Bosonogi strelac

Manekenka je na modnu pistu izašla bez treme, bosonoga, nonšalantno noseći sandale u ruci.

Pre neku hiljadu godina takav maneken ušao bi u grad, ovenčan maslinovim grančicama, kroz porušene zidine dočekala bi ga svečana povorka najuglednijih građana u luksuznim vozilima – u to vreme bogato ukrašenim zapregama – podigli bi mu najmanje dva spomenika, dobio bi doživotno pravo da svakodnevno i besplatno obeduje o državnom trošku, uz druge nagrade imao bi godišnji prihod najviše, tj. najbogatije poreske klase i, uz malo sreće, bio bi poštovan kao božanstvo.

Reč je o privilegijama pobednika antičkih olimpijskih igara. Posebnim, naravno, kao što je to, danas i ovde, Jasna Šekarić.

Na modnu pistu revije firme Pal Zileri s početka ovog teksta popela se bosonoga zato što je, kako sama kaže, dobila cipele s vrlo tankom štiklom – „a dosta slabo hodam, u stvari nikada ne nosim cipele sa takvim potpeticama, pa su mi dopustili da se prošetam bosa. Pošto je haljina to dopuštala, jer je lagana i lepršava, ispalo je i simpatično.“

Prošle srede Jasna Šekarić je na Svetskom kupu u Pekingu osvojila zlatnu medalju u disciplini „sportski pištolj“, pošto je u „raspucavanju“ pretekla francusku takmičarku Stefani Tirod za 0,2 kruga. Šekarićeva je u finale ušla kao ubedljivo prva, sa 585 krugova osvojenih u brzoj i preciznoj paljbi, ali je u završnici Tirod bila preciznija i uspela da postigne identičan ukupan rezultat sa pogođena 784,4 kruga. Pobednicu je odlučilo „raspucavanje“ u kom je Jasna Šekarić pogodila 50,6, a Francuskinja 50,4 kruga.

Osim sportskih novinara, oni koji su imali priliku da razgovaraju s Jasnom Šekarić opisuju je kao „ladnu ko špricer“ i „flegmatičnu“, poluuspavanu osobu – kao što svaki rođeni strelac mora da bude, slobodno je dodati.

„Presrećna sam zbog ovog zlata“, rekla je posle pobede u Pekingu. „Od prošle godine nikako mi nije polazilo za rukom da pobedim na Svetskom kupu. Smatram da su takmičenja za Svetski kup najbolja priprema za Olimpijske igre“.

Bez obzira na rezultat koji ostvari, u avgustu ove godine Jasna Šekarić ući će definitivno u galeriju besmrtnika olimpijskih igara, računajući tu i one antičke. U ukupnoj istoriji od oko 1300 godina (od čega 1200 između 776. p.n.e i 395. godine nove ere, plus tek stotinak u istoriji modernih Igara) s Jasnom Šekarić može se porediti jedva nekolicina olimpionika, računajući i one koji su se po broju pobeda i dugotrajnosti „sportske karijere“ uspeli među bogove ili heroje – kao Teagen s Tasosa, Dijagora s Rodosa ili, mada s mnogo manje nastupa, Spartanka Kalipatira nekad, ili „zvezde“ modernih Igara od, recimo, Spiridona Luisa, preko Džesi Ovensa ili Karla Luisa do neumrlog Ala Ertera… I malo drugih.

Tri puta je proglašena za svetskog strelca godine (1990, 1994. i 2005) i strelca milenijuma (2000).

Naravoučenije, po Jasni: „Pa, zamislite da ste najbolji u nečemu na svetu! To je zaista predivno, to je jedna od stvari koja me drži ovde, ako ne i glavna stvar.“