Evropska agenda – Brza pruga do Brisela

Odluka Evropske komisije da nastavi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom nakon više od godinu dana prekida ne predstavlja veliko iznenađenje. Pozitivni signali iz Evropske unije počeli su da stižu praktično od objavljivanja prvih izbornih rezultata koji su nagoveštavali formiranje demokratske vlade sa relativno komotnom većinom u parlamentu. Stepen ohrabrivanja iz Brisela povećavao se sa problemima u procesu pregovora o formiranju Vlade da bi garancije podrške Unije Srbiji stigle već u noći njenog izbora u Skupštini. Prvih mesec dana rada Vlade pokazalo je da postoji ne samo politička volja već i operativna sposobnost da se realizuje saradnja sa Tribunalom u Hagu, u onoj meri u kojoj je to bilo potrebno kako bi se pregovori sa Evropskom unijom nastavili. Dakle, imamo prvi konkretan rezultat u procesu evropske integracije i izašli smo iz minusa. Nastavkom pregovora smo, međutim, za sada samo stekli pravo da nastavimo sa radom kako bismo se u razumnom roku našli i u plusu.

ZVANIČNE I TEHNIČKE RUNDE: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja prvu konkretnu fazu integracije u Evropsku uniju, s obzirom na to da sadrži određen stepen obavezivanja Unije u odnosu na državu koja je potencijalni kandidat za članstvo. Za razliku od drugih zemalja regiona, koje su, sa izuzetkom Bosne i Hercegovine, Sporazum potpisale u relativno kratkim rokovima, proces pregovora Srbije sa Unijom traje od jeseni 2005. godine. Razlog za to nalazi se u činjenici da se više od godinu dana uopšte nije pregovaralo usled nesaradnje Srbije sa Haškim tribunalom. U tom smislu, u vitalnom interesu Srbije je da pregovore završi i potpiše Sporazum do kraja 2007. godine, kako bi se početkom naredne godine krenulo sa njegovom efektivnom primenom.

U kontekstu tehnike i dinamike samog toka pregovora, ne postoje ozbiljnije smetnje za potpisivanje Sporazuma do kraja tekuće godine. Agenda predviđa održavanje jedne zvanične i dve tehničke runde pregovora koje će prema najavama iz Brisela biti završene do kraja leta. Prva, zvanična runda koja formalno označava nastavak prekinutih pregovora održana je 13. juna u Briselu i predstavlja obnovu političkog dijaloga između Srbije i Evropske unije. S druge strane, zakazivanje pregovora u najkraćem mogućem roku i pre završetka posete Karle del Ponte Beogradu pokazuje jasno izraženu političku volju Unije da obnovi narušeno poverenje u odnosima sa Srbijom, kao i opšti porast kredibiliteta zemlje nakon perioda političke krize i nestabilnosti. Izvesni problemi, međutim, mogu nastati nakon okončanja samog pregovaračkog procesa i oni se kreću u dva osnovna pravca. Tehnika potpisivanja Sporazuma podrazumeva relativno komplikovanu proceduru unutar Evropske unije koja nema političku konotaciju, ali može biti dugotrajna. S obzirom na nespornu političku volju Brisela da proces maksimalno ubrza, kao i interes Srbije da u narednom periodu učini sve da nadoknadi izgubljenih godinu dana, može se očekivati intenzivna aktivnost Vlade Srbije na konačnom usaglašavanju teksta i spremnost na potpisivanje Sporazuma do kraja godine. Drugi problem je političke prirode i odnosi se na neophodnost okončanja saradnje sa Haškim tribunalom. Prema većini interpretacija zvanične pozicije Brisela može se zaključiti da Sporazum neće biti potpisan bez izručenja preostalih optuženih Tribunalu. S druge strane, osnovni kriterijumi prema kojima će se procenjivati saradnja ogledaće se u stepenu političke volje i operativne realizacije saradnje od strane srpskih nadležnih institucija. S obzirom na to da je saradnja sa Haškim tribunalom jedan od osnovnih prioriteta rada Vlade, kao i da je u interesu Srbije što skorije zatvaranje tog pitanja, realno je očekivati završetak saradnje u razumnom roku čime će se otkloniti sumnja u mogućnost skorog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

EKONOMIJA, OSAMDESET ODSTO: U odnosima sa Evropskom unijom, Sporazum predstavlja formalnu institucionalizaciju procesa evropske integracije. Pored činjenice da se radi o prvom ugovornom odnosu sa Unijom, on uspostavlja obostrana prava i obaveze koji imaju za cilj učvršćivanje međusobnih političkih, ekonomskih i institucionalnih veza. U političkom smislu, Sporazum je preduslov i prvi korak ka punopravnom članstvu. Ekonomski deo, koji čini oko osamdeset odsto teksta, uspostavlja osnovu za liberalizaciju trgovine sa Evropskom unijom i otvoren pristup našoj privredi na evropsko tržište. U uslovima globalizacije i realne neodrživosti malih i zatvorenih privreda, slobodan pristup na jedno od najrazvijenijih svetskih tržišta predstavlja značajnu privilegiju. S druge strane, usled potrebe zaštite domaće privrede od potencijalno razarajućeg ulaska na evropsko tržište koje funkcioniše po principima slobodne konkurencije, Sporazum predviđa prelazne rokove do potpune liberalizacije trgovine, posebno u odnosu na proizvode koje Srbija označava kao posebno osetljive. Konačno, Sporazumom se uspostavljaju zajedničke institucije Srbije i Evropske unije čiji je osnovni zadatak praćenje njegove primene, kao i dijalog na različitim nivoima u cilju uspešnog nastavka procesa evropske integracije.

Primarni cilj Srbije nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jeste sticanje statusa kandidata za članstvo u najkraćem mogućem roku. Države kandidati uživaju visok stepen sigurnosti u pogledu ulaska u Evropsku uniju, kao što je pristup evropskim fondovima u većoj meri nego što je to trenutno slučaj sa Srbijom. Prema aktuelnoj budžetskoj projekciji Evropske unije, Srbija kao potencijalni kandidat za članstvo ima pravo na oko 190 miliona evra na godišnjem nivou iz evropskih fondova. Zemlje kandidati, kao što su Hrvatska i Makedonija, imaju pravo na minimum dvostruki iznos, kao i mogućnost da sredstva iskoriste za razvoj ljudskih resursa, poljoprivredni i ruralni razvoj i projekte iz oblasti regionalne saradnje. Upotreba sredstava u Srbiji je sa druge strane ograničena na oblasti izgradnje institucionalnih kapaciteta države i prekograničnu saradnju. Razloge za ovakvu raspodelu treba tražiti u nameri Evropske unije da u prvom redu pomogne jačanje kapaciteta institucija za sprovođenje reformi, usklađivanje zakonodavstva sa evropskom regulativom i efikasno uvođenje i sprovođenje evropskih standarda u oblastima u kojima je postignuta njihova potpuna unifikacija.

DVA CILJA DO 2008: Evropska agenda Vlade Srbije do kraja 2008. godine sadrži dva osnovna cilja na čijem ostvarivanju će se raditi paralelno. Jedan podrazumeva sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a drugi stavljanje Srbije na takozvanu belu Šengen listu. S obzirom na to da su oba cilja veoma ambiciozno postavljena, potrebno je da sve aktivnosti na njihovom ostvarivanju budu sprovedene brzo i efikasno, kao i da na nivou državne politike uživaju status najviših prioriteta. Dobijanje statusa kandidata prevashodno zavisi od uspešne primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i od ispunjavanja svih političkih kriterijuma za članstvo. U okviru političkih prioriteta najznačajniji su stabilnost institucija, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, mehanizmi za uspostavljanje nezavisnog pravosuđa i jačanje građanskog društva u najširem smislu. Praktično posmatrano, Srbija mora ne samo pojačati zakonodavnu aktivnost već i obezbediti efektivnu primenu usvojenih propisa. U narednih godinu dana biće neophodno pokazati da je Srbija država u kojoj funkcionišu demokratske vrednosti i u kojoj postoje mehanizmi koji obezbeđuju političku stabilnost i pravnu sigurnost sa izraženim elementima tržišne privrede u domenu ekonomije.

Stavljanje na belu Šengen listu, odnosno putovanje u zemlje Evropske unije bez viza rezultat je ispunjenja određenih objektivnih kriterijuma sa jedne i političke odluke Unije sa druge strane. Objektivni kriterijumi odnose se u prvom redu na sigurnost granica i putnih isprava, kao i na usvajanje i sprovođenje zakona u oblastima azila i migracija, viznog režima Srbije prema trećim zemljama, položaja stranaca koji borave na našoj teritoriji, kao i uspešnu primenu sporazuma o readmisiji . Nakon ispunjenja tih preduslova, politička odluka Evropske unije je znatno izvesnija i predstavlja rezultat uspešnosti domaće diplomatije usmerene prema državama članicama i Evropskoj komisiji i efikasnosti lobiranja u korist Srbije u evropskim centrima odlučivanja. Realno je očekivati teškoće u procesu ostvarivanja bezviznog režima, koje su u prvom redu rezultat globalnog osećaja nesigurnosti koji uslovljava sve veće zatvaranje prema takozvanim spoljnim granicama Unije. Sa druge strane, perspektiva punopravnog članstva Srbije u Evropskoj uniji mora biti praćena omogućavanjem pune slobode kretanja njenih građana, odnosno putovanjem bez viza u zemlje članice.

Oba postavljena cilja su veoma ambiciozna i zavise kako od spremnosti Srbije da u kratkom roku sprovede reforme, tako i od manifestacije političke i praktične podrške Evropske unije procesu evropske integracije zemlje. Agenda 2008–2009. se u tom smislu može realizovati u dva pravca. Prvi podrazumeva usvajanje potrebnih zakona i njihovu efikasnu primenu u narednih godinu dana a drugi intenziviranje diplomatskih aktivnosti i lobiranja na najširem državnom i društvenom nivou prema Evropskoj uniji i državama članicama kako bi se obezbedilo donošenje odgovarajućih političkih odluka u kratkom roku. Na unutrašnjem planu, rad na sticanju statusa kandidata i stavljanju na belu Šengen listu mora biti praćen ostvarivanjem najšireg mogućeg konsenzusa o evropskoj integraciji zemlje. U tom smislu, Vlada je nedavno formirala Savet za evropske integracije u čijem radu će pored predstavnika državnih institucija učestvovati i predstavnici civilnog društva u najširem smislu. Doneta je i odluka da će na svakoj sednici Vlade jedna tačka dnevnog reda biti posvećena napretku u procesu evropske integracije. Drugim rečima, ostvareni su institucionalni preduslovi za uspešno sprovođenje prioriteta. Potrebno je da oni budu praćeni i konkretnim rezultatima.

Imajući u vidu rezultate na planu evropske integracije u prvih mesec dana rada Vlade, može se izraziti optimizam sa objektivnom dozom opreznosti u pogledu realne procene postavljenih rokova u odnosu prema visoko zahtevnim postavljenim ciljevima. Istovremeno je veoma važno uzdržati se od davanja nerealnih obećanja u vidu munjevitog rasta životnog standarda i idealne budućnosti u evropskom raju bez mana i problema. Savršen sistem svakako ne postoji. Postavlja se pitanje da li onaj čiji sastavni deo težimo da postanemo ima alternativu. U kontekstu globalnih političkih odnosa i sve izraženije međuzavisnosti u praktično svim oblastima savremenog života, čini se da evropska perspektiva Srbije za sada nema ozbiljniju konkurenciju.