fotografije: d. todorović
Ne bilo amfibija, pontonskih mostova, ali sve je prštalo od čuvanja tradicije, od svečanog defilea 2000 učesnika do aviona na nebesa, vojvode Miše, sa ađutanti, na bini. Do rekorda je falio samo taj golub, koga je, da je sreće, mog’o i vojvoda Toma da pusti
Još s proleća, i ranije, stigla radosna vest da će na kopovima Rudarskog basena Kolubara, u povodu 100 godina od Kolubarske bitke, biti odigrano Kolo mira sa 10.000 učesnika, kojim će se svetu poslati poruka mira i solidarnosti. Kako javio Goran Perišić, predsednik Organizacionog odbora, i šef na kabinet direktor „Kolubare“, ideja čuvara tradicije Dragiše Simića, predsednika udruženja „Prela i posela“, prihvaćena oberučke, interesovanje veliko i rekordno, svi podržali, dvojica vladika podržali, biće pozvani ambasadori zemalja učesnica Prvog rata… Gospodin Perišić najavio i orkestar Vojske Srbije, vod Vojske za počasni plotun, pontonske mostove na kojima će se igrati kolo, amfibije koje će proći ispod površine jezera, sa istoka na zapad, i tako simbolizovati proboj fronta, a iz amfibija će izaći srpski vojnici sa uniformama iz Prvog rata… Kako je gospodin Perišić dodao, „Kolubara“ je, kao izuzetno društveno odgovorna kompanija, organizaciju Kola mira shvatila kao svoju obavezu da se časno oduže nastradalim vojnicima i civilima!
No, i međutim, majske poplave su uticale da se „Kolubara“ povuče iz velikog projekta, tako da je sve spalo na opštinu Lazarevac i gospodina čuvara tradicije Dragišu. Lično gospodin Dragiša objavio da se od Kola mira ne odustaje, biće defile, pucanj iz topa, puštanje golubova i kolo Kolubarski vez. I jošte, sve će se snimati iz aviona, “ posle manifestacije uradićemo foto-monografiju sa svim učesnicima, kao i čitav set video-zapisa, koji će ostati kao uspomena i sećanje na obeležavanje stogodišnjice slavne Kolubarske bitke“.
DAJTE APLAUZ: Dakle, nedelja, tačno 14. septembar 2014. Glavna plus pešačka ulica u Lazarevcu, niz tezgi, ima te narodne radinosti, zastava, majica, meda, opančića, flaša i čokanjčića, još te umetnosti. Tu bina sa šerenice scenografiju, veliki natpis 100 godina Kolubarske bitke, jošte piše Kolo mira, i piše Prela i posela. Preko zvučnika ide ta muzika, “ Seljaci su pred Evropom branili slobode čast/ mirno vojske celog sveta pred opankom u počast“… pa taj refren „Gedžo, cokulo/projo, motiko“…
Na padini iznad bine sabili se članovi raznih folkolornih društava, na brdu Crkva sa Spomen-kosturnicom, u kojoj su sahranjeni i srpski, i austrougarski vojnici. Pred crkvom ima narod, i naročito ima ljudi u te razne fundus oficirske uniforme. Ima i konj, na koga se prvo pope devojka u štrikan komplet, pa se pope momče, koje od glave do pete beše u srpsku trobojku, trobojka šešir, kravata, košulja, pantalone, trobojka i cipele u uzengijama. Trobojka momče poleže po konju pa komandova da ga slikaju, ali tako da se vidi crkva.
Folkloristi na padini su na muzičku komandu prisedali i ustajali, i sve aplaudirali. Kad, komandovaše da „oficiri“ siđu među igrače, siđoše tri junaka u te od pete do glave junačke sa vašarsko ordenje uniforme, pričekaše donesu i zastavu, pa glavni čuvar tradicije i identiteta gospodin Dragiša Simić što ga viču Runda tri puta viknu, Bog čuva Srbiju, a svi, sa oficiri na čelu, odgovoriše, Živela Srbija!
Ondak se štab manifestacije pope do crkve, gospodin Dragiša Runda uze vidi šta je sa avionom koji treba nadleće i snima, nastavi daje još komandi na koje se čekalo. Pred crkvu upade ganci muzika koja je pratila svadbu, gospodin Dragiša i oficiri, krenuše tamo, na drugu stranu. Tamo i na drugu stranu, u koloni, krenuše i folkloristi i ostalo što se smatralo učesnicima.
Sve se to pojavi dole u glavnoj ulici, u taj defile učesnika. Napred jedan uniformisani na konju, a za njima gospodin Dragiša sa folklor decu, desnu stranu drži glavni vašar oficir, sa tu vojvodsku lentu, uniformu specijalno plave boje. Dragiša okupljenom narodu podviknu, Dajte aplauz, svi dadoše aplauz, defile, uz kolce zastajkivanje, stade polako da napreduje.
Defile uze da defiluje, to zatraja, javi se voditelj specijalista za ‘vake manifestacije, objavi da će se svi vratiti da odigraju Kolo mira Lazarevac 2014. Voditelju priđe jedan iz opštine Lazarevac, da sugestije, on ga upita da li da najavljuje pucanje iz topa, puštanje golubova, ovaj odgovori da će biti ono što će biti. Voditelj nastavi radi pos’o, uze zahvaljuje na medijskoj podršci, iako nije bilo ni jedne kamere, pozdravi RTS, Studio B… lično i personalno reportera lista „Vreme“, koji se čita u zemlji i širom sveta, Dragiša mu oduze mikrofon, kakvi medijski sponzori, on ovde komanduje.
Na binu izađe crkveni hor u crvene majice, levo stadoše oni fundus oficiri, desno još toga na čelu sa gospodin Dragiša, javi se voditelj: Dame i gospodo, svi koji putem medija gledate nas u Srbiji, regionu i širom sveta, ovo je veliki dan u susret 100-godišnjici Kolubarske bitke, u opštini Lazarevac okupili smo se da odigramo najveće na svetu kolo mira, i da tako pozdravimo svoj narod i čitav svet. Hor uze otpeva himnu, oni vašar oficiri se usturiše u počasni pozdrav.
IMA U STATUTU: Reč dobi gospodin Dragiša, osnivač Centra za negu tradicije, koji, sa gradskom opštinom Lazarevac, glavni organizator. Istupi gospodin Dragiša, pa podviknu, Dobar dan Kolubaro, dobar dan Srbijo… pa nastavi u toj prozi i stihu, Dobro došli Kolubarskom kraju, na pročelje srpskom običaju, igraćemo, pevaćemo, nek se kolo vije, sačuvajmo dušu tradicije… Javi se, u civilu, predsednik Veterana ratnika Srbije: Dolazim ispred Veterana ratnika Srbije, mi smo učesnici i potomci svih ratova, mi putujemo po celom svetu i odajemo poštu našim junacima…
Voditelj najavi zamenika predsednika opštine Lazarevac, koji je baš ličio na zamenika, Dragi Lazarevčani, dragi gosti iz zemlje i sveta… ova manifestacija je početak obeležavanja 100 godina Kolubarske bitke… meni je veliko zadovoljstvo da manifestaciju proglasim otvorenom. Ne bilo pucnja iz topa, najavljenog puštanja golubova, voditelj pozva vojvodu Mišu Vesića, u onu uniformu specijalne plave boje, da sa svojim oficirima dođe na sredinu bine, ovde. Vojvoda stade ovde, primače se hor, ratni veterani, još tije uniformi, lično gospodin Dragiša sa svoju šajkaču stade gde treba, pa voditelj najsvečanijim tonom reče: Ovo je scena koju čekamo, draga publiko, dragi gosti, svi koji nas pratite putem medija, u direktnom prenosu, ili odloženom, sada će se zaigrati veličanstveno kolo, a vojvoda Miša će dati komandu, Vojvodo, izvolite!
Istupi Vojvoda u uniformi specijalne plave boje, koju su krasile lažno zlato đinđuve i lente, pa baš spektakularno podviknu, Srpski rode, i 3x ponovi, Bog čuva Srbiju. Svi 3x odgovoriše, Živela Srbija, a vojvoda, neka bude zapisano, reče istorijsko: Srpska omladino, pokažite im Kolubarski vez, Počnite! U kolo se do’vati bina, u kolo se uhvati cela ulica, deca u folkloru, prisutni narod, gde koja Četnik majica, i vašar Vojevoda, sa svoji vašar ađutanti, siš’o s bine da doprinos, pa sve tako, i dalje, uzduž i popreko. Završi se i to kolo mira za Ginisa, voditelj objavi da će sva folklorna društva, pa dokle bude trajalo, nastupiti.
Za kraj, uz asistenciju grande voditelja, bi specijalno obraćanje medijima gospodina čuvara tradicije Dragiše. Dragiša gospodin zahvali bogu na lepom vremenu, isto tako dade zahvalu za 2000 učesnika iz zemlje i rasejanja, a zahvali i našim precima koji su pre 100 godina pobedili. Kolo je bilo veliko, ali nije dovoljno za Ginisa, ovo je samo najava, trebaće im veća podrška od vlasti, i od vrha, i na dole. Nastavljaju, radiće svuda program, poziva sve da se priključe. Crkveni hor je otvorio, imali su veliku podršku crkve, zvali su i predsednika, premijera, nisu dobili nikakav odgovor, ali su imali zamenika predsednika opštine, zadovoljni su. Pucanje iz topa i golubove nisu imali, iz tehničkih razloga, zato imali pozdrav Bog čuva Srbiju, to bio znak za početak, imali i avion koji sve snim’o iz vazduha. Gospodin vojvoda, koji dao znak za početak, je gospodin Miša, jedini vojvoda, ne bi ulazio u detalje, oni u statutu imaju obavezu da poštuju pretke i čuvaju tradiciju!
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
