U ovom veku za četvoro građana Srbije pretpostavlja se da su umrli od gladi: bili su stari, bolesni, izmenogli, a bližnji – rođaci ili komšije, svejedno je – kanda su ih zaboravili
Fond B92 pokrenuo je još jedan humanitarni projekat – „Hrana za sve“. Po rečima Verana Matića, predsednika Upravnog odbora fonda, 700.000 građana Srbije živi sa prihodima manjim od 8360 dinara, što je po kriterijumima Svetske banke granica siromaštva, najmanje 150.000 dece gladuje, država nema ozbiljnu snažnu strategiju i ne može sama da reši ovako krupne probleme. „Zbog toga ćemo dominantno naše vreme, pored dnevnih obaveza, posvetiti akciji ‘Hrana za sve’ sa ciljem da rešimo konkretne probleme određenog broja najugroženijih. Ako uspemo u našim namerama, veoma brzo bi trebalo da se poveća broj javnih kuhinja, distributivnih centara hrane, da se počne s primenom novih mehanizama pomoći u hrani, osnovnim potrepštinama“, poručio je Matić i pozvao pojedince i kompanije da se uključe u inicijalnu akciju projekta „Štrajk glađu protiv gladi“: pojedince da pored jednodnevnog gladovanja pomognu akciju slanjem SMS-a na dati broj što će se tarifirati sa 100 dinara, koliko košta, kako je rekao, jedan obrok, a kompanije da daju prilog u naturi.
HRANA ZA SVE: Prikupljanje hleba nasušnog
„Akcija ‘Štrajk glađu protiv gladi’ samo je prvi korak u tom smeru“, piše na uvodnoj internet stranici www.strajkgladju.com. „Na Svetski dan borbe protiv gladi, 16. oktobra širom Srbije ljudi će se solidarisati sa gladnima uzdržavanjem od hrane. Ovo je prvenstveno simbolički čin koji nije sam sebi svrha, već način da se javnost pobudi da razmišlja o ovom problemu, da svi zajedno pozovemo kompanije da obezbede donacije. Štrajk je samo uvod u mnoštvo akcija koje će slediti i koje će biti od sasvim konkretne pomoći gladnima u Srbiji. Želimo da počnemo da gradimo kulturu doniranja. Da se ljudi i kompanije bore protiv gladi svakog dana. Kao što čovek svakog dana mora da jede.“
Inače, 16. oktobara 1945. godine osnovana je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) sa osnovnim ciljem da poboljša kvalitet ishrane i životni standard celokupnog svetskog stanovništva, 1979. godine taj datum ustanovljen je kao Svetski dan hrane, a 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv gladi.
KVANTITET ILI KVALITET: Glad je osećaj izazvan nedostatkom hrane u organizmu, a gladovanje je potpuno ili delimično lišavanje organizma hrane potrebne za njegovo održavanje.
Potpuno gladovanje može biti voljno i prinudno. Ovo prvo je štrajk glađu, odbijanje uzimanja hrane iz protesta, e da bi se privlačenjem pažnje ostvario neki cilj. Prinudno gladovanje je obično posledica suša, poplava, ratova… Iako je redovna pojava u svetu, naročito u Africi, tako što u Srbiji nije zabeleženo, a nije da se nije ratovalo. Istina, u ovom, XXI veku za četvoro građana Srbije pretpostavlja se da su od gladi umrli: bili su stari, bolesni, iznemogli, a bližnji – rođaci ili komšije, svejedno je – kanda su ih zaboravili.
Od potpunog gladovanja daleko je češće delimično gladovanje: u organizam se hrana unosi, ali ne u dovoljnim količinama za normalno funkcionisanje, bilo da je reč o kvantitetu – nedovoljnoj količini hranljivih materija uopšte, ili kvalitetu – nedostatku nekih hranjivih materija, kao što su belančevine, mineralne soli i vitamini. Reč je o nezdravoj ishrani.
Posledice delimičnog gladovanja su iste kao i kod potpunog gladovanja, ali se ispoljavaju daleko sporije. Dugotrajno gladovanje, bilo potpuno ili delimično, izaziva promene u organizmu koje mogu biti dalekosežne. Posledice potpunog gladovanja su brzo mršavljenje, poremećaji unutrašnjih funkcija, opšta slabost i smrt, koja obično nastupa kada organizam izgubi 40-50 odsto originalne mase. Sa druge strane, posledica delimičnog gladovanja je neuhranjenost u slučaju kvantitativnog, a gojaznost u slučaju kvalitativnog gladovanja.
ZADOVOLJSTVO: Na konferenciji za medije, održanoj 16. oktobra, predsednik Fonda B92 Veran Marić je izjavio da je zadovoljan odzivom štrajkača: na taj dan dobrovoljno je gladovalo 676.280 ljudi iz cele Srbije i preko 80 zemalja sveta, kao i preko 400 kompanija i organizacija, koje su na različite načine dale svoj doprinos ovom projektu. Matić je posebno istakao primer kompanije Viktorija grupa, koja je pored donacije u hrani u vrednosti od 600.000 evra donirala i prevoz hrane do mesta gde će se distribuirati, što je dodatna važna donacija, jer bi se inače takva usluga morala platiti verovatno više od 50.000 evra. „Siguran sam da će ovaj potez biti inspirativan i za druga preduzeća, pojedince i različita udruženja i da će nam se na najbolji mogući način pridružiti.“
„Viktorija grup je do sada bila uvek za korak ispred u poslovanju i nadamo se da ćemo biti za korak ispred i u pružanju pomoći onima kojima je potrebna, ako već i nismo“, uzvratio je Zoran Mitrović, predsednik Upravnog odbora ove kompanije. „Iz tog razloga predložio bih da B92 pokrene još jednu akciju, ‘društveno najodgovornija Kompanija’, naravno iz privatnog sektora. Danas možemo videti u raznim novinama, na raznim sajtovima koliko je ko profitabilan, koliko je ko zaradio, a na ovaj način moglo bi se videti i koliko je ko od nas vratio i dao našem društvu, koliko ko brine o svojim zaposlenima, o članovima njihovih porodica i uopšte o okruženju.“
Sve u svemu – akcija je uspela, jedino što se ne zna koliko je novca pristiglo slanjem SMS-ova. Kako je objašnjeno na konferenciji za štampu, taj podatak će biti objavljen „nakon prebrojavanja glasova i dobijanja zvaničnih rezultata“. I eto, već četiri dana ništa. Koliki li je to posao u eri informatike?
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
