sve je počelo baš onako kako pravila nalažu. Pošto članu Saveta Goranu Pekoviću ističe mandat, predstavnici ovlašćenih predlagača – 38 organizacija koje se bave slobodom izražavanja i zaštitom prava dece – sastali su se 10. decembra u Skupštini Srbije, kako bi predložili dva kandidata od kojih će narodni poslanici izabrati novog člana Saveta. Pošto zakon ne precizira način glasanja, na samoj sednici usvojen je predlog da svaka organizacija glasa za po dva kandidata – ako tako želi. Na osnovu stenograma s ove sednice, u koji je „Vreme“ imalo uvid, jasno je da su prisutni predlog prihvatili, s tim što je njih 16 glasalo za jednog, a 22 za dva kandidata.

U svakom slučaju, pobednici glasanja bili su Snežana Stojanović Plavšić s 22 glasa i Milan Antonijević s 21 glasom. Dosadašnji član Saveta Goran Peković dobio je 16 glasova i tako ispao iz trke. Kako bi „zapečatili“ ovakvu odluku, predstavnici 38 organizacija potpisali su zapisnik koji je vodila služba Odbora za kulturu i informisanje.

Da se na tome završilo, ne bi bilo nikakvih problema. Ali, ne lezi vraže.

Preko noći, isti ljudi koji su potpisali zapisnik i mirno otišli sa sednice, naprasno su shvatili da je došlo do greške. Odboru za kulturu i informisanje stigle su žalbe, u kojima se primećuje kako je nezakonito to što su neki glasali za po jednog, a neki za dva kandidata – kao da i sami nisu pristali na takvo pravilo, kao da nisu potpisali zapisnik, kao da su tokom sednice bili negde drugde.

Baš poput iznenada „probuđenih“ žalilaca, hitro su reagovali i članovi Odbora za kulturu i informisanje: na sednici održanoj već sledećeg jutra, 11. decembra, većina u Odboru donela je odluku o ponavljanju glasanja. Ova „trka s vremenom“ organizovana je pre nego što je stigao stenogram sa sporne sednice, pre nego što se čulo mišljenje drugih učesnika sastanka, čak i pre nego što su predlagači na koje su se žalbe odnosile i obavešteni o tome (!).

Nije, naravno, teško zaključiti da se nekom iz naprednjačkih redova (čik pogodimo kome) nije dopalo da u Savet REM-a sada bude izabran neko ko se sigurno neće pokoriti vladajućim medijskim silama, ignorisati bezakonje u etru, praviti se gluv i slep na političku propagandu koju na nacionalnoj frekvenciji plasira Željko Mitrović, biti hladnokrvan prema rijaliti prostaklucima, donositi kontroverzne odluke o dodeli frekvencija i, uopšte, činiti sve ono po čemu je Savet REM-a do sada bio poznat (vidi okvir „Mentalna higijena“). Računa se, valjda, da ono malo glasova koji su do sada iskakali iz te REM-ovske harmonije ne bi trebalo dodatno osnaživati.

Da stvar bude još bizarnija, ta sednica bila je posvećena potpuno drugoj temi: ova je sasvim neplanirano ubačena kao nova tačka dnevnog reda, a odluka koja je doneta nije u skladu ni sa jednom tačkom nijednog postojećeg zakona koji se odnosi na regulaciju elektronskih medija.

„Oni se i nisu pozvali ni na šta drugo, osim na žalbe predlagača. Ali, ako imate većinu, vi možete da izglasate kako je crno belo, a belo crno“, objašnjava za „Vreme“ predsednica Odbora Vesna Marjanović, koja je na sednici 11. decembra bila potpuno nemoćna pred naprednjačkom većinom.

To inače i nije tako teško, pošto je u Odboru ima 9 članova SNS-a, 2 člana SPS, 2 člana DS-a, dok po jednog člana imaju PUPS, SDS i SDP. Dakle, čak i kada bi se svi udružili protiv neke naprednjačke inicijative, ne bi mogli da ih nadglasaju. Ovaj put, recimo, SPS i SPO nisu ni glasali, ali to ni na koji način nije uticalo na rezultat, baš kao što nikakvog uticaja nije imalo ni protivljenje poslanika SPS-a Srđana Dragojevića onome što se dešava.

„Mislim da je greška napravljena još pre te sednice Odbora. Naime, na prethodnoj sednici, kada su razmatrane prijave kandidata koje su podneli predlagači, uočene su brojne manjkavosti, kako u dokumentaciji koju je trebalo da dostave predlagači tako i u činjenici da je jedan broj predlagača dostavio samo po jednog kandidata, umesto dva, kako zakon nalaže“, objašnjava Dragojević za „Vreme“, napominjući da je to na kraju rezultiralo izjašnjavanjem predlagača za jednog ili za dva kandidata. „Iz zapisnika sa sednice 10. decembra nesumnjivo sledi da su se svi predlagači saglasili sa principom glasanja i dali potpis na rezultate glasanja i izbor dva kandidata. Predlagači gospodina Pekovića su sportske organizacije i zato je zanimljivo da sada, nakon „utakmice“ sa čijim su se tokom, pravilima i rezultatom složili, osporavaju rezultat. Upravo bi oni morali da shvate da ovo odstupa od pravila fer-pleja.

PRINCIPI: No, tužna priča o izglasavanju kandidata za novog člana Saveta nije se završila na naprednjačkoj iznebuha donetoj odluci. Kada su čuli šta se dogodilo, predlagači dvoje izabranih kandidata uputili su Odboru svoje žalbe. Sasvim očekivano, princip hitnosti, koji je prethodno prikazan ovaj put nije bio na snazi.

Predsednica Odbora odbila je da potpiše odluku o ponovnom glasanju, a za 14. decembar ujutro zakazala je novu sednicu kako bi se razmotrili novopristigli prigovori.

Predstavnici Srpske napredne stranke, onako prilježni samo tri dana ranije, nisu se pojavili na sednici.

Predsednica je zakazala i novu sednicu, dva sata kasnije, kako bi se poslanici konačno okupili, ali ni ovaj put nije imala sreće. Iduća sednica zakazana je za sredu, 16. decembar (kada će ovaj broj „Vremena“ već biti u štampi).

Ukoliko taj poziv ne urodi plodom, 18. decembra ističe zakonski rok za ovu fazu izbora. Savet REM-a će u tom slučaju do daljnjeg raditi u „skraćenom sastavu“, tj. bez jednog člana.

U međuvremenu, u utorak, 15. decembra uveče, stvari se dodatno komplikuju. Članovi Odbora za kulturu i informisanje iz redova SNS-a poslali su predstavnicima 38 nevladinih organizacija obaveštenje da su na sednici 11. decembra razmatrane žalbe na proces glasanja 10. decembra i da je prihvaćen predlog da se predlagačima sugeriše da održe novi sastanak kako bi „bila u prilici da ponove postupak utvrđivanja konačnog predloga dva kandidata za Savet regulatora“ i to tako što bi svaka organizacija glasala za po jednu osobu.

Nije, dakle, u pitanju odluka o ponavljanju glasanja, već o sugestiji da to bude učinjeno i to onako kako SNS, a ne ovlašćeni predlagači, smatra da bi trebalo da bude – ili, još preciznije, onako kao što misle predstavnici vladajuće stranke, a ne onako kako nalaže zakon. Osim toga, tu nije jasno šta se u međuvremenu dogodilo s odlukom od 11. decembra. Šta se s njom dogodilo? Kada je i kako nalog za ponavljanje izbora, postao „sugestija“?

Predsednica Odbora Vesna Marjanović u razgovoru za „Vreme“ kaže da sada ima dovoljno elemenata koji govore da većina u Odboru pokušava da se umeša u proces u koji to telo u ovom trenutku nema ovlašćenja da se meša. „O ovome ću izvestiti sve institucije koje se bave slobodom medija i evropskim integracijama. Kao narodna poslanica koja je ovde položila zakletvu, ja sam obavezna da čuvam Ustav i zakon, a podsećam i svoje kolege iz SNS-a da je naš posao da štitimo parlament kao instituciju, a ne nečije stranačke ili privatne interese.“

Priča o izboru novog člana Saveta REM-a jako je komplikovana i teško ju je razumeti. Međutim, detalji ovde zapravo nisu ni važni. Važan je princip – novouspostavljeni modus operandi onih koji misle da su povukli „boga za bradu“ i da mogu sve što im padne na pamet.

A to je valjda svakom jasno.