Ne bilo amfibija, pontonskih mostova, ali sve je prštalo od čuvanja tradicije, od svečanog defilea 2000 učesnika do aviona na nebesa, vojvode Miše, sa ađutanti, na bini. Do rekorda je falio samo taj golub, koga je, da je sreće, mog’o i vojvoda Toma da pusti
Još s proleća, i ranije, stigla radosna vest da će na kopovima Rudarskog basena Kolubara, u povodu 100 godina od Kolubarske bitke, biti odigrano Kolo mira sa 10.000 učesnika, kojim će se svetu poslati poruka mira i solidarnosti. Kako javio Goran Perišić, predsednik Organizacionog odbora, i šef na kabinet direktor „Kolubare“, ideja čuvara tradicije Dragiše Simića, predsednika udruženja „Prela i posela“, prihvaćena oberučke, interesovanje veliko i rekordno, svi podržali, dvojica vladika podržali, biće pozvani ambasadori zemalja učesnica Prvog rata… Gospodin Perišić najavio i orkestar Vojske Srbije, vod Vojske za počasni plotun, pontonske mostove na kojima će se igrati kolo, amfibije koje će proći ispod površine jezera, sa istoka na zapad, i tako simbolizovati proboj fronta, a iz amfibija će izaći srpski vojnici sa uniformama iz Prvog rata… Kako je gospodin Perišić dodao, „Kolubara“ je, kao izuzetno društveno odgovorna kompanija, organizaciju Kola mira shvatila kao svoju obavezu da se časno oduže nastradalim vojnicima i civilima!
No, i međutim, majske poplave su uticale da se „Kolubara“ povuče iz velikog projekta, tako da je sve spalo na opštinu Lazarevac i gospodina čuvara tradicije Dragišu. Lično gospodin Dragiša objavio da se od Kola mira ne odustaje, biće defile, pucanj iz topa, puštanje golubova i kolo Kolubarski vez. I jošte, sve će se snimati iz aviona, “ posle manifestacije uradićemo foto-monografiju sa svim učesnicima, kao i čitav set video-zapisa, koji će ostati kao uspomena i sećanje na obeležavanje stogodišnjice slavne Kolubarske bitke“.
DAJTE APLAUZ: Dakle, nedelja, tačno 14. septembar 2014. Glavna plus pešačka ulica u Lazarevcu, niz tezgi, ima te narodne radinosti, zastava, majica, meda, opančića, flaša i čokanjčića, još te umetnosti. Tu bina sa šerenice scenografiju, veliki natpis 100 godina Kolubarske bitke, jošte piše Kolo mira, i piše Prela i posela. Preko zvučnika ide ta muzika, “ Seljaci su pred Evropom branili slobode čast/ mirno vojske celog sveta pred opankom u počast“… pa taj refren „Gedžo, cokulo/projo, motiko“…
Na padini iznad bine sabili se članovi raznih folkolornih društava, na brdu Crkva sa Spomen-kosturnicom, u kojoj su sahranjeni i srpski, i austrougarski vojnici. Pred crkvom ima narod, i naročito ima ljudi u te razne fundus oficirske uniforme. Ima i konj, na koga se prvo pope devojka u štrikan komplet, pa se pope momče, koje od glave do pete beše u srpsku trobojku, trobojka šešir, kravata, košulja, pantalone, trobojka i cipele u uzengijama. Trobojka momče poleže po konju pa komandova da ga slikaju, ali tako da se vidi crkva.
Folkloristi na padini su na muzičku komandu prisedali i ustajali, i sve aplaudirali. Kad, komandovaše da „oficiri“ siđu među igrače, siđoše tri junaka u te od pete do glave junačke sa vašarsko ordenje uniforme, pričekaše donesu i zastavu, pa glavni čuvar tradicije i identiteta gospodin Dragiša Simić što ga viču Runda tri puta viknu, Bog čuva Srbiju, a svi, sa oficiri na čelu, odgovoriše, Živela Srbija!
Ondak se štab manifestacije pope do crkve, gospodin Dragiša Runda uze vidi šta je sa avionom koji treba nadleće i snima, nastavi daje još komandi na koje se čekalo. Pred crkvu upade ganci muzika koja je pratila svadbu, gospodin Dragiša i oficiri, krenuše tamo, na drugu stranu. Tamo i na drugu stranu, u koloni, krenuše i folkloristi i ostalo što se smatralo učesnicima.
Sve se to pojavi dole u glavnoj ulici, u taj defile učesnika. Napred jedan uniformisani na konju, a za njima gospodin Dragiša sa folklor decu, desnu stranu drži glavni vašar oficir, sa tu vojvodsku lentu, uniformu specijalno plave boje. Dragiša okupljenom narodu podviknu, Dajte aplauz, svi dadoše aplauz, defile, uz kolce zastajkivanje, stade polako da napreduje.
Defile uze da defiluje, to zatraja, javi se voditelj specijalista za ‘vake manifestacije, objavi da će se svi vratiti da odigraju Kolo mira Lazarevac 2014. Voditelju priđe jedan iz opštine Lazarevac, da sugestije, on ga upita da li da najavljuje pucanje iz topa, puštanje golubova, ovaj odgovori da će biti ono što će biti. Voditelj nastavi radi pos’o, uze zahvaljuje na medijskoj podršci, iako nije bilo ni jedne kamere, pozdravi RTS, Studio B… lično i personalno reportera lista „Vreme“, koji se čita u zemlji i širom sveta, Dragiša mu oduze mikrofon, kakvi medijski sponzori, on ovde komanduje.
Na binu izađe crkveni hor u crvene majice, levo stadoše oni fundus oficiri, desno još toga na čelu sa gospodin Dragiša, javi se voditelj: Dame i gospodo, svi koji putem medija gledate nas u Srbiji, regionu i širom sveta, ovo je veliki dan u susret 100-godišnjici Kolubarske bitke, u opštini Lazarevac okupili smo se da odigramo najveće na svetu kolo mira, i da tako pozdravimo svoj narod i čitav svet. Hor uze otpeva himnu, oni vašar oficiri se usturiše u počasni pozdrav.
IMA U STATUTU: Reč dobi gospodin Dragiša, osnivač Centra za negu tradicije, koji, sa gradskom opštinom Lazarevac, glavni organizator. Istupi gospodin Dragiša, pa podviknu, Dobar dan Kolubaro, dobar dan Srbijo… pa nastavi u toj prozi i stihu, Dobro došli Kolubarskom kraju, na pročelje srpskom običaju, igraćemo, pevaćemo, nek se kolo vije, sačuvajmo dušu tradicije… Javi se, u civilu, predsednik Veterana ratnika Srbije: Dolazim ispred Veterana ratnika Srbije, mi smo učesnici i potomci svih ratova, mi putujemo po celom svetu i odajemo poštu našim junacima…
Voditelj najavi zamenika predsednika opštine Lazarevac, koji je baš ličio na zamenika, Dragi Lazarevčani, dragi gosti iz zemlje i sveta… ova manifestacija je početak obeležavanja 100 godina Kolubarske bitke… meni je veliko zadovoljstvo da manifestaciju proglasim otvorenom. Ne bilo pucnja iz topa, najavljenog puštanja golubova, voditelj pozva vojvodu Mišu Vesića, u onu uniformu specijalne plave boje, da sa svojim oficirima dođe na sredinu bine, ovde. Vojvoda stade ovde, primače se hor, ratni veterani, još tije uniformi, lično gospodin Dragiša sa svoju šajkaču stade gde treba, pa voditelj najsvečanijim tonom reče: Ovo je scena koju čekamo, draga publiko, dragi gosti, svi koji nas pratite putem medija, u direktnom prenosu, ili odloženom, sada će se zaigrati veličanstveno kolo, a vojvoda Miša će dati komandu, Vojvodo, izvolite!
Istupi Vojvoda u uniformi specijalne plave boje, koju su krasile lažno zlato đinđuve i lente, pa baš spektakularno podviknu, Srpski rode, i 3x ponovi, Bog čuva Srbiju. Svi 3x odgovoriše, Živela Srbija, a vojvoda, neka bude zapisano, reče istorijsko: Srpska omladino, pokažite im Kolubarski vez, Počnite! U kolo se do’vati bina, u kolo se uhvati cela ulica, deca u folkloru, prisutni narod, gde koja Četnik majica, i vašar Vojevoda, sa svoji vašar ađutanti, siš’o s bine da doprinos, pa sve tako, i dalje, uzduž i popreko. Završi se i to kolo mira za Ginisa, voditelj objavi da će sva folklorna društva, pa dokle bude trajalo, nastupiti.
Za kraj, uz asistenciju grande voditelja, bi specijalno obraćanje medijima gospodina čuvara tradicije Dragiše. Dragiša gospodin zahvali bogu na lepom vremenu, isto tako dade zahvalu za 2000 učesnika iz zemlje i rasejanja, a zahvali i našim precima koji su pre 100 godina pobedili. Kolo je bilo veliko, ali nije dovoljno za Ginisa, ovo je samo najava, trebaće im veća podrška od vlasti, i od vrha, i na dole. Nastavljaju, radiće svuda program, poziva sve da se priključe. Crkveni hor je otvorio, imali su veliku podršku crkve, zvali su i predsednika, premijera, nisu dobili nikakav odgovor, ali su imali zamenika predsednika opštine, zadovoljni su. Pucanje iz topa i golubove nisu imali, iz tehničkih razloga, zato imali pozdrav Bog čuva Srbiju, to bio znak za početak, imali i avion koji sve snim’o iz vazduha. Gospodin vojvoda, koji dao znak za početak, je gospodin Miša, jedini vojvoda, ne bi ulazio u detalje, oni u statutu imaju obavezu da poštuju pretke i čuvaju tradiciju!
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
