„Fenomen“ Karić i njegov bagaž

Pokret Snaga Srbije – Bogoljub Karić izdao je prošle nedelje, u finišu kampanje za lokalne izbore, luksuznu publikaciju koja je distribuirana kao dodatak nekih dnevnih listova. U ovom propagandnom materijalu objavljeno je više od 50 fotografija (sa i bez brkova) čoveka koji je do pre nekoliko meseci bio poznat uglavnom po svom bogatstvu i sposobnosti prilagođavanja okolnostima i vremenu u kome živi, a od nedavno i po snažnim političkim ambicijama i uverenju kako „ima misiju“ da izgradi snažnu Srbiju.

Između mnogih fotografija Bogoljuba Karića, u ovoj predizbornoj publikaciji našlo se mesta i za ponešto teksta u kome se o lideru Pokreta Snaga Srbije uglavnom govori u „pijanim superlativima“. Da bi sve ipak izgledalo i nešto objektivnije i nepristrasnije, priređivači ovog propagandnog materijala izvukli su i nekoliko „analitičkih uzoraka uzetih iz stručnih publikacija i štampe“. Jedan od tih „uzoraka“ pod naslovom „izborni fenomen Karić“ izvučen je i iz „Vremena“ od 24. juna ove godine, ali se to nigde ne pominje, već se navodi isključivo ime autora Nenada Lj. Stefanovića. Iz obimnog teksta koji je „Vreme“ zaista posvetilo fenomenu junskog izbornog uspeha Bogoljuba Karića, istrgnuto je nekoliko citata i zalepljeno na način koji predstavlja klasičnu povredu autorskih prava. Čak i kada se uzme u obzir da se u ovakvim propagandnim materijalima obično koristi princip „tampona u ušima“ i potencijalnim biračima nudi samo ono što u datom trenutku odgovara nekom pojedincu ili partiji, način na koji je citiran tekst objavljen u „Vremenu“ spada u očigledne zloupotrebe.

Propagandnom timu gospodina Karića verovatno se učinilo da bi u politički bagaž njihovog šefa trebalo da stane samo ono što je nastalo u Bogoljubovoj fazi bez brkova – činjenica da se za veoma kratko vreme nametnuo kao relevantna ličnost na političkoj sceni Srbije. Po tom kriterijumu su i izabrani delovi teksta obajvljeni u „Vremenu“ 24. juna. Autor tog teksta Nenad Lj. Stefanović bavio se, međutim, „fenomenom Bogoljub“ pre svega kroz pitanje – kako je čovek koji se u Srbiji obogatio u vreme dok je većina njenih građana tonula ka siromaštvu, za samo nekoliko nedelja postao za mnoge građane te iste države tako ubedljiv zaštitnik sirotinje. Odnosno, čime se to višestruki dobitnik tranzicije kvalifikovao da govori kao advokat svih gubitnika tranzicije i kako je dospeo u poziciju da po zapuštenim fabričkim dvorištima drma lance i katance postavljane pre svega u vreme dok je on lično sedeo uz skute vlasti koja je ekonomski obogaljivala Srbiju. „Vreme“ se dakle bavilo „fenomenom Karić“ i sa i bez brkova – i onim ranijim Bogoljubom, koji svoju životnu filozofiju definiše rečenicom „ako nemaš vlast ili nisi uz nju, poslednji si sluga“, i ovim sadašnjim, kome se čini da ima misiju. I onim koji investira u svetske promocije knjiga Mirjane Marković i ovim koji investira u sopstvenu političku promociju i snagu. I u junu kada je taj tekst objavljen i sada, smatrali smo da je Bogoljub Karić i jedno i drugo, sve u svoje vreme i sve u skladu sa onom neverovatnom sposobnošću da se prilagodi okolnostima i vremenu u kome živi.

Istrzanjem citata koji osvetljavaju samo jednu stranu „fenomena Karić“ i pažljivim biranjem političkog bagaža koji šef mora da ponese, ne nabacuje se na brzinu politička snaga.