U ovom veku za četvoro građana Srbije pretpostavlja se da su umrli od gladi: bili su stari, bolesni, izmenogli, a bližnji – rođaci ili komšije, svejedno je – kanda su ih zaboravili
Fond B92 pokrenuo je još jedan humanitarni projekat – „Hrana za sve“. Po rečima Verana Matića, predsednika Upravnog odbora fonda, 700.000 građana Srbije živi sa prihodima manjim od 8360 dinara, što je po kriterijumima Svetske banke granica siromaštva, najmanje 150.000 dece gladuje, država nema ozbiljnu snažnu strategiju i ne može sama da reši ovako krupne probleme. „Zbog toga ćemo dominantno naše vreme, pored dnevnih obaveza, posvetiti akciji ‘Hrana za sve’ sa ciljem da rešimo konkretne probleme određenog broja najugroženijih. Ako uspemo u našim namerama, veoma brzo bi trebalo da se poveća broj javnih kuhinja, distributivnih centara hrane, da se počne s primenom novih mehanizama pomoći u hrani, osnovnim potrepštinama“, poručio je Matić i pozvao pojedince i kompanije da se uključe u inicijalnu akciju projekta „Štrajk glađu protiv gladi“: pojedince da pored jednodnevnog gladovanja pomognu akciju slanjem SMS-a na dati broj što će se tarifirati sa 100 dinara, koliko košta, kako je rekao, jedan obrok, a kompanije da daju prilog u naturi.
HRANA ZA SVE: Prikupljanje hleba nasušnog
„Akcija ‘Štrajk glađu protiv gladi’ samo je prvi korak u tom smeru“, piše na uvodnoj internet stranici www.strajkgladju.com. „Na Svetski dan borbe protiv gladi, 16. oktobra širom Srbije ljudi će se solidarisati sa gladnima uzdržavanjem od hrane. Ovo je prvenstveno simbolički čin koji nije sam sebi svrha, već način da se javnost pobudi da razmišlja o ovom problemu, da svi zajedno pozovemo kompanije da obezbede donacije. Štrajk je samo uvod u mnoštvo akcija koje će slediti i koje će biti od sasvim konkretne pomoći gladnima u Srbiji. Želimo da počnemo da gradimo kulturu doniranja. Da se ljudi i kompanije bore protiv gladi svakog dana. Kao što čovek svakog dana mora da jede.“
Inače, 16. oktobara 1945. godine osnovana je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) sa osnovnim ciljem da poboljša kvalitet ishrane i životni standard celokupnog svetskog stanovništva, 1979. godine taj datum ustanovljen je kao Svetski dan hrane, a 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv gladi.
KVANTITET ILI KVALITET: Glad je osećaj izazvan nedostatkom hrane u organizmu, a gladovanje je potpuno ili delimično lišavanje organizma hrane potrebne za njegovo održavanje.
Potpuno gladovanje može biti voljno i prinudno. Ovo prvo je štrajk glađu, odbijanje uzimanja hrane iz protesta, e da bi se privlačenjem pažnje ostvario neki cilj. Prinudno gladovanje je obično posledica suša, poplava, ratova… Iako je redovna pojava u svetu, naročito u Africi, tako što u Srbiji nije zabeleženo, a nije da se nije ratovalo. Istina, u ovom, XXI veku za četvoro građana Srbije pretpostavlja se da su od gladi umrli: bili su stari, bolesni, iznemogli, a bližnji – rođaci ili komšije, svejedno je – kanda su ih zaboravili.
Od potpunog gladovanja daleko je češće delimično gladovanje: u organizam se hrana unosi, ali ne u dovoljnim količinama za normalno funkcionisanje, bilo da je reč o kvantitetu – nedovoljnoj količini hranljivih materija uopšte, ili kvalitetu – nedostatku nekih hranjivih materija, kao što su belančevine, mineralne soli i vitamini. Reč je o nezdravoj ishrani.
Posledice delimičnog gladovanja su iste kao i kod potpunog gladovanja, ali se ispoljavaju daleko sporije. Dugotrajno gladovanje, bilo potpuno ili delimično, izaziva promene u organizmu koje mogu biti dalekosežne. Posledice potpunog gladovanja su brzo mršavljenje, poremećaji unutrašnjih funkcija, opšta slabost i smrt, koja obično nastupa kada organizam izgubi 40-50 odsto originalne mase. Sa druge strane, posledica delimičnog gladovanja je neuhranjenost u slučaju kvantitativnog, a gojaznost u slučaju kvalitativnog gladovanja.
ZADOVOLJSTVO: Na konferenciji za medije, održanoj 16. oktobra, predsednik Fonda B92 Veran Marić je izjavio da je zadovoljan odzivom štrajkača: na taj dan dobrovoljno je gladovalo 676.280 ljudi iz cele Srbije i preko 80 zemalja sveta, kao i preko 400 kompanija i organizacija, koje su na različite načine dale svoj doprinos ovom projektu. Matić je posebno istakao primer kompanije Viktorija grupa, koja je pored donacije u hrani u vrednosti od 600.000 evra donirala i prevoz hrane do mesta gde će se distribuirati, što je dodatna važna donacija, jer bi se inače takva usluga morala platiti verovatno više od 50.000 evra. „Siguran sam da će ovaj potez biti inspirativan i za druga preduzeća, pojedince i različita udruženja i da će nam se na najbolji mogući način pridružiti.“
„Viktorija grup je do sada bila uvek za korak ispred u poslovanju i nadamo se da ćemo biti za korak ispred i u pružanju pomoći onima kojima je potrebna, ako već i nismo“, uzvratio je Zoran Mitrović, predsednik Upravnog odbora ove kompanije. „Iz tog razloga predložio bih da B92 pokrene još jednu akciju, ‘društveno najodgovornija Kompanija’, naravno iz privatnog sektora. Danas možemo videti u raznim novinama, na raznim sajtovima koliko je ko profitabilan, koliko je ko zaradio, a na ovaj način moglo bi se videti i koliko je ko od nas vratio i dao našem društvu, koliko ko brine o svojim zaposlenima, o članovima njihovih porodica i uopšte o okruženju.“
Sve u svemu – akcija je uspela, jedino što se ne zna koliko je novca pristiglo slanjem SMS-ova. Kako je objašnjeno na konferenciji za štampu, taj podatak će biti objavljen „nakon prebrojavanja glasova i dobijanja zvaničnih rezultata“. I eto, već četiri dana ništa. Koliki li je to posao u eri informatike?
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
