Fudbalska valjaonica iz Sevojna

Đurđevdan je, što se kaže, bio baš berićetan za Užički kraj. Prvo su demokrate, na čelu sa svojim i svih predsednikom Tadićem, proslavile stranačku slavu, da bi posle u Sevojnu bilo još tog berićeta. Ajmo redom, slava bila u nov motel koji na periferiji Užica što se zove Bela zemnja: 700 stranačkih zvanica, ikona, taj švedski astal, salvete u stranačke boje… Pored stranačkih i svih predsednika Tadića, bio Šutanovac, još demokratskih ministara, bio i premijer Cvetković. Slavski kolač Tadić izlomio sa Šutanovac i Dušan Petrović. Tadić predsednički rek’o sve i o svemu, pa i to da politika ne sme biti iznad života, već u funkciji života. Još rek’o sve i o svemu, i rek’o članovima Demokratske stranke, i onima koji nameravaju da se učlane, da greše ukoliko misle da će time ostvariti ličnu korist, samo oni koji su spremni na težak rad su dobrodošli. Posle predsednik Tadić održ’o predavanje na Učiteljskom fakultetu, a premijer Cvetković posetio Valjaonicu bakra i Impol Seval u Sevojnu, i prisustvov’o potpisivanju Protokola o nameri osnivanja Slobodne zone Užice.

Istog đurđevdanskog dana, a po podne, na stadionu FK Sevojno, koji između proizvodnih hala i upravne zgrade Valjaonice bakra, odigrana utakmica polufinala Kupa Srbije, između FK Sevojno i Crvene zvezde. Bilo navijača, vele pet ‘iljada, viđeni i neki demokratski ministri, bilo tačno 499 policajaca, bilo i tog fudbala, domaćin pobedio sa 2:1, plasirao se u finale Kupa, i tako – pošto Partizan, kao drugi finalista, učestvuje u Ligi šampiona – obezbedio učešće u Kupu UEFA. Po utakmici bilo slavlje, pred novinarima, i svima se, zagrljeni i sa po pivo, pojavili predsednik FK Sevojno Dragan Subotić, koji direktor Valjaonice bakra, i predsednik Skupštine FK Sevojno Zoran Drakulić, koji većinski vlasnik Valjaonice. Drakulić rek’o, Izvanredan događaj, lepa utakmica, i Subotić se rek’o, Sevojno je ozbiljan klub. Posle bio nastavak slavlja, jok u Sevojnu, u onaj slavski motel na toj Beloj zemnji.

STVAR I SITUACIJA: Nekoliko dana po istorijskom događaju, pobede fabričkog kluba nad velikom Zvezdom, odemo na lice mesta, vidimo kakvi su stvar i situacija. Sevojno takoreći predgrađe Užica, nekoliko kilometara pre grada. Od Barske pruge, i tog magistralnog puta, pored ti’ proizvodnih hala valjaonica bakra i aluminijuma, sve skoro uzbrdo: kuće spratne, ograde, velika dvorišta, veliko drveće. Ima i tzv. centar, kafe bar „Kod Kuzmana“, pekara, još jedna pekara, velika osnovna škola, parkić sa bronzani cvet spomenikom Revoluciji, pošta, crkva, dužna zgrada u kojoj Odeljenje policijske uprave iz Užica. Ima i Mesna kancelarija, tu sekretar Mesne zajednice Sevojno, uđemo, koje uzmemo neke cifre i podatke, na mestu gospođa sekretar, velika frizura, velike i bele naušnice, ne bi mogla o ti podaci, predsednik daje ti podaci, kol’ko zna, po poslednjem popisu u MZ bilo oko 8000 stanovnika.

Istraživački mrdnemo u jednu od ti’ kafana, sagovornici nas uvode u temu, početkom 50-ih godina, kada je izgrađena Valjaonica bakra, formiran FK Radnički, koji posle post’o FK Sevojno. Bio to običan fabrički klub, takmičio se u te opštinske lige, nakon što je Zoran Drakulić postao većinski vlasnik Valjaonice, to se primetilo u učinku i plasmanu kluba. Predsednik kluba je Dragan Subotić, direktor Valjaonice, i on se pita za sve. Naiđe jedan što bio aktivan u klubu, zna sve podatke, već od 90-ih, bila bolja organizacija i više para, ali sve vezano za Subotića, sad se na to primio i Drakulić, i rezultati nisu izostali, članovi su Prve lige Srbije, imaju ambicija za viši rang, urađene tribine, svlačionice, obećan i sportski centar. Mora još jednom kaže, Subotić zadužio klub i Sevojno, sistem nagrađivanja fudbalera odličan, šta to znači, sve na vreme. Sagovornik sugeriše, da, ipak, treba napisati da je potreban bolji rad sa mlađim selekcijama, te da bi u sve trebalo uključiti i fudbalske radnike, a ne samo gazde i direktore.

Prođe jedna u neku modu, neke bermude sa dugmići na nogavice, nastavimo sa sagovornici o temi, Valjaonica bakra ulaže u fudbal, procene su pola miliona evra godišnje, dok Valjaonica aluminijuma, koju kupili Slovenci, ulaže u Kulturno-umetničko društvo koje ima preko 300 članova. Inače, obe valjaonice smanjile broj radnika, preko duplo, povećale produktivnost, izvoze preko 90 posto. I pored toga plate nisu neke, u Aluminijumu dosta veće. A fudbal, pobeda nad Zvezdom, taj izlazak u Evropu, doneli mnogo, doneli dosta. Dugo od Užičana smatrani građanima drugog reda, „seljaci iz Sevojna“, sad došlo vreme da preko tog fudbala naplate sve, pa oni su u Evropi, više nema da kažu da su iz Užica, jok brate, iz Sevojna, pokazaće Beogradu ko su na to finale Kupa sa Partizanom, ima idu svi, Drakulić obeć’o autobusa kol’ko ih bude.

GLAVNI BOS I FACA: Siđemo do taj stadion, teren zelen, jedna betonska, dve drvene montažne tribine, klupske prostorije. U sobi protokola sede, redom, sekretar kluba Dragić Nešković, generalni sekretar Milan Stanimirović, i blagajnik Ljubomir Vukotić. Kad ču o čem se radi, generalni sekretar ustade, ode,veli, poslom, ne može se u Evropu tek tako. Novinaru se na raspolaganje dade sekretar Dragić, mada nije u nekoj formi, sinoć slavio, dobio unuče, nije nešto spreman za razgovor, eto, u trenerci, a uvek u odelu. No, prevaziđemo nedostatke, sekretar uze bude iskren, na početku sezone cilj bio ulazak u Super ligu, u kupu radili od meča do meča, sve daju za pobedu, eliminisali čet’ri superligaša, Zvezdu, zasluženo došli do finala, Evrope. Utakmica sa Zvezdom bila događaj, što je dokaz da se radi na pravi način, idu u finale, predsednik Subotić baš u Beogradu, da dogovori ‘de će igrati evropske utakmice…

Iako su u sredini tabele Prve lige Srbije, još se nisu odrekli ulaska u Super ligu, ljudi koji rade ne predaju se, ako ne uđu ove godine planiraju sledeće, pripremiće ekipu za Evropu i sledeću sezonu, jedno tri-četiri prava igrača… Imaju igrače iz Beograda, Vojvodine, plaćaju korektno, mnogo ozbiljniji klub nego što to rang kazuje, nema mnogo ljudi, ali ima mnogo emocija. Nije on za temu budžeta, nije njegov okvir, pokazuje na blagajnika, blagajnik ustade, i ode, i on tim poslom, Dragić nastavi da to o budžetu može kaže okvirno, ne bi on o tome, zna se šta ko radi, pa eto 350 – 400 hiljada evra po sezoni, jeste, glavni finansijer Valjaonica, ali imaju prijatelje kluba sa mesečnim donacijama, sa donacijama ad hoc. Ali, mora da kaže, sve to zahvaljujući predsedniku Subotiću, on je glavni bos i najomiljenija faca. Bije ih glas da imaju mnogo para, ali nije tako, samo vode računa o svakom dinaru, i što obećaju ispune, imaju igrače iz Beograda, Zrenjanina, igrači vezani za klub, trener Stamenković, koji ima evropska shvatanja fudbala, doš’o na tri meseca, ost’o nekoliko godina, ost’o preko nekoliko godina.

Rade javno, ništa za sakriti, tako sa sve obaveze, imaju podršku rukovodstva, tu gospodin Drakulić, koji predsednik Skupštine kluba, tu gospodin Subotić, predsednik kluba, čovek kakvih je malo u Srbiji, maksimalno ih podržavaju, imaju 19 profesionalnih ugovora sa igračima, radni staž, socijalno, sve imaju, tu je i nekoliko stipendista iz mlađih kategorija. Treba tu još četiri-pet dobrih igrača, treba i prošire prostorije, naprave veći kapacitet, teretanu, tribine u obliku potkovice, pomoćni teren sa veštačkom travom, ipak su klub sa najvišim ambicijama. Sve to prate i navijači, cela varoš uz njih, neke stvari, ipak, ne može shvati, to sa sportskom štampom, stalno pišu da je na utakmicama manje navijača, ako ne mogu da afirmišu, ne treba ni da smanjuju.

Sekretar nas, jopet se izvinjavajući što je u trenerci, povede u obilazak prostorija, svlačionica za goste, svlačionica za sudije, pločice, tuševi, sve novo, imaju i grejanje, zađemo i s druge strane, s druge strane pres sala, sekretar pokaza i malu kuhinju, otvori i jedan šuber, šta to, šta tamo, pogledamo, veći ovalni sto sa kožnim stolicama, to mali restoran, samo za rukovodstvo, tu analiziraju utakmice…

Vratimo se u taj i tzv. centar varoši, u kafani „Kod Kuzmana“ jedan, videvši kako mu pajtos za stolom stavlja led u čašu sa pivom, ima repliku, u špricer led i nekako, u pivo, nikako, i nastavlja prekinut razgovor, Okrenem Tarabu na mobilni i pitam kako mi je čo’ek rek’o… Jopet prođe ona što tera neku modu sa bretele i dugmići na nogavice bermuda, sednemo u taksi do Užica. Taksista mlađi momak, iz Sevojna, vozi sedam km do Užica za 40 dinara, takav život. Gled’o fudbal, kako nije, bilo pa prošlo, bila utakmica, svi se razišli, i gotovo. Uključuje se i penzioner, koji isto do Užica za 40 dinara, ništa nije dobro, gde ima dobro, sve je to sa taj fudbal svuda isto, j…. fudbal, nema to veze sa životom. A u Beograd, na finale, ima idu, i to obavezno, ali ako Drakulić plati. Stigosmo u Užice, soliteri, poslepodnevna gužva, u centru, gde taj veliki tzv. Titov trg, do ulice veći deo trotoara crn, taze asfaltiran, čerez i u čast đurđevdanske slave demokrata.