foto: m. milenković
Čini se da se nekom iz naprednjačkih redova nije dopalo da u Savet REM-a sada bude izabran neko ko se neće pokoriti vladajućim medijskim silama, ignorisati bezakonje u etru, praviti se gluv i slep na političku propagandu koju na nacionalnoj frekvenciji plasira Željko Mitrović, biti hladnokrvan prema rijaliti prostaklucima, donositi kontroverzne odluke o dodeli frekvencija i, uopšte, činiti sve ono po čemu je Savet REM-a do sada bio poznat
Od svog osnivanja 2003. godine, Republičko telo za elektronske medije (REM, ranije RRA) važi za instituciju u kojoj se sve ono što je jednostavno i što bi moglo da se reši bez većih problema, na volšeban način pretvara u politički vodvilj u kojem se uglavnom ne zna ne samo kakav će biti epilog, nego ni šta je tema radnje i ko su zapravo glavni glumci. Nije stoga nikakvo čudo što se ovih dana upravo to dogodilo i s procedurom za izbor novog člana Saveta REM-a.
Zbog svega toga, u trenutku nastanka ovog teksta, neizvesno je da li će kandidati za članstvo u Savetu REM-a biti ljudi koji su dobili najviše glasova, neko ko je preglasan, ili pak – neko treći. Neizvesno je takođe šta će se dešavati u skupštinskom odboru za informisanje, pošto je predsednica tog tela Vesna Marjanović najavila da neće potpisati odluke koje je donela SNS-ovska većina, a koje su – kako je istakla – primer grubog kršenja Ustava i Zakona o elektronskim medijima.
CRNO–BELI SVET: Sve je počelo baš onako kako pravila nalažu. Pošto članu Saveta Goranu Pekoviću ističe mandat, predstavnici ovlašćenih predlagača – 38 organizacija koje se bave slobodom izražavanja i zaštitom prava dece – sastali su se 10. decembra u Skupštini Srbije, kako bi predložili dva kandidata od kojih će narodni poslanici izabrati novog člana Saveta. Pošto zakon ne precizira način glasanja, na samoj sednici usvojen je predlog da svaka organizacija glasa za po dva kandidata – ako tako želi. Na osnovu stenograma s ove sednice, u koji je „Vreme“ imalo uvid, jasno je da su prisutni predlog prihvatili, s tim što je njih 16 glasalo za jednog, a 22 za dva kandidata.
U svakom slučaju, pobednici glasanja bili su Snežana Stojanović Plavšić s 22 glasa i Milan Antonijević s 21 glasom. Dosadašnji član Saveta Goran Peković dobio je 16 glasova i tako ispao iz trke. Kako bi „zapečatili“ ovakvu odluku, predstavnici 38 organizacija potpisali su zapisnik koji je vodila služba Odbora za kulturu i informisanje.
Da se na tome završilo, ne bi bilo nikakvih problema. Ali, ne lezi vraže.
Preko noći, isti ljudi koji su potpisali zapisnik i mirno otišli sa sednice, naprasno su shvatili da je došlo do greške. Odboru za kulturu i informisanje stigle su žalbe, u kojima se primećuje kako je nezakonito to što su neki glasali za po jednog, a neki za dva kandidata – kao da i sami nisu pristali na takvo pravilo, kao da nisu potpisali zapisnik, kao da su tokom sednice bili negde drugde.
Baš poput iznenada „probuđenih“ žalilaca, hitro su reagovali i članovi Odbora za kulturu i informisanje: na sednici održanoj već sledećeg jutra, 11. decembra, većina u Odboru donela je odluku o ponavljanju glasanja. Ova „trka s vremenom“ organizovana je pre nego što je stigao stenogram sa sporne sednice, pre nego što se čulo mišljenje drugih učesnika sastanka, čak i pre nego što su predlagači na koje su se žalbe odnosile i obavešteni o tome (!).
Nije, naravno, teško zaključiti da se nekom iz naprednjačkih redova (čik pogodimo kome) nije dopalo da u Savet REM-a sada bude izabran neko ko se sigurno neće pokoriti vladajućim medijskim silama, ignorisati bezakonje u etru, praviti se gluv i slep na političku propagandu koju na nacionalnoj frekvenciji plasira Željko Mitrović, biti hladnokrvan prema rijaliti prostaklucima, donositi kontroverzne odluke o dodeli frekvencija i, uopšte, činiti sve ono po čemu je Savet REM-a do sada bio poznat (vidi okvir „Mentalna higijena“). Računa se, valjda, da ono malo glasova koji su do sada iskakali iz te REM-ovske harmonije ne bi trebalo dodatno osnaživati.
Da stvar bude još bizarnija, ta sednica bila je posvećena potpuno drugoj temi: ova je sasvim neplanirano ubačena kao nova tačka dnevnog reda, a odluka koja je doneta nije u skladu ni sa jednom tačkom nijednog postojećeg zakona koji se odnosi na regulaciju elektronskih medija.
„Oni se i nisu pozvali ni na šta drugo, osim na žalbe predlagača. Ali, ako imate većinu, vi možete da izglasate kako je crno belo, a belo crno“, objašnjava za „Vreme“ predsednica Odbora Vesna Marjanović, koja je na sednici 11. decembra bila potpuno nemoćna pred naprednjačkom većinom.
To inače i nije tako teško, pošto je u Odboru ima 9 članova SNS-a, 2 člana SPS, 2 člana DS-a, dok po jednog člana imaju PUPS, SDS i SDP. Dakle, čak i kada bi se svi udružili protiv neke naprednjačke inicijative, ne bi mogli da ih nadglasaju. Ovaj put, recimo, SPS i SPO nisu ni glasali, ali to ni na koji način nije uticalo na rezultat, baš kao što nikakvog uticaja nije imalo ni protivljenje poslanika SPS-a Srđana Dragojevića onome što se dešava.
„Mislim da je greška napravljena još pre te sednice Odbora. Naime, na prethodnoj sednici, kada su razmatrane prijave kandidata koje su podneli predlagači, uočene su brojne manjkavosti, kako u dokumentaciji koju je trebalo da dostave predlagači tako i u činjenici da je jedan broj predlagača dostavio samo po jednog kandidata, umesto dva, kako zakon nalaže“, objašnjava Dragojević za „Vreme“, napominjući da je to na kraju rezultiralo izjašnjavanjem predlagača za jednog ili za dva kandidata. „Iz zapisnika sa sednice 10. decembra nesumnjivo sledi da su se svi predlagači saglasili sa principom glasanja i dali potpis na rezultate glasanja i izbor dva kandidata. Predlagači gospodina Pekovića su sportske organizacije i zato je zanimljivo da sada, nakon „utakmice“ sa čijim su se tokom, pravilima i rezultatom složili, osporavaju rezultat. Upravo bi oni morali da shvate da ovo odstupa od pravila fer-pleja.
PRINCIPI: No, tužna priča o izglasavanju kandidata za novog člana Saveta nije se završila na naprednjačkoj iznebuha donetoj odluci. Kada su čuli šta se dogodilo, predlagači dvoje izabranih kandidata uputili su Odboru svoje žalbe. Sasvim očekivano, princip hitnosti, koji je prethodno prikazan ovaj put nije bio na snazi.
Predsednica Odbora odbila je da potpiše odluku o ponovnom glasanju, a za 14. decembar ujutro zakazala je novu sednicu kako bi se razmotrili novopristigli prigovori.
Predstavnici Srpske napredne stranke, onako prilježni samo tri dana ranije, nisu se pojavili na sednici.
Predsednica je zakazala i novu sednicu, dva sata kasnije, kako bi se poslanici konačno okupili, ali ni ovaj put nije imala sreće. Iduća sednica zakazana je za sredu, 16. decembar (kada će ovaj broj „Vremena“ već biti u štampi).
Ukoliko taj poziv ne urodi plodom, 18. decembra ističe zakonski rok za ovu fazu izbora. Savet REM-a će u tom slučaju do daljnjeg raditi u „skraćenom sastavu“, tj. bez jednog člana.
U međuvremenu, u utorak, 15. decembra uveče, stvari se dodatno komplikuju. Članovi Odbora za kulturu i informisanje iz redova SNS-a poslali su predstavnicima 38 nevladinih organizacija obaveštenje da su na sednici 11. decembra razmatrane žalbe na proces glasanja 10. decembra i da je prihvaćen predlog da se predlagačima sugeriše da održe novi sastanak kako bi „bila u prilici da ponove postupak utvrđivanja konačnog predloga dva kandidata za Savet regulatora“ i to tako što bi svaka organizacija glasala za po jednu osobu.
Nije, dakle, u pitanju odluka o ponavljanju glasanja, već o sugestiji da to bude učinjeno i to onako kako SNS, a ne ovlašćeni predlagači, smatra da bi trebalo da bude – ili, još preciznije, onako kao što misle predstavnici vladajuće stranke, a ne onako kako nalaže zakon. Osim toga, tu nije jasno šta se u međuvremenu dogodilo s odlukom od 11. decembra. Šta se s njom dogodilo? Kada je i kako nalog za ponavljanje izbora, postao „sugestija“?
Predsednica Odbora Vesna Marjanović u razgovoru za „Vreme“ kaže da sada ima dovoljno elemenata koji govore da većina u Odboru pokušava da se umeša u proces u koji to telo u ovom trenutku nema ovlašćenja da se meša. „O ovome ću izvestiti sve institucije koje se bave slobodom medija i evropskim integracijama. Kao narodna poslanica koja je ovde položila zakletvu, ja sam obavezna da čuvam Ustav i zakon, a podsećam i svoje kolege iz SNS-a da je naš posao da štitimo parlament kao instituciju, a ne nečije stranačke ili privatne interese.“
Priča o izboru novog člana Saveta REM-a jako je komplikovana i teško ju je razumeti. Međutim, detalji ovde zapravo nisu ni važni. Važan je princip – novouspostavljeni modus operandi onih koji misle da su povukli „boga za bradu“ i da mogu sve što im padne na pamet.
A to je valjda svakom jasno.
U razgovoru za „Vreme“ Srđan Dragojević napominje da sva tri kandidata za člana Saveta REM-a, na osnovu biografija, deluju da bi mogli valjano i odgovorno da obavljaju taj posao, ali da on lično „oseća zebnju“ zbog forsiranja reizbora dugogodišnjeg člana tog tela. „Mislim da je njihov blagonaklon odnos prema ‘reality’ programima kumovao primitivizaciji Srbije, forsiranju nasilja i bestijalnog ponašanja, i stvaranju novih idola mladih u galeriji kriminalaca i prostitutki. Imali su u rukama zakonom propisane mehanizme suspenzije i oduzimanja frekvencije i nisu učinili ništa. Legitimno je postaviti im pitanje da li ste: a) zastrašeni, b) korumpirani, ili c) jednostavno – primitivni. Baš zbog svega toga, ovaj izbor nije samo nekakva mini afera oko glasanja među predlagačima novog člana REM-a, već seže do važnih pitanja o tome kakve medije hoćemo, ali i zaslužujemo – koja se tiču, na kraju krajeva, i mentalne higijene čitave nacije.“
„Meni sve ovo nije čudno, zato što već izvesno vreme pratimo na koji način se biraju predstavnici civilnog društva u bilo koju radnu grupu i bilo koje telo u kojem civilno društvo ima pravo na predstavnika“, objašnjava za „Vreme“ Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, koje su, uz 20 drugih organizacija, stale iza dvoje kandidata – pobednika glasanja.
Po njenim rečima, ovo je samo jedan u nizu problema koji se javlja kada bilo koji nezavisni predstavnik civilnog društva treba da uđe u neko vladino telo. „To smo do sada imali u radnim grupama koje su se ticale krivičnog zakonika ili zakona o socijalnoj zaštiti. Radna grupa za zakon o volontiranju, recimo, nije formirana nekoliko godina jer nisu znali koga da u tu radnu grupu stave. Ovo sada je samo mnogo javnije, zato što se tiče mnogo bitnije teme za ukupnu populaciju, pa se o tome više priča. Međutim, to je trend koji primećujemo još od 2012. godine, od kada niko ko je legitimni predstavnik civilnog društva prvo ne može da uđe u radnu grupu, a onda i ako uđe u tu radnu grupu, bude preglasavan“, kaže Maja Stojanović.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
