Došli, videli, otišli

Petnaestočlana misija Saveta bezbednosti UN-a, predvođena belgijskim ambasadorom Johanom Verbekeom, posle razgovora u Briselu s funkcionerima Evropske unije i NATO-a o stanju na Kosovu, stigla je u sredu 25. aprila kasno po podne u Beograd. Od 25. do 29. aprila razgovarala je sa srpskim zvaničnicima, zatim je otišla u Prištinu. U vladi Srbije je izražavano nezadovoljstvo programom posete, traženo je da članovi misije automobilom, radi boljeg uvida, obiđu srpske enklave, da se sretnu sa kosovskim izbeglicama u kampu u Beogradu. Na Kosovu je misija razgovarala s vođama kosovskih Albanaca, obišla albansko selo Malu Krušu da se sretne sa žrtvama srpskog nasilja, nije se srela s demonstrantima u Jarinju (vidi tekst), išla je u Severnu Mitrovicu, i obišla neke od potemkinovski na brzinu doteranih srpskih enklave na Kosovu (Svinjare, Orahovac i Brestovik), a potom otišla u Beč na razgovor s Ahtisarijem.

Vladika raško-prizrenski Artemije izjavio je u sredu da je spreman da misiju SB-a što je moguće više upozna sa položajem naroda i sa brojem porušenih crkava i manastira i obnovom koja nije adekvatna – uz konstataciju da ne zavisi od njega da li će oni želeti to da vide i čuju.

Izveštači beogradskih medija javljaju da su na jednočasovnom sastanku sa diplomatama orahovački Srbi govorili o tome da u poslednjih osam godina žive u rezervatu, da je njihov život sveden na imitaciju, bez slobode kretanja, bez slobodnog pristupa opštinskim institucijama, sudovima, javnim preduzećima, zdravstvenim centrima i pijacama.

Izveštaji beogradskih medija govore o tome da su kosovski komunalci pred dolazak misije počistili ulice, raščistili ruševine spaljenih i popaljenih srpskih kuća, i uklonili bodljikave žice s linije razdvajanja. Predsednik opštine Orahovac Esad Hadžijana je na jednom sastanku govorio na srpskom: „Problema ima, ali Srbi dolaze kod nas, svi ih viđamo.“ Na ovo mu je sekretar vladike Artemija, otac Simeon, rekao: „Kako možete bezočno da lažete?“

Savetnik predsednika Srbije i član pregovaračkog tima za Kosovo Dušan Bataković ocenio je po odlasku misije SB-a da pohvala koju je na račun vlasti u Prištini izrekao ambasador Francuske u UN-u Žan Mark de la Sablijer preuranjena, nedovoljno odmerena i da izlazi iz uobičajenih diplomatskih okvira. Francuski ambasador je izjavio da je impresioniran opredeljenjem i angažovanjem zvanične Prištine za ostvarivanje Predloga izaslanika za status Kosova Ahtisarija, posebno u delu koji se odnosi na manjine.

Među glavnim očekivanjima srpske strane bilo je to da misija SB-a uoči teško stanje kosovskih Srba. Premijer Koštunica je naglašavao da Srbi žive u izolovanim enklavama, da su svakodnevno žrtve etnički motivisanog nasilja, a njihovi počinioci ne bivaju otkriveni ni kažnjeni, a od SB-a UN-a je tražio da obezbedi povratak 200.000 prognanih Srba.

Predsednik Srbije Tadić je u razgovoru naglašavao da je lično bio svedok teškog života Srba u enklavama Cernica, Šilovo, Velika Hoča, Orahovac, Goraždevac.

SRPSKI PLAN: Tokom boravka u Beogradu misiji Saveta bezbednosti UN-a uručen je dokument koji sažima srpski predlog da Kosovo dobije međunarodno nadgledanu suštinsku autonomiju, uz garancije UN-a i međunarodno vojno i civilno prisustvo.

Po tom predlogu Kosovo bi imalo zakonodavne, izvršne i pravosudne nadležnosti u koje Beograd ne bi mogao da se meša. Srbija bi zadržala spoljne poslove, odbranu (ali, uz punu demilitarizaciju Kosova, i uz međunarodno vojno prisustvo), monetarnu politiku, kontrolu granice, carinsku politiku, zaštitu srpskog verskog i kulturnog nasleđa i zaštitu ljudskih prava.

Naglašava se da je Srbija spremna da prihvati poseban mehanizam približavanja Kosova i Metohije Evropskoj uniji, uz odgovarajuću koordinaciju sa Beogradom. Predlaže se da se razmotre različita rešenja koja bi omogućila da Kosovo dobije u osnovi nezavisan pristup međunarodnim finansijskim institucijama.

Kaže se da bi posebnim dogovorima bilo definisano predstavljanje Kosova u srpskoj vladi, gde je to neophodno, kao, na primer, u spoljnoj politici, ali, ako je potrebno, i u drugim državnim institucijama, poput Narodne banke Srbije.

Ako bi na albanskoj strani postojala spremnost da Pokrajina u punoj meri bude zastupljena u centralnim političkim institucijama Republike Srbije, izuzetno široka autonomija koja se ovim predlogom predviđa za Kosovo i Metohiju morala bi se redefinisati.

Predlog o suštinskoj autonomiji Kosova nije nov i deo je plana srpske vlade koji je objavljen 2004, i Platforme Državnog pregovaračkog tima, objavljene u maju 2006. godine. Njegovi delovi sadrže se i u amandmanima na Ahtisarijev plan, iznesenim na poslednjoj rundi bečkih pregovora od 21. februara do 2. marta 2007. i dostavljenim posle toga svim poslaničkim klubovima u Narodnoj skupštini. Naglašava se da bi taj plan bio u saglasnosti s Poveljom UN-a i sa srpskim ustavom, a da je Ahtisarijev plan protivpravan i nelegitiman i krši Povelju UN-a i Ustav Srbije.

Srpski pregovarači su ranije tvrdili da Ahtisari za 15 meseci pregovora apsolutno nije hteo da srpskoj platformi posveti nikakvu pažnju. Više diplomata je u međuvremenu izjavljivalo kako Srbi nemaju nikakav plan osim odugovlačenja, da znaju šta neće, a ne znaju šta hoće i slično. Po okončanju misije taj plan je najotvorenije komentarisao stalni predstavnik Rusije u UN-u Vitalij Čurkin, kada je agenciji Itar-Tas rekao da sigurno ima smisla da se izuči inicijativa Beograda, jer se na pregovorima sa Ahtisarijem ništa drugo nije razmatralo.

NAGOVEŠTAJI: Da li je misija SB-a nagovestila još nešto osim ranije poznatih razlika međunarodnih faktora? Domaći mediji i „Njujork tajms“ beleže da je predstavnik Južne Afrike Dumisani Kumalo izrazio izvesne rezerve prema projektovanoj brzini razmatranja Ahtisarijevog predloga, a u domaćim medijima se citira i ocena da se stanje na terenu razlikuje od izveštaja.

Iz reakcija predstavnika srpske vlasti vide se različita očekivanja od te misije. Ministar za državnu upravu Lončar, na primer, kaže da su ambasadori svojim očima videli šta je u stvari život na Kosovu za Srbe i ostale nealbance, da je sigurno da će oni više verovati svojim očima nego izveštajima Rikera i njegovih prethodnika, te da Srbija očekuje da se izveštaj misije veoma pažljivo uradi, te da taj izveštaj može predstavljati dobru osnovu za početak novog pregovaračkog procesa i pronalaženja pravičnog i trajnog rešenja za Kosovo i Metohiju unutar Srbije. S druge strane, ministar pravde Srbije Zoran Stojković ocenjuje u subotu da je poseta misije SB-a svedena na formu i izražava sumnju u objektivnost njenog izveštaja.

Nemački „Frankfurter algemajne cajtung“ tu misiju SB-a opisuje kao bizarnu priredbu koja je okončana grotesknim finalom. Kaže se da je vreme posete bilo tako kratko da je to političko-obrazovno putovanje pomalo ličilo na jurnjavu japanskih turista na deseto-dnevnom godišnjem odmoru u Evropi. Ako nije puko držanje strane kosovskom guverneru Nemcu Jaohimu Rikeru, značajna količina sarkazma u tom tekstu možda ilustruje potrebu zapadnjaka da se eventualni nalazi te misije unapred omalovaže.

Amerikanci, koji predsedavaju Savetom bezbednosti u maju, nastavili su da tvrde da se period do nezavisnosti Kosova meri nedeljama. Portparol Stejt departmenta Mekormak govori da će do nezavisnosti Kosova doći za nekoliko meseci. I u domaćim i u stranim medijima uočava se, međutim, i Verbekeova izjava da odlučivanje o tako važnoj temi ne treba da bude talac predeterminisanih rokova i da se moraju dati prirodno vreme i prostor stranama da mirno razmotre solucije.

Zalmaj Kalilzad, novi američki ambasador u UN-u koji je boravio i na Kosovu, izrazio je nadu da će oni postići sporazum s Rusijom baziran na Ahtisarijevom planu. Zabeležena je i jedna Mekormakova bensedinska izjava da uvažavaju primedbe Rusije i vlade Srbije.

USAGLAŠAVANJE: Na sastanku u Beloj kući, na kome su 30. maja učestvovali predsednik SAD Džordž Buš, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso, i nemačka kancelarka Angela Merkel formulisan je poziv SAD i Evropske unije Savetu bezbednosti UN-a da usvoji rezoluciju o budućem statusu Kosova bez odlaganja, uz izraze podrške predlogu izaslanika Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti. Naglašavaju da je to presudni trenutak za zapadni Balkan i obećavaju da će Evropska unija i SAD raditi zajedno u koordinaciji s NATO-om i UN-om na obezbeđivanju bezbednosti na Kosovu tokom prelaznog perioda posle utvrđivanja statusa. Podržavaju i sazivanje donatorskih konferencija za Kosovo kako bi se pomogao razvoj posle utvrđivanja statusa. Ponavljaju da je rešavanje statusa Kosova jedinstven slučaj i da ne predstavlja presedan. Pre tog sastanka se govorilo o razlikama po kosovskom pitanju među samim Evropljanima. Te razlike su prilično brzo prekrivene ovim saopštenjem.

Po nekim domaćim analizama (Visković, za Radio Beograd 1) to brzo usaglašavanje Amerikanaca i Evropljana smanjuje manevarski prostor Srbije.

Sa srpske strane dolazile su kritike tog američkog poziva (Rašković-Ivić), ali i pozitivne ocene (Rašković-Ivić, predsednikov savetnik Jeremić). U istom kontekstu nemačka kancelarka uputila je predsedniku Bušu da ne preduzima unilateralne poteze vezane za Kosovo mimo SB-a UN-a, pošto bi to moglo dovesti do oštrih podela unutar Evropske unije. Pre toga i Karl Bilt je stavove Ričarda Holbruka i nekih američkih zvaničnika o jednostranom priznanju nezavisnosti Kosova nazvao igranjem vatrom.

„Plan Martija Ahtisarija je propao i to ne tvrdi samo Srbija, već i Rusija, i sve više članica SB-a“, izjavio je na to Tanjugu savetnik srpskog premijera Slobodan Samardžić, pozvavaši američku stranu da ne vrši pritisak na vlasti i na javno mnjenje Srbije da prihvati nešto za šta svi znaju da je mrtvo i da više ne postoji. On je reagovao na izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida koji je u subotu u Briselu optužio vlasti u Beogradu da zavaravaju narod tvrdnjom da je Ahtisarijev plan mrtav i konstatovao da će Kosovo dobiti nezavisnost bez obzira na to da li će biti usvojena rezolucija SB-a.

Amerikanac ne pominje više jednostrano priznanje Kosova, ali plaši procenom da je za Srbe bolje ako taj proces teče nadgledano nego da se odvija uz izbijanje nekontrolisanog nasilja. To pitanje bilo je na stolu i tokom boravka misije SB-a. Na primedbu britanske ambasadorke u UN-u Karen Pirs da je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer ocenio kako bi srpski plan o suštinskoj autonomiji morao da sprovodi veliki broj vojnika, a da NATO nema dovoljno trupa za takve namene, Koštunica je odgovorio da je uslov NATO-a za prestanak agresije na SRJ 1999. godine bilo povlačenje srpskih snaga s Kosova i da je sada NATO u obavezi da garantuje mir i bezbednost, a da pitanje broja vojnika ne može opredeljivati status Kosova. Koštunica je uz to naglašavao i da su nedopustive ucene i pretnje albanskih separatista nasiljem ukoliko Kosovo i Metohija ne dobije nezavisnost i tražio da međunarodna zajednica odmah najoštrije reaguje na ove ucene.

ETO VETA: Pred američko-evropski samit britanski „Indipendent“, koji Predlog o kosovskoj nezavisnosti naziva „best-ever hope of a settlement“, predviđa da će se Ahtisarijev plan razbiti o stenu ruskog protivljenja i da verovatno nije preostalo mnogo što iko može da učini da taj plan prođe u Savetu bezbednosti čiji je Rusija član. Komentator „Indipendenta“ uz to dodaje da je evropski nejaki odgovor na tu pretnju samo ohrabrio Rusiju da se ukopa u svoje pozicije. Po tom komentatoru, od Baltika do Balkana Rusija gura na evropska vrata koja su nepažljivo ostavljena odškrinuta.

Uverenje da dolazak misije ipak predstavlja uvod u nastavak pregovora o statusu Kosova u Beogradu se nešto samouverenije širi posle izjave zamenika ministra inostranih poslova Rusije Titova u kojoj se pominje ruski veto. Visoko na listi aktuelnosti kotirano je potom i saopštenje ruskog ministarstva inostranih poslova, dato neposredno po okončanju misije SB-a, u kome se kaže da Ahtisarijev plan ne može da bude platforma za izradu konačnog rešenja za Kosovo, a da je protekla poseta misije SB-a potvrdila zaključak da se ispunjavanje ključnih međunarodnih standarda na Kosovu ne može smatrati zadovoljavajućim.

O Kosovu se razgovara na mnogo adresa – na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u petak u Oslu, uključujući i odvojeni razgovor tog sastava s ruskim ministrom Lavrovim. U Londonu 3. maja sledi sastanak Međunarodne kontakt grupe o Kosovu na nivou političkih direktora ministarstava inostranih poslova, onda sledi susret Kondolize Rajs s ruskim zvaničnicima sredinom maja u Moskvi, a potom, samit G8 sredinom juna.