U ovom veku za četvoro građana Srbije pretpostavlja se da su umrli od gladi: bili su stari, bolesni, izmenogli, a bližnji – rođaci ili komšije, svejedno je – kanda su ih zaboravili
Fond B92 pokrenuo je još jedan humanitarni projekat – „Hrana za sve“. Po rečima Verana Matića, predsednika Upravnog odbora fonda, 700.000 građana Srbije živi sa prihodima manjim od 8360 dinara, što je po kriterijumima Svetske banke granica siromaštva, najmanje 150.000 dece gladuje, država nema ozbiljnu snažnu strategiju i ne može sama da reši ovako krupne probleme. „Zbog toga ćemo dominantno naše vreme, pored dnevnih obaveza, posvetiti akciji ‘Hrana za sve’ sa ciljem da rešimo konkretne probleme određenog broja najugroženijih. Ako uspemo u našim namerama, veoma brzo bi trebalo da se poveća broj javnih kuhinja, distributivnih centara hrane, da se počne s primenom novih mehanizama pomoći u hrani, osnovnim potrepštinama“, poručio je Matić i pozvao pojedince i kompanije da se uključe u inicijalnu akciju projekta „Štrajk glađu protiv gladi“: pojedince da pored jednodnevnog gladovanja pomognu akciju slanjem SMS-a na dati broj što će se tarifirati sa 100 dinara, koliko košta, kako je rekao, jedan obrok, a kompanije da daju prilog u naturi.
„Akcija ‘Štrajk glađu protiv gladi’ samo je prvi korak u tom smeru“, piše na uvodnoj internet stranici www.strajkgladju.com. „Na Svetski dan borbe protiv gladi, 16. oktobra širom Srbije ljudi će se solidarisati sa gladnima uzdržavanjem od hrane. Ovo je prvenstveno simbolički čin koji nije sam sebi svrha, već način da se javnost pobudi da razmišlja o ovom problemu, da svi zajedno pozovemo kompanije da obezbede donacije. Štrajk je samo uvod u mnoštvo akcija koje će slediti i koje će biti od sasvim konkretne pomoći gladnima u Srbiji. Želimo da počnemo da gradimo kulturu doniranja. Da se ljudi i kompanije bore protiv gladi svakog dana. Kao što čovek svakog dana mora da jede.“
Inače, 16. oktobara 1945. godine osnovana je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) sa osnovnim ciljem da poboljša kvalitet ishrane i životni standard celokupnog svetskog stanovništva, 1979. godine taj datum ustanovljen je kao Svetski dan hrane, a 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv gladi.
KVANTITET ILI KVALITET: Glad je osećaj izazvan nedostatkom hrane u organizmu, a gladovanje je potpuno ili delimično lišavanje organizma hrane potrebne za njegovo održavanje.
Potpuno gladovanje može biti voljno i prinudno. Ovo prvo je štrajk glađu, odbijanje uzimanja hrane iz protesta, e da bi se privlačenjem pažnje ostvario neki cilj. Prinudno gladovanje je obično posledica suša, poplava, ratova… Iako je redovna pojava u svetu, naročito u Africi, tako što u Srbiji nije zabeleženo, a nije da se nije ratovalo. Istina, u ovom, XXI veku za četvoro građana Srbije pretpostavlja se da su od gladi umrli: bili su stari, bolesni, iznemogli, a bližnji – rođaci ili komšije, svejedno je – kanda su ih zaboravili.
Od potpunog gladovanja daleko je češće delimično gladovanje: u organizam se hrana unosi, ali ne u dovoljnim količinama za normalno funkcionisanje, bilo da je reč o kvantitetu – nedovoljnoj količini hranljivih materija uopšte, ili kvalitetu – nedostatku nekih hranjivih materija, kao što su belančevine, mineralne soli i vitamini. Reč je o nezdravoj ishrani.
Posledice delimičnog gladovanja su iste kao i kod potpunog gladovanja, ali se ispoljavaju daleko sporije. Dugotrajno gladovanje, bilo potpuno ili delimično, izaziva promene u organizmu koje mogu biti dalekosežne. Posledice potpunog gladovanja su brzo mršavljenje, poremećaji unutrašnjih funkcija, opšta slabost i smrt, koja obično nastupa kada organizam izgubi 40-50 odsto originalne mase. Sa druge strane, posledica delimičnog gladovanja je neuhranjenost u slučaju kvantitativnog, a gojaznost u slučaju kvalitativnog gladovanja.
ZADOVOLJSTVO: Na konferenciji za medije, održanoj 16. oktobra, predsednik Fonda B92 Veran Marić je izjavio da je zadovoljan odzivom štrajkača: na taj dan dobrovoljno je gladovalo 676.280 ljudi iz cele Srbije i preko 80 zemalja sveta, kao i preko 400 kompanija i organizacija, koje su na različite načine dale svoj doprinos ovom projektu. Matić je posebno istakao primer kompanije Viktorija grupa, koja je pored donacije u hrani u vrednosti od 600.000 evra donirala i prevoz hrane do mesta gde će se distribuirati, što je dodatna važna donacija, jer bi se inače takva usluga morala platiti verovatno više od 50.000 evra. „Siguran sam da će ovaj potez biti inspirativan i za druga preduzeća, pojedince i različita udruženja i da će nam se na najbolji mogući način pridružiti.“
„Viktorija grup je do sada bila uvek za korak ispred u poslovanju i nadamo se da ćemo biti za korak ispred i u pružanju pomoći onima kojima je potrebna, ako već i nismo“, uzvratio je Zoran Mitrović, predsednik Upravnog odbora ove kompanije. „Iz tog razloga predložio bih da B92 pokrene još jednu akciju, ‘društveno najodgovornija Kompanija’, naravno iz privatnog sektora. Danas možemo videti u raznim novinama, na raznim sajtovima koliko je ko profitabilan, koliko je ko zaradio, a na ovaj način moglo bi se videti i koliko je ko od nas vratio i dao našem društvu, koliko ko brine o svojim zaposlenima, o članovima njihovih porodica i uopšte o okruženju.“
Sve u svemu – akcija je uspela, jedino što se ne zna koliko je novca pristiglo slanjem SMS-ova. Kako je objašnjeno na konferenciji za štampu, taj podatak će biti objavljen „nakon prebrojavanja glasova i dobijanja zvaničnih rezultata“. I eto, već četiri dana ništa. Koliki li je to posao u eri informatike?
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
