Za 22 radna dana u martu, u RTGS-u i kliring sistemu Narodne banke Srbije realizovano je 16,2 miliona plaćanja u vrednosti 2,3 milijarde dinara
Poslovanje: Prvih sto dana prvog Peveca u Srbiji
U PONUDI PREKO 100.000 ARTIKALA: Sa odeljenja tržnog centra
Kompanija Pevec d.o.o. obeležila je 29. marta sto dana od otvaranja svog prvog Pevec prodajnog objekta u Srbiji. Tokom ovog perioda tržni centar Pevec, koji se prostire na 40.000 kvadratnih metara, zabeležio je više od 750.000 posetilaca koji su došli da se upoznaju sa bogatom ponudom od preko 100.000 artikala razvrstanih u 32 kategorije. „Već sada možemo sa ponosom da kažemo da smo za kratko vreme stekli veliki broj zadovoljnih kupaca koji nas svakodnevno posećuju. Pošto je naša ideja bila da omogućimo potrošačima da sve nađu na jednom mestu, u centru se nalazi i 25 lokala (banka, menjačnica, galerija, knjižara, butici, parfimerija), uz hiljadu parking mesta, kao i igraonica za decu, restorani i kafići. Tu su odeljenja robe široke potrošnje, građevinskog materijala, keramike i sanitarija, odeljenje bele tehnike, TV i video uređaja i nameštaja, u ponudi imamo i odeljenja sa opremom za automobile, bicikle, sport i alate. Najveću posećenost imaju vrtni centar, prehrana, alati, tehnika, domaćinstvo i građevina“, istakao je Dragan Malinović, koordinator prodajnog objekta Pevec u Beogradu. Inače, dugoročni plan ove kompanije je izgradnja jednog prodajnog objekta u Novom Beogradu, a potom i širenje trgovina po celoj Srbiji.
Izvoz: U Evropu preko Slovenije
Srpski brend Gorki list, koji u svojoj robnoj grupi na domaćem tržištu (prema zvaničnim podacima Poslovne zajednice Vrenje) ima učešće od 90,14 odsto, od 24. marta proizvodi i štajersko preduzeće Bio-Sad iz Jakobskog
Dola. Proizvodnja Gorkog lista u Sloveniji vrši se u pogonima koji zadovoljavaju najviše standarde kvaliteta. Planirani obim proizvodnje do kraja 2009. je tri miliona litara a procene su da će u sledećih pet godina porasti na devet miliona litara godišnje. U Sloveniji je pored Gorkog lista dobro poznata i Voda Voda, koju je takođe sa svojim timom saradnika kreirao vlasnik oba brenda Vojin Đorđević. „Za proizvodnju Gorkog lista u Sloveniji smo se odlučili zbog
NOVE VREDNOSTI: Živorad Vasić
nastupa na evropsko tržište, jer je iz države članice EU to lakše nego iz Srbije“, rekao je Đorđević.
Turizam: Continetal, zvanični hotel Univerzijade
Continental Hotel Beograd potpisao je 2. marta ugovor sa Univerzijadom 2009. i tako postao zvanični hotel najveće sportske manifestacije u ovoj godini. U hotelu će boraviti čelni ljudi iz organizacije Univerzijade, članovi Međunarodne asocijacije za univerzitetski sport i važni gosti iz inostranstva. Continental Hotel Beograd ispunjava standarde sa „pet zvezdica“ i već 30 godina je lider u turističkoj ponudi Srbije. Hotel od juna 2008. posluje u sastavu Delta Holdinga. Promena vlasnika donela je novu filozofiju poslovanja koja glasi „Vrednost za vaš novac“. „Beogradski hoteli dosta su skuplji od onih u regionu. Mi smo znatno snizili cene noćenja, restoranskih usluga i pružili razne povoljnosti prilikom iznajmljivanja kongresnih i prijemnih sala“, istakao je Živorad Vasić, direktor Continentala. Hotel raspolaže sa 415 soba i 30 apartmana, dok osam banket i konferencijskih sala predstavljaju idealno mesto za organizovanje skupova.
Jubileji: Četvrt veka „Hemofarm pressa“
Interne novine Hemofarm koncerna, „Hemofarm press“, obeležile su četvrt veka postojanja. Prvi fabrički „Informator“ pojavio se 5. aprila 1984. Preduzeće je već tada vodio Miodrag Babić, koji je uposlene u početku iznenađivao i zbunjivao inovacijama, među kojima je bilo i osnivanje fabričkog glasila. Prvi redakcijski odbor sačinjavali su Mirjana Topalović, Atila Kiš i Gordana Lazić-Velovan, koja je, od prvog broja do danas, glavni i odgovorni urednik. Povodom 25 godina izlaženja, štampan je jubilarni broj.
Ponuda: Novi NAV Express
Sva mala i srednja preduzeća u Srbiji imaju priliku da po promotivnim cenama nabave Microsoft Dynamics NAV Express, poslovni informacioni sistem prilagođen njihovim potrebama, nastao kao derivat Microsoftovog ERP rešenja Dynamics NAV, koji koristi preko sto firmi u Srbiji. Promotivna ponuda za verziju 5.0 trajaće do 25. maja i podrazumeva cene paketa niže i za 25 procenata. Dynamics NAV Express omogućava efikasno vođenje poslovanja malih i srednjih preduzeća, kao i u odeljenjima velikih kompanija. Sadrži najvažnije module za upravljanje preduzećem i omogućava trenutni uvid u finansijske pokazatelje, stanje u magacinu i prodaji ili u rad zaposlenih.
Banke: Značajan korak u pravcu stabilnosti
Piše: Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke
Krajem marta u Beču je uspešno okončan sastanak koji je od izuzetnog značaja za finansijsku stabilnost Srbije. Pod pokroviteljstvom MMF-a, zajedno sa predstavnicima NBS-a, Ministarstva finansija Vlade Srbije, evropskih finansijskih institucija i predstavnika komercijalnih banaka koje posluju u Srbiji i njihovih matica, postignuto je nekoliko važnih zaključaka. Najpre, još jednom je konstatovano da je bankarski sistem u Srbiji veoma stabilan, a da su se banke čije su matice u inostranstvu do sada ponašale odgovorno. Finansijski paket, koji je MMF odobrio Srbiji, predstavlja suštinski važan element za održavanje makroekonomske aktivnosti u zemlji, pogotovo u pogledu održavanja stabilnosti kursa dinara (po principima istovetnim dosadašnjim). Banke matice su na sastanku naglasile da će nastojati da nivo svojih plasmana u zemlji, bilo da je reč o lokalno plasiranim ili cross border kreditima, održe na nivou s kraja 2008. Ono što je posebno važno napomenuti je da komercijalne banke nisu ovim dogovorom preuzele obavezu da restrukturiraju finansijske obaveze svojih klijenata iz privrede ili stanovništva, nego da nivo izloženosti prema Srbiji ne bude smanjen. Naravno, banke mogu da razmatraju pojedinačna restrukturiranja svojih kredita, ali to nije deo usaglašenog paketa.
Raiffeisen International i Raiffeisen banka, kao najveći kreditor u Srbiji, sa zadovoljstvom su prihvatili zaključke sastanka, iskazujući privrženost dugoročnom razvoju bankarskog sistema Srbije, kao i celokupne privrede. Takav razvoj biće moguć samo ukoliko svi akteri na ekonomskom i finansijskom polju odgovorno preuzmu svoj deo definisanih obaveza i realizuju ih u skladu sa dogovorom.
Poslovno geslo: Upravljati događajima
Piše: Ivana Veselinović, generalna direktorka Luke Beograd
Dugogodišnje lično i profesionalno iskustvo pokazali su mi da preduslovi uspeha jesu ideje, znanje i ambicije, ali nisu dovoljni. S obzirom na to da je put do realizacije uvek dug, sa puno izazova i prepreka, koje neretko mogu da pokolebaju i dovedu u pitanje započeto, mislim da su upornost i istrajnost od presudnog značaja za uspeh. Takođe, trudim se da projekat, tj. njegovu realizaciju, osmislim tako da predvidim i potencijalne probleme i da maksimalno upravljam događajima koji će uslediti. Na ovaj način spremna sam za neophodne promene, a poslovne poteze prilagođavam novonastalim uslovima bez velikog gubitka energije i vremena.
Extreme
MANJE: Broj kreditnih kartica u Srbiji u prva dva meseca 2008. smanjen je za 14.232 ili na ukupno 1.169.528.
BANKROT: Stečajni sudija doneo je rešenje o bankrotstvu Hemijske industrije PKS Lateks HCL iz Čačka, čime je završena neuspešna privatizacija od strane Božidara Lakićevića iz Frankfurta, a oko 250 radnika ostalo je bez posla.
Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
Aleksandar Toković, direktor Republičkog centra za talente: Neki su kupili srce i dušu privrede
DOBITNICI: Najveći u tranziciji su oni koji su imali priliku da uz obezbeđenu finansijsku i političku podršku za male pare kupe srce i dušu srpske privrede, stvarane godinama i generacijama.
GUBITNICI: Najveći gubitnici u tranziciji su radnici koji su ostali bez fabrika, seljaci bez poljoprivrede i omladina bez budućnosti…
Ružica Vajdić, menadžerka RV Commercea, Novi Sad: Najveći gubitnici su žene
DOBITNICI: Najveći dobitnici su srpski tajkuni koji su stekli kapital pod sumnjivim okolnostima. Na duži rok, dobitnici će biti mladi koji ulažu u znanje.
GUBITNICI: To su definitivno žene. Zbog retradicionalizacije društva žene su marginalizovane u svim sferama: na tržištu rada, u društvu, politici i javnosti. Otuda žene podnose i najveći teret tranzicije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!