„Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo praznim rečima“, rekla je klimatska aktivistkinja Greta Tunberg svetskim liderima na samitu UN o klimatskim akcijama 23. septembra u Njujorku. Vidno potresena, šesnaestogodišnja devojčica optužila ih je u svom govoru da ignorišu nauku koja stoji iza klimatske krize rekavši: „Mi smo na početku masovnog izumiranja, a sve o čemu vi možete da razgovarate su novac i bajke o večnom ekonomskom rastu – kako se usuđujete?“
PETKOM ZA BUDUĆNOST: Do avgusta 2018. Greta je živela uobičajenim životom tinejdžerke zabrinute za očuvanje životne sredine i posledice koje donose klimatske promene. Tada je odlučila da svoj bunt izrazi „Školskim klimatskim štrajkom“ tako što je svakog petka umesto na nastavu odlazila ispred švedskog parlamenta sa jednim transparentom, pozivajući svetske lidere da preduzmu konkretnije korake u očuvanju životne sredine. Protest usamljene devojčice zadobio je pažnju medija koji su Gretu prepoznali kao elokventnu mladu devojku koja strastveno govori o temi bliskoj njoj i mnogim mladim ljudima.
Putem društvenih mreža Gretin poziv je stigao do više miliona učenika širom sveta koji su joj se pridružili, iz čega je nastao pokret pod nazivom „Petkom za budućnost“.
U petak 20. septembra održan je istorijski klimatski štrajk kada su milioni ljudi – dece, mladih i odraslih širom sveta – izašli na ulice. Komitet za prava deteta UN je kroz nedelju dana podržao dečiju kampanju protiv klimatskih promena i podsetio da Konvencija o pravima deteta deci garantuje slobodu govora i izražavanja. „Samim tim je svaka pretnja ili zloupotreba na osnovu njihovog usmenog ili pismenog izražavanja neprihvatljiva. Deca moraju biti slobodna da traže, primaju i prosleđuju informacije i ideje svih vrsta, bez obzira na granice i trebalo bi da su bezbedna dok to čine“, rečeno je u zvaničnom saopštenju.
Komitet je podržao aktivnu i značajnu participaciju dece i dodao da su deca najviše pogođena reagovanjem, odnosno nedelovanjem današnjih lidera. Ovim povodom Komitet UN pozvao je Sjedinjene Američke Države – jedinu državu koja nije ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, da to uradi i time obezbedi njenu univerzalnu primenu.
EKOALARMIZAM: Gretin glas ubrzano odjekuje sve dalje, ali je angažovanje devojčice u jednoj od najozbiljnijih kampanja protiv klimatskih promena izazvalo oprečne reakcije. Pozivajući se na različite teorije zavere, Greta je najpre optužena da je indoktrinirana od strane eko-mafije koja pod izgovorom da „spasava svet“ zastupa svoje sumnjive političke i ekonomske interese sa očiglednim totalitarnim pretenzijama. Sledeći na listi našli su se Malena Ernman, Gretina „pohlepna“ majka i stručnjaci za odnose sa javnošću.
Iz drugačijeg ugla urednik britanskog internet portala Spajkd Brendan O’Nil postavio je pitanje: „Ko je pretvorio bistru i radoznalu šesnaestogodišnjakinju u proroka užasa, u mladu devojku koja je, po sopstvenom priznanju, prestravljena i koja smatra da je planeta u plamenu?“ On optužuje „ozelenjenu“ obrazovnu, političku i kulturnu elitu da je odgovorna za „hranjenje dece narativom ekoužasa“. O’Nil skreće pažnju na to da je „zelena ideologija ozbiljno zajebala novo pokolenje, pumpajući ih strahom, panikom i poremećenim uverenjem da će uskoro biti propast sveta.“ Urednik britanskog internet portala ocenio je prizor u sali Ujedinjenih nacija „zaista tužnim“, a Gretine suze sasvim razumljivim, budući da ona veruje kako je priroda gnevna, a život na Zemlji „guši i istrebljuje pohlepni, pljačkaški ljudski rod“.
TEME REZERVISANE ZA ODRASLE: Kroz samo godinu dana, Greta je dospela u žižu svetske pažnje. List „Tajm“ ju je u maju proglasio jednom od najuticajnijih osoba na svetu. Osim obraćanja najvećim svetskim donosiocima odluka, našla se prozvanom i od predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, koji je na Tviteru sarkastično prokomentarisao njen govor opisavši je „vrlo srećnom mladom devojkom koju čeka svetla i predivna budućnost“. U međuvremenu su je nazivali „dečjom kurvom“, „morbidnom“ ili „jezivom“. Javno se diskutuje o dijagnozi koja joj je data pre četiri godine, da boluje od Aspergerovog sindroma, zbog čega je nazivaju „poremećenom“. Gde god da se pojavi, prati je medijski cirkus i iako je, kako sama kaže, još uvek jako mlada da bi se nešto pitala, dodaje da je to neće zaustaviti. „Pošto ne mogu da glasam, ovo je jedan od načina da se moj glas čuje“, kaže Greta.
„Jedina razlika između Gretinog govora i onoga što čujemo od naučnika i stručnjaka koji se bave ekologijom jeste činjenica da to izgovara devojčica koja ima 16 godina i koja svojim primerom pokazuje da „živi ono što propoveda“. Upravo činjenica da o tome govori jedna devojčica leži u osnovi svih negativnih komentara bilo da su dati u formi zabrinutosti („neko manipuliše tim jadnim detetom“, „ovakva vrsta nastupa samo će pogoršati njeno stanje“, „nije u redu zloupotrebljavati decu u političke svrhe, a posebno ne bolesnu decu“) bilo u zluradoj formi („lako je njoj da putuje brodom kad ima resurse“, „što ne priča malo o vršnjacima koji stradaju u ratu“, „dete iz bogate zemlje kao ima nekih problema“ i sl). Ljudima je očigledno teško da poveruju kako neko ko ima 16 godina može kompetentno da govori o stvarima koje su, po njihovom mišljenju, rezervisane za odrasle, da ima svoja uverenja zasnovana na naučnim činjenicama i još da bude veoma strastven u odbrani svojih uverenja i zbog toga je njihov zaključak da mora da je izmanipulisana i da ponavlja nečije tuđe reči“, smatra dr Jelena Vranješević, profesorka razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu.
Iz perspektive stručnjaka koji se bavi pravom dece da budu pitana, izraze svoje mišljenje i da to mišljenje bude uzeto u obzir prilikom donošenja odluka koje ih se tiču, dr Vranješević smatra da je Gretina akcija autentična participacija zato što ona govori o stvarima koje se tiču nje i njenih vršnjaka, kompetentna je da o toj temi govori na način na koji govori i zato što je autentična predstavnica mladih koja nije delegirana od strane odraslih, već je to postala zahvaljujući svojim akcijama koje su imale odjeka.
POSLEDICE: Međutim, postavlja se pitanje kako jedna šesnaestogodišnja devojčica može da se nosi sa pritiskom javnosti, dok je svaki njen potez pod lupom najstrastvenijih obožavatelja, ali i kritičara, kao i kako na njen dalji razvoj utiču udari najoštrijih uvreda koje su do devojčice stizale putem medija i društvenih mreža.
„Ja bih postavila kontrapitanje: kakve posledice po njen razvoj bi moglo da ima uskraćivanje prava da govori o nečemu što je autentično brine? Ona se izborila za priliku koju malo koja mlada osoba ima, a to je da izrazi svoje mišljenje i da to mišljenje bude saslušano, kao i da se osvedoči da to za šta se ona zalaže ima odjeka među njenim vršnjacima širom sveta. To je nešto što može pozitivno da utiče na razvoj samopoštovanja, pozitivne slike o sebi, proaktivnosti i odgovornosti. Ona sama je pričala o tome koliki je izazov za nju bio javni nastup, ali se ona očigledno dobro nosi sa tim izazovom“, kaže dr Vranješević.
Gretine reakcije na prozivke koje su joj upućene deluju vešto. Na sarkazam Donalda Trampa odgovorila je tako što je u opisu svog Tviter naloga citirala ismevajuće reči kojima je on opisao, zbog čega je dobila još veću podršku na društvenim mrežama. Povodom napada koji su usledili nakon njenog govora izjavila je: „Hejteri su aktivni kao i uvek – krenuli su na mene, na moj izgled, odeću, ponašanje i moje razlike. Javljaju se svakom zamislivom laži i teorijom zavere.“ Takođe se zapitala zašto odrasli gube vreme da bi se podsmevali deci i omladini zato što upozoravaju na naučna saznanja i da im prete, umesto da urade nešto dobro. „Pretpostavljam da nas se jednostavno poprilično plaše“, napisala je Greta.
Dr Vranješević smatra da je Greta veoma dobro razumela i prihvatila rizike u koje se upustila kada je odlučila da zagovara svoje ideje i naglašava da biti aktivista podrazumeva da ste vidljivi kao meta za one koji imaju interese suprotne onome za šta se vi zalažete, ali i za „ćutljivu većinu“, koja je posebno kivna na Gretu pošto ih sve što ona priča i radi podseća na to koliko su pasivni zbog straha, otpora prema nečemu što bi narušilo njihovu udobnost ili što se nisu ranije zamislili o ekološkim problemima.
Aktivizam Grete Tunberg doveo je do konkretnih rezultata u oblasti dečije participacije, ali ostaje još jedno pitanje za donosioce odluka – da li je potrebno obezbediti mehanizme pomoću kojih deca mogu da iskažu svoje mišljenje, a u isto vreme i da uživaju svoje pravo na dostojanstvo, privatnost i zaštitu identiteta ili nam primer šesnaestogodišnje Grete govori da naše društvo još uvek nije spremno da deci to obezbedi iza zatvorenih vrata?
