Dan vojske koja formalno više ne postoji obeležen je predajom raporta komandanta Trećeg pješadijskog puka Oružanih snaga Bosne i Hercegovine (OS BiH) brigadira Milana Radojčića predsedavajućem Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku. Od kad su se vojske dva entiteta spojile u zajedničke OS BiH Treći pješadijski puk baštini tradiciju Vojske Republike Srpske. Pored Dodika svečanosti su prisustvovali predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine RS Nedeljko Čubrilović, premijer Radovan Višković, ministri, narodni poslanici i gosti iz Srbije: ministar vojni Aleksandar Vulin i načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović. I taman kad bi se (logično) pomislilo da je Vulin u Kasarni „Kozara“ u Banjaluci napravio nekakav belaj, ipak je za zapaljive izjave bio zadužen Milorad Dodik.
Naime, Dodik je najavio da će dogodine na istoj svečanosti vojnici Trećeg pješadijskog puka biti obučeni u uniforme Vojske RS: „Nabavićemo uniforme Vojske Republike Srpske, ove svečane, ali imaju i ove ratne. Više od polovine onog stroja biće obučeno u uniforme Vojske Republike Srpske, a jedan deo biće obučen u uniforme Trećeg pješadijskog puka da se vidi kontinuitet, i to ja ne mislim da bi mogao da bude problem. Ukoliko bude problem, mi ćemo za Dan vojske u ovom kapacitetu naći destinaciju gdje hoće, ali ovo je naša kasarna.“ Još je dodao da „vojska RS živi u srcima i dušama Srba, te da će uvijek biti sposobni pripadnici Trećeg pješadijskog puka Oružanih snaga BiH da brane slobodu RS i njenog naroda“, kao i da je, što se njega tiče, komanda Puka u Banjaluci.
KO JE KOME NADLEŽAN
Očekivano, reakcije na ovu pomalo konfuznu Dodikovu izjavu stigle su iz Sarajeva, ali i regiona. Predsednik Naše stranke Predrag Kojović izjavio je da se Dodik „ovaj put igra vatrom više nego ikad“ i da je „uniforma Vojske Republike Srpske jasan znak neprijateljstva prema BiH. S tom uniformom povezana su najstrašnija sjećanja, na genocid i na druge stravične zločine. Nemoguće bi bilo prihvatiti njihov povratak.“
Slično misli i nekadašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor: „Dodik poziva da se obuku uniforme vojske RS. Uz koje se vežu najstrašnija sjećanja na rat i genocid.“ Nadovezuje se i član Glavnog odbora Saveza antifašista Srbije Zlatoje Martinov: „Dodik je glavni remetilački faktor na Balkanu. Nažalost, dobija podršku u Beogradu. Vučić se vraća nacionalizmu, počeo da zove ne samo Dodika već i Mandića iz Crne Gore, fali još samo Pupovac pa da krene kuknjava o ugroženosti Srba svuda i na svakom mestu.“
Dodikov hrvatski kolega u Predsjedništvu Željko Komšić najavio je će ponovo podneti krivičnu prijavu protiv predsedavajućeg: „Prije nekoliko godina, zbog slične Dodikove namjere vezane za OS BiH, podnio sam krivičnu prijavu zbog počinjenog krivičnog djela kvalifikovanog kao pokušaj izazivanja pobune u OS BiH. Naše pravosuđe je, koje su tada podržali stranci, odbacilo tu krivičnu prijavu, mada su svi nezvanično tvrdili kako postoje elementi krivičnog djela.“
Ostajući dosledan svom političkom stilu, Milorad Dodik nije pokazao da ga ovakve kritike imalo uzbuđuju. Već koji dan kasnije pojasnio je šta je mislio na svečanosti u Banjaluci 12. maja: „Taj dan pripada emocijama i sjećanju na Vojsku Republike Srpske.“ I dodao: „U Zakonu piše da Treći pješadijski puk baštini tradiciju Vojske Republike Srpske. Šta bi bila tradicija nego sve to o čemu smo govorili? Komšić ima pravo na tužbu, vidjećemo.“
Na pitanje da li je tražio saglasnost za uniforme od Ministarstva odbrane, Dodik je odgovorio: „Meni su objasnili pravila da Puk ima pravo na pukovsku uniformu. Šta je tu problem? Što će meni saglasnost Ministarstva odbrane? Ja sam njima nadležan, nisu oni meni. Ja sam taj koji je vrhovni komandant, nisu oni.“ Naglasio je da je opredeljenje da uniforma bude crveno-plava i dodao: „Uzećemo, postrojićemo se, obučemo jedan dio ljudi, stavićemo na stadion Borca i obilježićemo. Hoćete nam i to zabraniti? Nećete, naravno. Kakva je ovo sad galama odjednom? Galama se nije stišala, Željko Komšić je podneo krivičnu prijavu, a pet dana nakon svečanosti u Banjaluci Milorad Dodik je u Sarajevu izjavio da postoji snimak bivšeg člana Predsjedništva Bakira Izetbegovića koji je u Zenici postrojavao vojnike u uniformama Armije BiH i da na to niko nije reagovao.“ Zatim je Dodik naglasio: „Nadao sam se da ću danas Željku Komšiću reći sve što imam o njegovoj krivičnoj prijavi, i žao mi je što se nije pojavio. Tako da nisam imao priliku, pa čekam sljedeću.“
SEĆANJE NA PAKAO
Oružane snage Bosne i Hercegovine kao zajednička vojska postoje od 2006, kada su u njihov sastav ušle Vojska Federacije Bosne i Hercegovine i Vojska Republike Srpske, čime su entitetske vojske prestale da postoje. U formaciji OS BiH postoje tri pešadijske brigade i po jedna brigada za taktičku podršku i ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu. Podeljene su po nacionalnom ključu, tako da su komande pešadijskih brigada u Čapljini, Tuzli i Banjaluci, a u okviru svake brigade postoje tri pešadijska bataljona – pogađate: srpski, hrvatski i bošnjački. Formirana su i tri pešadijska puka, koji u suštini i nisu prave vojne formacije i čija je jedina uloga da baštine tradiciju triju nacionalnih vojski nastalih onda kad je počeo rat u Bosni i Hercegovini 1992.
Bilten Ministarstva odbrane BiH iz 2012. donosi izveštaje sa tri svečanosti kojima je obeležena 20. godišnjica od osnivanja ratnih vojski: Hrvatskog vijeća obrane osnovanog 8. aprila ‘92. čiju tradiciju baštini Prva pješačka (gardijska) pukovnija OS BiH, Armije BiH nastale 15. aprila ‘92. na šta uspomenu čuva Drugi pješadijski (rendžerski) puk OS BiH i Vojske Republike Srpske formirane 12. maja ‘92. i danas oličene u već pomenutom Trećem pješadijskom (Republika Srpska) puku OS BiH. Ti pukovi nemaju operativne ni administrativne nadležnosti. Komande pukova su personalno popunjene sa manje od deset lica i bave se ceremonijalnim i drugim aktivnostima, kao što su upravljanje muzejom puka, priprema, istraživanje i negovanje istorije puka, objavljivanje biltena, čuvanje kulturno-istorijskog nasleđa puka, davanje uputstava o održavanju posebnih svečanosti i vođenje oficirskih, podoficirskih i vojničkih klubova. Bilten takođe navodi: „O značaju i aktivnostima pješadijskih pukova dovoljno govori podatak da je u 2011. godini ministar odbrane donio 152 odluke kojima je odobrio angažiranje resursa Oružanih snaga BiH (objekata, materijalno-tehničkih sredstava i personala) za podršku pukovskim aktivnostima, najčešće podrška i počast prilikom obilježavanja značajnih događaja i datuma.“
Drugim rečima, kad neki od pukova želi da organizuje kakvu svečanost i da postroji vojsku, mora od ministarstva da dobije odobrenje da se angažuju profesionalni vojnici iz neke od pešadijskih brigada. To znači da u stroju u Mostaru pored Hrvata stoje i Srbi i Bošnjaci, u Tuzli pored Bošnjaka, Hrvati i Srbi, a verovatno je pred Dodikom ovog maja stajalo i nekoliko desetina Bošnjaka i Hrvata. Ironično je što ti mladići i devojke, koji su verovatno jedva bili rođeni kad je počeo krvavi rat u Bosni i Hercegovini, postrojeni u stavu mirno zajedno baštine tradiciju triju vojski u kojima su bili njihovi očevi i koji su se međusobno žestoko, nepokolebljivo i hrabro tukli. Šta imaju da baštine? Bitke na Majevici, Ozrenu, Kupresu, Glamoču, Igmanu, na brdu Žuč kod Sarajeva koje svojim imenom savršeno opisuje pakao borbi. Branili su se Bihać, Doboj, Sarajevo, Goražde, Brčko, Kladuša, Vozuća… Palila su se sela, rušile džamije, Stari most u Mostaru… Ubijalo se na Markalama, u Lašvanskoj dolini, na Kazanima, u Prijedoru, Kravici, Čemernu i u najstrašnijem zločinu od svih – Srebrenici. Stalo je kad su se stranci umešali, a očevi umorili.
Dok je trajala politička pometnja šta je Milorad Dodik rekao, šta je time mislio i kako je Željko Komšić uzvratio, u medijima je sasvim nezapaženo prošla vest da je dva dana posle proslave Dana Trećeg pješadijskog puka, na jednoj drugoj svečanosti, u vojnoj bazi Butmir u Sarajevu, brigadni general Gabor Horvat posle 13 meseci predao dužnost načelnika štaba EUFOR-a brigadnom generalu Laslu Sabu. EUFOR je evropska oružana formacija stacionirana u Bosni i Hercegovini koja je nasledila slične i veće međunarodne vojske SFOR i IFOR koje od primene Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. čuvaju mir građana ove države. Prilikom predaje dužnosti general Horvat je posebno naglasio: „Za mene je ovo bila fantastična misija istraživanja, ogromne količine iskustva, dosta posla i puno prijateljstva, vojničkog drugarstva i radosti u isto vreme.“