(1937–2018)
Preminula je Šuca, prva i dugogodišnja sekretarica „Vremena“, jedan od simbola naše redakcije devedesetih. Od prvog broja, od 1990, pa čitavu deceniju, Šuca je bila dobri duh, stub oko koga smo se gotovo totemski okupljali.
U njenoj kancelariji, kao jednom od neformalnih epicentara redakcijskog života, dugo se ostajalo i još duže stajalo jer nikada nije bilo dovoljno mesta za sve. Sred uobičajene gungule, tu u njenoj sobi faks je istutnjavao tone saopštenja, novinari kucali svoje tekstove, nizale se redakcijske drame i redakcijske proslave, vazda svraćali neki gosti, nadovezivale priče jedna na drugu, istina, previše često isprekidane zvrndanjem redakcijskog telefona i Šucinim nadasve čuvenim – i poletnim i odvažnim – „Vreme, izvolite“.
Bile su devedesete, kada su i najljući neprijateljski džambasi odustajali naspram pribrane, aristokratski otmene Šuce. Kao zaštitni znak tadašnjeg „Vremena“, prefinjenog stila i sa izrazitom kulturom ophođenja, Šuca je istovremeno bila i jedina koja je, u stvari, mogla sve. Angažovana i poverljiva, čuvala nas je od vlastite gluposti i od raznih manijaka spolja, jasno postavljala granice između pustih želja i realnih mogućnosti, karakterističnim, moćnim smehom dočekivala sve čemu se odista trebalo smejati, ili je, na primer, svečano obučena i s nekakvim mačem u ruci, akrobatski spretno parče po parče sekla našu čudovišnu, stvarno džinovsku tortu na proslavi stotog broja. Šuca je, po svemu, bila i ostala istinska legenda „Vremena“, od njegovog nastanka.
Razborita i visokih moralnih načela, posle smrti svog supruga novinara Juga Grizelja, jednog od osnivača nedeljnika „Vreme“, duže od dve decenije aktivno je učestvovala u radu Fonda „Jug Grizelj“, nagrađujući i podstičući vrhunsko, slobodno novinarstvo.
Iako je teško poverovati da je Šuca otišla, ipak u amanet nam je ostavila i svoj uzoran trag, i emocije, i snažno sećanje na onu prvu, veliku dekadu redakcije „Vremena“.
Iz foto arhive: Šuca pored višespratne torte na proslavi 100. broja „Vremena“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
