Dok se naši mediji, ali i stručna javnost bave svađama o "klo(v)niranju na srpski način", nezapaženo je prošla jedna naučna senzacija: multinacionalni tim Beograđanke dr Jasminke Godovac-Cimerman, na dobrom je putu da radikalno doprinese ranom otkrivanju najrasprostranjenijeg malignog oboljenja među ženama – raka dojke
Kod nas je sasvim nezapaženo prošla izuzetno značajna vest iz bliske naučne oblasti: istraživanja multinacionalnog tima – University College London, University of Pennsylvania, University of Pittsburg i BIO Traces Inc, Virginia – ulivaju nadu da je nauka na putu da radikalno doprinese ranom otkrivanju najrasprostranjenije vrste raka među ženama – raka dojke. Naime, novom metodom analize krvi rak dojke mogao bi biti otkriven u najranijoj fazi, što je presudno za ishod lečenja.
Lider naučnog tima, persona dramatis ove ohrabrujuće vesti iz sveta nauke, zbog koje je BBC nedavno prekinuo svoj redovni program, jeste Beograđanka prof. dr Jasminka Godovac-Cimerman, o čijim je profesionalnim uspesima naš list pisao 30. decembra 2004. („Novi hrabri svet“, „Vreme“ br. 730-731). Vest o novoj naučnoj metodi koja bi mogla da spase hiljade života, danas u svetu od raka dojke umire oko 500.000 žena godišnje, vodeći svetski listovi su doneli na prvim stranicama, a mnoge TV stanice su je plasirale izuzetno naglašeno, kao breaking news.
Pilot istraživanje tima profesorke Godovac-Cimmerman pokazalo je da se novom metodom otkriva čak 95 odsto ćelija raka, što znači da su novi testovi daleko pouzdaniji od onih koji se sada primenjuju. Nova metoda analizira brojne proteine koji ukazuju na karakterističnu matricu raka, objavio je tim dr Godovac-Cimmerman u naučnom časopisu Journal of Proteome Research.
U lečenju raka dojke ključna je rana dijagnoza. Zahvaljujući ranom otkrivanju i efikasnijoj terapiji poslednjih godina smanjio se broj smrtnih slučajeva od raka dojke. Pri otkrivanju ove vrste tumora lekari se danas uglavnom oslanjaju na tri vrste dijagnostičkih testova: ispitivanje grudi dodirom, mamografiju i ultrasonografiju, kao i biopsiju.
Autori ove britansko-američke studije ističu da je neophodan mnogo efikasniji skrining, naročito među mlađim ženama, gde su snimanja mamografom nedovoljno pouzdana. Metoda analize krvi koju je razvio tim profesorke Jasminke Godovac-Cimerman otkriva i vrlo male promene u koncentracijama proteina u krvi. Neki proteini su karakteristični za tkivo dojke, dok su drugi promenljivi za mnoge vrste raka i oni su markeri inflamacije i rasta novih krvnih sudova kao reakcije na tumor.
„Ova metoda bi omogućila novi, sigurniji, manje agresivan i daleko jeftiniji metod ranog dijagnosticiranja raka. Naša pilot studija pokazuje da bismo koristeći uzorke krvi, mogli da otkrijemo rak dojke i još nekoliko drugih vrsta raka epitela daleko pouzdanije i sa većom osetljivošću. Nova metoda bi bila pouzdanija i jeftinija i u praćenju toka lečenja raka“, izjavila je za BBC dr Godovac-Cimerman.
U ovoj naučnoj studiji pokazalo se da je primenom ove nove metodologije tačno otkriveno 95 odsto slučajeva raka dojke, dok je samo pet odsto ostalo neotkriveno. Dakle, kod zdravih osoba, test je u 95 odsto slučajeva pokazao da nema tumora, dok je samo u pet odsto slučajeva pogrešio.
Naučnici se nadaju da će ovo otkriće imati delekosežne posledice u lečenju raka dojke, ali i lečenju malignih oboljenja kože, jajnika i prostate. Sada predstoje dalja istraživanja što podrazumeva posebnu grupu pacijenata i zdravih volontera da bi se procenili rezultati ovih preliminarnih rezultata. Pred naučnicima je i važan zadatak da utvrde da li je njihova nova metoda podjednako pouzdana za otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, kao i u već poodmaklom stupnju bolesti.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
