Javni dug Srbije je 31. avgusta iznosio 8,73 milijarde evra (od čega prema svetu 4,62 milijarde evra), što je 25,6 odsto bruto društvenog proizvoda
Investicije: OtvorenBlueBoxuŠapcu
Car System, ovlašćeni diler kompanije Verano Motors za zapadnu Srbiju za Peugeot vozila, otvorio je 23. oktobra prodajno-servisni salon Blue Box (Plava kocka) u Šapcu. Ovaj centar na površini od 1800 kvadrata izgrađen je u skladu sa najvišim standardima francuskog proizvođača automobila. Pored izložbenog salona, treći Blue Box u Srbiji nudi kompletan servis i nabavku originalnih rezervnih delova uz garanciju vrhunskog kvaliteta. Na spisku proizvoda u prodajnom salonu su putnički i teretni program, skuteri i originalni rezervni delovi. Uz najsavremeniji servis za održavanje i popravku automobila tu su i Peugeot Rapid – brzi servis bez zakazivanja, zatim perionica i magacin rezervnih delova. Vlasnici Peugeot automobila moći će redovno da servisiraju svoja vozila, održavaju klima-uređaje, obavljaju dijagnostički pregled, reglažu trapa itd.
Projekti: Prvimuzejpivauregionu
U krugu svoje pivare u Čelarevu, Carlsberg Srbija napravio je Muzej piva, koji je 22. oktobra svečano otvorio generalni direktor ove kompanije Aleksandar Radosavljević. Muzej, u kojem je predstavljena kompletna pivarska istorija ovog kraja, posvećen je osnivaču pivare Lazaru Dunđerskom. „Ideja i inicijativa za osnivanje muzeja piva potekla je iz centrale Carlsberga u Kopenhagenu, gde se u staroj pivari nalazi Centar za posetioce u kome svi znatiželjni kroz slike, eksponate i priču mogu da saznaju kako je Carlsberg od male radionice piva postao globalni proizvođač. Ipak, činjenica je da je istorijat pivare u Čelarevu znatno podstakao realizaciju projekta – opremanja i otvaranja prvog muzeja ovakvog tipa u regionu“, istakao je Radosavljević.
Forumi: IBMinovacije
Prvi IBM Forum u Srbiji, održan prošle sedmice u Beogradu, okupio je oko 400 učesnika iz kompanija i banaka, kojima su stručnjaci IBM-a i vodeći svetski eksperti iz oblasti visokih tehnologija predstavili nova softverska, hardverska i servisna rešenja. „IBM next five in five“ naziv je inovacije sa pet IT rešenja koja će u narednih pet godina promeniti živote ljudi širom sveta. Prvo će omogućiti vlasnicima kućnih uređaja da njima upravljaju sa bilo kog mesta na planeti, a druga da svaki automobil bude povezan sa drugim vozilima i sistemima za protok saobraćaja. Treći novitet nudi pristup informacijama o hrani, a pomoću četvrtog mobilni telefon postaće vodič kroz gradove, kupovinu i poslove u banci. Peta tehnologija omogućiće lekarima da rendgen zrake koriste kao deo svog vida kako bi posmatrali unutrašnjost organizma.
STAR 12 GODINA: Chivas u novoj ambalaži
Promocije: Novidizajn
Svake sekunde u svetu se proda jedna boca Chivas regal viskija. Dakle, prodaja Chivasa starog 12, 18 i 25 godina dostigla je 4,5 miliona kartona od devet litara, što je istorijski rekord za ovaj brend. To je bio i razlog da se u Beogradu predstavi novo pakovanje viskija starog 12 godina. Ovu bocu predstavio je njujorški arhitekta Evan Daglas, koji je studentima Akademije primenjenih umetnosti održao predavanje o svom radu, koji je rezultovao „muževnim dizajnom karakterističnim za najluksuzniji viski na svetu“.
Susreti: Vremezaulaganja
Privredna delegacija Austrije posetila je 21. oktobra PKS i održala odvojene sastanke sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem. Austrijske kompanije su od 2000. uložile u Srbiju preko dve milijarde dolara i zaposlile 22.000 ljudi. „Želimo da vidimo Srbiju u EU i Evropskoj privrednoj komori. Uprkos globalnoj krizi sada je pravi trenutak za nove investicije u infrastrukturu i zaštitu životne sredine. Postoje velike šanse da austrijske firme ovde uvećaju svoj kapital“, rekao je novinarima Kristof Lajtl, predsednik Privredne komore Austrije.
Konferencije: Pričeobrendingu
U okviru akcije „Volim brend, živim za brend 2“ u Beogradu je 23. i 24. oktobra održana konferencija o brendingu. O nastupu robnih marki na regionalnom tržištu govorilo je 25 marketinških stručnjaka i objasnilo stilove ponašanja potrošača u našoj zemlji. Prvog dana razgovaralo se na tri teme: nastupu brendova na regionalnom tržištu, brendiranju Srbije i novim konceptima u brendiranju. Drugog dana posetioci su saznali o navikama i životnom stilu srpskih potrošača, kako odlučuju kada kupuju i kada se taj trend menja. „Cilj konferencije je da kroz različite segmente pokaže kako funkcioniše proces brendiranja kod nas“, naveo je za „Vreme“ Dejan Šapić, autor akcije.
Kriza bankarskog sektora u Srbiji je iza nas. Zahvaljujući Zakonu o deviznom poslovanju i restriktivnim merama Narodne banke Srbije, sve banke u Srbiji su visoko kapitalizovane i likvidne. Najnovije mere NBS-a i Vlade Republike Srbije su dodatno pospešile ovu poziciju.
Kriza, međutim, može da se prelije na privredu. Srbija mnogo više uvozi nego što izvozi te smo zbog visokog spoljnotrgovinskog deficita zavisni od priliva stranog kapitala. Kapital je u prethodnim godinama bio jeftin i rado je dolazio u Srbiju – pet milijardi evra samo u prethodnih 12 meseci. Kapital je stizao kroz dokapitalizacije banaka, direktna kreditiranja privrede iz inostranstva, prihoda od privatizacije kao i putem direktnih investicija, kojih je ipak bilo malo.
Inostranog kapitala će u 2009. godini biti znatno manje, a onaj koji dođe biće skuplji. Smanjenje kreditiranja bi direktno uticalo na pad bruto nacionalnog dohotka. Stoga bi bilo dobro da Vlada Srbije spremi paket mera kako bi u 2009. godini Srbija bila najatraktivnija zemlja za ulaganje stranog kapitala. To bi podrazumevalo subvencije i druge motivišuće faktore poput smanjenja poreza i drugih nameta, zatim mere koje bi doprinele olakšanom otvaranju preduzeća i dobijanju građevinskih dozvola, kao i druge korake koji bi Srbiju izdvojili iz grupe zemalja koja se naziva „zemlje u razvoju“, i svrstali je u zemlju sa jasnom EU perspektivom.
Dobar primer je uspostavljanje partnerstva sa Fiatom, a ukoliko, na primer, dođe i Ikea, koja ne samo da bi investirala kapital i uposlila ljude već insistira i da preko 50 odsto artikala bude domaće proizvodnje, bio bi to značajan korak na tom putu.
Moj osnovni zadatak je da stvorim atmosferu, mogućnosti, izazove i motivaciju za najbolje ljude, da bi mogli da pruže maksimum i napreduju u skladu sa svojim talentom i zalaganjem.
Extreme
NAJBOLJI: Žiri 13. svetske konferencije proizvođača sokova proglasio je sok od šumskih jagoda beogradskog Food Landa za najbolji na planeti.
NAGRADA: Beogradski Polimark dobitnik je prve nagrade za najuspešniji način selekcije kadrova, koju mu je dodelila najveća srpska agencija za posredovanje u zapošljavanju Infostud.
INVESTITOR: Američka kompanija Ball Packaging uložiće u svoju fabriku u Zemunu 25 miliona evra i zaposliti još sto radnika.
HEKTAR: Kompanija Nelt platila je 3,6 miliona evra za zakup nešto više od jednog hektara zemljišta u Kragujevcu na kojem namerava da izgradi stambeno-poslovni kompleks površine 60.000 kvadrata.
AKCIJE: Bambi Banat i Imlek počeće da otkupljuju sopstvene akcije na Beogradskoj berzi da bi sprečili poremećaje na tržištu hartija od vrednosti.
SARMA: Prema istraživanju agencije Media Galup, najomiljenije jelo u Srbiji je sarma (68 odsto od hiljadu ispitanika), zatim praseće pečenje (61 odsto), pa ćevapi, pljeskavice, gibanice, pasulj, ajvar, kajmak, proja, burek itd.
Anketa »Vremena«: Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
DOBITNICI: Svi koji su uspeli da prežive: izbore, obećanja, privatizacije, razočaranja, stresove, frustracije, šikaniranja, nipodaštavanje i sve one teške i ružne stvari koje su činjene njima lično, a i državi – i da ostanu živi i zdravi.
GUBITNICI: Svi koji su verovali da će preko noći, bez rada, doći do velikog bogatstva. Malom broju njih to je i uspelo. Gubitnici su, nažalost, i oni koji su zbog globalne politike prema državi izgubili radno mesto i dom.
DOBITNICI: Za razliku od ljudi koji su se obogatili preko noći, od lične imovine nemam ništa jer su i firma i kola koja vozim pod kreditima. Ipak, osećam zadovoljstvo i skače mi adrenalin kada vidim uspeh i kvalitet svog preduzeća i tima koji radi sa mnom. Poslovanje smo postavili tako da možemo da radimo bilo gde u svetu.
GUBITNICI: To je sada teško definisati, videćemo ih kada se budemo integrisali u EU.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!