Boris, Supermen

Teško je svetu ugoditi: dok je, prema nekim komentarima, predsednik Srbije toliko prisutan u javnosti da postoji opasnost da počne da „iskače iz rerne i pegle“, iz privrednog sektora stigle su kontraprimedbe. Ili su u pravu i jedni i drugi – predsednik, možda, deluje hiperaktivno, ali ga nekako nema tamo gde ga deo javnosti, s razlogom, očekuje?

„I dalje, kao Pinki, živim u uverenju da će privreda videti Tita“, slikovito se nedavno izrazio Branislav Grujić, predsednik Poslovnog kluba Privrednik, optuživši Tadića za nedostatak sluha za probleme privrede. Doduše, i on se složio sa tvrdnjom o izrazitoj aktivnosti predsednika, ocenivši da je „predsednik Tadić postao i kišobran i gromobran za sve što se dešava u Srbiji“. Prvi čovek čuvenog kluba iz Šekspirove ulice je, ipak, optimistički dodao da veruje da će predsednik Srbije „uspeti da napravi iskorak i izdigne se iznad okruženja koje ga sputava i okrene se ka rešavanju ekonomskih problema“.

HVALOSPEV: Dobar primer za suprotnu školu mišljenja mogao bi predstavljati proletos objavljeni tekst u zagrebačkom nedeljniku „Globus“, u kome su se, doduše na nešto drugačiji način, takođe u istoj rečenici našli Tadić i kišobran („Tadić govori o svim temama, trpajući ih pod regionalni kišobran, ali, jasno je, favorizirajući Srbiju“). Iako su zlobnici tada tvrdili da je „Globus“ po narudžbini sročio silne hvalospeve na račun srpskog predsednika, samo letimičan pregled njegovih aktivnosti – i to samo onih o kojima je obaveštena javnost – nudi moguće objašnjenje za poređenje sa Supermenom, do koga je, između ostalog, dobacila novinarka hrvatskog nedeljnika.

Prvo pasus iz „Globusovog“ teksta: „Tadić se ponaša upravo onako kako moćne zapadne države žele da nastupa i figurira predsjednik takve regionalne mini-sile; elokventan je, karizmatičan, brz u reakcijama, spreman na to da ‘pokreće’ i rješava probleme, nametljiv, izravan… A međunarodna zajednica već dugo u srpskom vodstvu traži novog Zorana Đinđića jer je pokojni srpski premijer bio neosporni ljubimac svjetskih centara moći… Boris Tadić je očito zaključio kako je došlo vrijeme da se ta ‘potraga’ okonča. Psiholog, 52-godišnji Tadić nameće se kao balkanski politički Superman…“

Pominjanje Supermena odličan je povod za ilustraciju u vidu podsećanja na Tadićevu skoriju agendu: u vreme nastajanja ovog broja „Vremena“, u utorak 12. oktobra, predsednik je imao susret sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton. U nedelju 10. oktobra s nepoznate lokacije kritikovao je huligansko divljanje po Beogradu (iako je višečasovno maltretiranje građana i grada zasluživalo, možda, i nešto angažovaniji odnos Predsednika) a stigao je i da čestita odbojkaškoj reprezentaciji osvajanje bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u Rimu.

O RAZNIM PITANJIMA…: Dva dana ranije, 8. oktobra, Tadić je prisustvovao vežbi „Združeni poduhvat 2010“ na poligonu Pasuljanske livade kraj Ćuprije (tom prilikom govorio je o opštoj bezbednosnoj situaciji i profesionalizaciji vojske, ali i o merama zaštite od zagađenja Dunava na području Srbije usled ekološkog akcidenta u Mađarskoj). Teško da je, pri tom, stigao da se pošteno odmori od puta u Kazahstan gde je, 7. oktobra, najavio skoro otvaranje ambasade Srbije i govorio o unapređenju saradnje dve zemlje.

Petog oktobra, logično, prisustvovao je konferenciji „Srbija na putu ka Evropi, deset godina kasnije“, posvećenoj evropskog perspektivi Srbije i regionalnoj saradnji u jugoistočnoj Evropi. I, takođe logično, govorio je o više različitih aspekata procesa uspostavljanja demokratije i demokratskih institucija u zemlji – ocenivši da su dometi 5. oktobra veliki, ali da je ipak moglo i više da se postigne.

Dan ranije, 4. oktobra, sudeći po informacijama sa predsedničkog veb-sajta, stigao je i da otvori beogradsku ministarsku konferenciju o regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala na području Jugoistočne Evrope (gde je poručio da će Srbija nastaviti da bude regionalni predvodnik borbe protiv kriminala) i na minhensku večeru organizovanu za predstavnike nemačke privrede i srpske dijaspore, povodom 40. godišnjice postojanja Srpsko-bavarske komisije (gde je poručio da Srbija, zahvaljujući ugovorima o slobodnoj trgovini sa zemljama koje imaju 800 miliona stanovnika, može da bude most za nemačke privrednike). A stigao je i da Miloradu Dodiku čestita izborni rezultat, kako njegov lično tako i njegove stranke.

U nedelju 3. oktobra prisustvovao je ustoličenju patrijarha Irineja u Pećkoj patrijaršiji – čime je naročito iznervirao političke oponente koji nisu uspeli da se probiju do Peći.

… I OSTALOM: Agencije su 28. septembra imale pune ruke posla koji im je zadao predsednik Srbije. Tokom posete Somboru, sa predsednikom grupe „Kalcedonija“ Sandrom Veronezijem, otvorio je fabriku konfekcije „Fiorano“, ocenivši da je reč o „poruci ostalim stranim investitorima da je Srbija privlačna poslovna destinacija“. U Somboru je govorio i o mogućnosti da dijalog sa Prištinom bude odlože zbog ostavke Fatmira Sejdiua i mogućih izbora za predsednika Kosova, poručivši da „u Srbiji neće biti izbora zbog Kosova i da niko ne treba da računa da će profitirati na toj temi“. Komentarisao je i uništavanje opreme Telekoma Srbije na Kosovu, a nekome je nešto poručio i tvrdnjom da je veliki zagovornik regionalizacije, ali i veliki protivnik dezintegracije Srbije („Regionalizacija ne sme da se zloupotrebljava i da se dešava zbog političke profitabilnosti“ … „reč je o kompleksnom državnom, političkom, ekonomskom i bezbednosnom pitanju“). Mediji su izvestili i da je Tadić u Somboru govorio o političkoj stabilnosti kao prvom uslovu za privlačenje investicija. Kao drugu veliku prepreku stranim investicijama, naveo je organizovani kriminal i korupciju („Mislim da smo mnogo postigli u borbi protiv organizovanog kriminala, ali nismo dovoljno postigli u borbi protiv korupcije i sada nas čeka jedna važna etapa u toj borbi“).

Prethodno je, celu radnu nedelju od 20. do 25. septembra, proveo u Njujorku, gde, sudeći prema medijskim izveštajima, nije imao mnogo vremena za odmor i razne „vannastavne aktivnosti“. Sa šeficom diplomatije EU Ketrin Ešton ugovarao je detalje predstojećeg razgovora Beograda i Prištine, što je bila i tema razgovora sa Ban Ki Munom, generalnim sekretarom UN-a. Na plenarnom sastanku UN govorio je o milenijumskim ciljevima. Medijima je komentarisao izjavu Serža Bramerca da bi EU trebalo da nastavi politiku uslovljavanja prema Srbiji, a imao je i više bilateralnih susreta sa evropskim državnicima, sa kojima je razgovarao o evropskim integracijama Srbije i najavljenom dijalogu Beograda i Prištine. Razgovarao je i sa crnogorskim predsednikom Filipom Vujanovićem, a bio je i na prijemu koji je organizovao predsednik SAD Barak Obama…

Mali problem u celoj priči predstavlja činjenica da je Supermen ipak samo proizvod fikcije, strip-junak kakav u realnom životu još nije viđen. Za sada. Drugim rečima, nije, dosad, bilo tog majčinog junaka čija bi elokvencija, energija, harizma i ambicija mogle zapušiti sve rupe jednog društva i države – sve i da je reč o nekom manje napaćenom, namučenom i sluđenom, nego što je srpsko. A ako se ta energija i harizma neštedimice troše, a već pomenute rupe i dalje zjape, jer iza lepih reči i dobrih namera nije bilo odgovarajuće akcije nadležnih institucija – šta se onda dešava? Zove se u pomoć Mandrak, strip-kolega koji je, osim herojskih, opremljen i kvalifikacijama iz oblasti magije?