Uprkos očekivanjima, informacija o nacističkim grupama koju su izdali policija i Odbor za bezbednost Skupštine Vojvodine, nije izazvala nimalo panike u redovima prozvanih grupa i organizacija. Umesto da pobegnu u mišje rupe, oni su reagovali blagim i podrugljivim komentarima, a na nacističkim internet forumima čitava stvar izazvala je manje pažnje od, recimo, hapšenja Ante Gotovine
Da je neke pravde, MUP Srbije i Odbor za bezbednost Skupštine Vojvodine morali bi da dobiju kakvo-takvo priznanje. Dotičnima je, naime, uspelo da u oštroj konkurenciji pronalazača tople vode i rupa na saksiji, zauzmu jedno od prvih mesta – ako ništa drugo, ono bar za mesec decembar. Posle novembarske (krajnje ekspeditivne) akcije hapšenja pripadnika nacističke organizacije Nacionalni stroj, MUP i gorepomenuti odbor su 10. decembra otišli korak dalje i „izdali zajedničku informaciju o delovanju neonacističkih organizacija u Vojvodini“. Tu se, kako su preneli mediji, „izričito navode organizacije Nacionalni stroj, skinhedi, Krv i čast i Rasni nacionalisti, rasonalisti“, dok je organizacija Obraz svrstana u klerofašističke. Iako pritom nije precizirano „brojno stanje“ neonacista i rasista u Srbiji i Vojvodini, detaljno je opisano za šta se oni zalažu, gde se okupljaju, šta rade, kako se oblače.
Stvar bi izgledala izuzetno ozbiljno da nije reč o „informaciji“ koju već godinama znaju ako ne vrapci a ono bar kompjuterski pismeni građani Srbije. Zbog svega toga, nije ni čudo što je vest najmanje uzdrmala one na koje se zapravo i odnosi: pripadnike ove ili one neonacističke, klerofašističke, hrišćansko desničarske… organizacije.
ĆUTANJE PROZVANIH: Iako je većina posednika „informacije“ verovatno seirila zbog početka „konačnog obračuna“, ovdašnji neonacisti mirno su nastavili sa svojim uobičajenim aktivnostima. Tog 10. decembra, jedna od tema na njihovom internet forumu bila su aktuelna politička zbivanja, incidenti s Romima i prilično ozbiljna rasprava o tome da li bi nacističku zastavu trebalo uzeti za zajednički barjak svih nacionalsocijalistički osvešćenih – jedna strana zastupala je tezu da je to „ipak nemačka zastava“, dok su je drugi okvalifikovali kao „svetu“, tj. onu pod kojom se vodila borba za primat arijevske rase (u koju, navodno, spadaju i Srbi). Priča o „informaciji“ bila je svedena na uzgredne komentare lišene bilo kakve panike i poziva na borbu: jedina dva primećena izuzetka bili su pripadnici organizacije Obraz i persona koja se na najpopularnijem nacističkom forumu predstavlja kao „Lukaskins“. Na svom internet sajtu Obraz je reagovao saopštenjem „Gde im je obraz?“, u kojem navodi već poznate pitalice (tipa: „Da li nas kleveću i proganjaju zbog toga što hoćemo da Srbija bude srbska i domaćinska, a rasčerečena i opljačkana?!“) i poruku da će „uz Božiju pomoć, srbski Obraz pobediti“. S druge strane, pomenuti „Lukaskins“ pozvao je svoje istomišljenike da prilikom usvajanja najavljenog zakona odu do Skupštine Vojvodine da „tamo popričamo s njima i da im malo iskažemo svoje ciljeve“, ali i upozorio da „moramo biti pametni tako da malo ulepšamo naš plan i program da bi mogli dalje da delujemo kako valja“. Najbolja ilustracija mirnoće prozvanih grupa možda je ipak podatak da je do zaključenja ovog broja „Vremena“ (utorak, 13. decembar), broj komentara na „Hajku u Vojvodini“, kako je čitava priča naslovljena, bio skoro duplo manji od komentara na vest o hapšenju Ante Gotovine.
O čemu je tu zapravo reč? Ukratko, reč je o tome da je MUP Srbije za stvaranje famozne informacije odvojio najviše sat svog dragocenog vremena, tj. da u njoj ne može da se nađe ništa što „običan“ građanin već nije mogao da vidi hiljadu puta: sajtovi Obraza, Krvi i časti, Rasnih nacionalista već dugo postoje, dostupni su svima i na njima se nadugačko i naširoko objašnjavaju nalazi koje su MUP i pokrajinski Odbor za bezbednost tako slavodobitno obznanili. Svakom agilnom nacionalsocijalisti zbog toga nije preostalo ništa drugo izuzev da se smeje, duhovito komentariše i iznese tezu kako će sve to ipak biti dobar marketinški potez. Ili, kako je to sažeo izvesni „Vojvoda Stepa“ na pomenutom forumu: „Ovaj spisak ili bolje reći priprema za spisak nacista može samo da koristi nacionalistima i organizacijama koje su pobrojali. Verujem da će sa nastavkom i pojačanjem represije sigurno doći do bolje saradnje između svih nacionalističkih organizacija i da će dolaziti i do zajedničkih nastupa i bolje organizacije. Ovo je super reklama jer sad su svi čuli za ove grupacije, ljudi su znatiželjni i biće dosta novih i dosta onih koji će stati na našu stranu.“
VIŠAK REČI: No, sve bi to još nekako i moglo da se proguta, da nije bilo zaista spektakularnog dela informacije koji je objavio novosadski „Građanski list“. Naime, pored pomenutih, vrapcima znanih podataka, MUP je najpre saopštio kako je identifikovan učesnik internet foruma pod nadimkom „Kajzer sose“, koji se oglašavao kao „informativna služba Nacionalnog stroja“. Osim toga, isti taj MUP naveo je da je policajcima „veoma teško da identifikuju lica koja ostavljaju poruke po nacističkim internet forumima, kao što su, na primer, spisak Jevreja u Srbiji s adresama stanovanja i slično“. „Članovima Nacionalnog stroja, skinhedsima i Krvi i časti posebna je pogodnost što se serveri tih međunarodnih organizacija nalaze u Americi. Samom tom činjenicom oni su na neki način zaštićeni, izazivaju i rugaju se pripadnicima policije i javnom tužilaštvu da su nesposobni da ih lociraju“, objašnjeno je iz Ministarstva.
Čak i oni najdobronamerniji mogli su posle ovoga da se pitaju: „Šta im je sve to trebalo?“ Kao prvo, identifikovati tamo nekog forumaša, posebno ako je reč o pripadniku organizacije čiji su članovi masovno hapšeni (pa, samim tim, bili dostupni za detaljna propitivanja) zaista ne izgleda kao bogzna kako težak posao. Osim toga, reći da je neki posao „veoma teško“ obaviti isto je što i unapred priznati poraz. Kao veliko finale, vajkati se zbog toga što ti se po tamo nekim forumima neko ruga, zaista je nedostojno bilo kog državnog organa, a najmanje policije. Rugaju vam se? Sram ih bilo, zaista… Nije ni čudo što se na nacističkom internet forumu već pomenuti „Vojvoda Stepa“ zapitao kako bi to bilo kad bi Skotland jard i britanski parlament izašli sa saopštenjem u kome se žale da im se neko ruga. „Ili, zamislite FBI da napiše: ismevaju nas na internet forumu.“
Kao da sve ovo nije bilo dovoljno, 12. decembra oglasio se predsednik vojvođanske skupštine Bojan Kostreš najavom da će „tražiti zabranu Otačastvenog pokreta Obraz“. U razgovoru za „Građanski list“ on je objasnio da je reč o registrovanoj organizaciji i da stoga „može biti tražena njena zabrana“. Na prvi pogled, vest koja bi mogla da obraduje svakog. Već na drugi, čitava stvar zvuči krajnje apsurdno ili kao ono što se obično naziva „prikupljanjem političkih poena“. S jedne strane, širenje rasne i nacionalne mržnje odavno je zabranjeno, a Obraz (koji tu mržnju širi) postoji već čitavu deceniju. Za zabranu je bilo mnoštvo prilika, a odabir baš ovog trenutka mogao bi da rezultira još čvršćim okupljanjem nacističkih i klerofašističkih grupacija. S druge strane, jasno je da najava zabrane tu istu zabranu može samo da oslabi: pretnja zabrane obraz-ovcima i ostalima daje dovoljno vremena da se pregrupišu i pripreme. No, ono što je u čitavoj stvari najapsurdnije jeste što zabrana Obraza ne bi zapravo ništa promenila. Prema rečima upućenih u ovdašnju nacističku i klerofašističku scenu, organizacije pobrojane u „informaciji“ uglavnom okupljaju iste osobe – članstvo u jednoj, nikako ne iskuljučuje pripadnost drugoj – tako da će aktivnosti Obraza jednostavno preuzeti neka organizacija koja nije registrovana i koja, kao takva, nije ni zabranjena. Uostalom, zabrana Obraza u Vojvodini ne podrazumeva i njegovu zabranu u drugim delovima Srbije.
Kad se sve sabere i oduzme, čini se da je u samo dva dana učinjeno više pogrešnih koraka, koji svim zainteresovanima prenose jasnu poruku da za srpske neonaciste nema zime. Tu je informacija u kojoj ničega novog nema; tu je objašnjenje MUP-a kojim se zapravo priznaje nemoć; tu je zabrana koja je najavljena, umesto da je realizovana. Istina, čak i takva informacija, čak i takvo objašnjenje, čak i takva najava, zaista predstavljaju korak napred u odnosu na dosadašnje ćutanje nadležnih i ignorisanje svega što im se događalo pred nosom. Uglavnom su ćutali kad su usred Beograda ubijani Romi. Uglavnom su ćutali kad su na beogradskim ulicama prebijani homoseksualci. Uglavnom su ćutali kad se na svima dostupnom sajtu pravila lista viđenijih Jevreja. Uglavnom su ćutali i uglavnom ćute kad se ovaj ili onaj političar usudi da javno prebrojava krvna zrnca nekog svog protivnika.
Sada su, dakle, progovorili. Samo po sebi, to je za svaku pohvalu. Ipak, čini se da bi još bolje bilo da su i dalje ćutali. Ćutali i delali. Za promenu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
