foto: srđa stevanović / fonetKakvi su to poslovi dogovarani na fotografijama Aleksandara Vučića, Mohameda Dahlana i Adhama Aboa Madalale? U čemu predsednik jedne države može da sarađuje sa licem koje je na Interpolovoj poternici? Zašto se hapse ljudi koji ukažu na kriminal Vučićeve vlasti, a Vučić pije u društvu lica s međunarodne poternice? Povodom čega Vučić putuje sa Madalalom avionom? Gde putuju? Zašto putuju? Koje to važne državne poslove Vučić sa njim ima
Godinama se pitamo kako su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati postali najbliži partneri Vučićeve vlasti. Ko to ima korist od, evo ispostavilo se posle toliko godina, štetnih ugovora Er Srbije sa Ethadom, „Beogradom na vodi“, Al Dahrom, davanja 200 hektara najboljeg beogradskog zemljišta arapskim partnerima?
Tek skandalozno hapšenje hrabrog uzbunjivača Aleksandra Obradovića iz valjevskog Krušika otvorilo je osnovanu sumnju da su svi ti ugovori zapravo lične kombinacije Aleksandra Vučića, ministra Nebojše Stefanovića i njegovog oca Branka i da su im samo paravan za ključni dil. A to je organizovani kriminal trgovine oružjem. Štetan je za državu, štetan je za naše fabrike namenske industrije, štetan je za naše građane, ali je koristan za nekoliko srpskih porodica.
Kao najprepoznatljiviji među njima, obeležen je vrh Srpske napredne stranke – Vučić, njegov ministar Nebojša i otac Branko Stefanović. Međutim, jasno je da ni to nisu mogli sami.
Poslednjih dana više uzbunjivača ukazalo nam je na sumnjive avione koji utovaruju robu prekrivenu zelenom čojom i ciradom koja nesumnjivo – kako tvrde – oružje a prevozi se iz Kargo magacina Aerodroma „Nikola Tesla“. Ali ne po zakonu. Na takozvanoj TEG deklaraciji može se videti oznaka Etihada u zaglavlju, ali i VIP oznaka, što bi značilo da je pošteđena svake kontrole.
Uzbunjivači su nam skrenuli pažnju i na još dva lica za koja imaju osnovanu sumnju da su ključna u ovom lancu organizovanog kriminala trgovine oružjem. Obojica Palestinci i obojica sada žive u Beogradu. Ta lica, ukazuju uzbunjivači, predstavljali su se kao važni poslovni posrednici Vučića sa UAE i Saudijskom Arabijom, najpre u štetnom ugovoru Er Srbije sa Etihadom, i da su čak lično prisustvovali potpisivanju glavnog ugovora u Vučićevoj kući u Jajincima, a slikanje sutradan je bila samo predstava za javnost.
Prvi Palestinac je relativno poznat našoj javnosti – Mohamed Dahlan, bivši šef palestinske tajne službe, a danas lice s Interpolove poternice, koji je dobio i srpsko državljanstvo i nesmetano živi u vili na Dedinju.
Drugi čovek je nepoznat javnosti. Međutim, uzbunjivači ukazuju da je on zapravo glavni čovek iz senke za sumnjivu trgovinu oružjem sa Arapima. Reč je o Adhamu Abou Madalali. Reč je o najbližem Dahlanovom saradniku koji je bio prvi ambasador Palestine u Crnoj Gori, a takođe živi u Beogradu.
Zato Aleksandra Vučića javno pitam, a istovremeno tražim i odgovore od tužilaštva:
Kakvi su to poslovi dogovarani na ovim fotografijama Vučića, Dahlana i Madalale? U čemu predsednik jedne države može da sarađuje sa licem koje je na Interpolovoj poternici? Zašto se hapse ljudi koji ukažu na kriminal Vučićeve vlasti, a Vučić pije u društvu lica s međunarodne poternice? Povodom čega Vučić putuje sa Madalalom avionom? Gde putuju? Zašto putuju? Koje to važne državne poslove Vučić sa njim ima?
I ključno, na kraju. Da li će zbog profitera trgovine oružjem od Vučića, Stefanovića do ostalih stradati naša zemlja i naši ljudi? Ako ovih dana čitamo gde je sve završilo srpsko oružje, veoma me je strah da smo svi mi samo taoci profitera Vučića i Stefanovića i da sutra možemo biti meta nečije osvete jer su srpske granate bacane na nečije glave.
Jer sve što je korisno za Vučića i Stefanovića, ispostavi se da je štetno za Srbiju.
A ovo sve je krajnje ozbiljno i za našu sveukupnu nacionalnu bezbednost.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
U trenutku kada ovaj tekst nastaje Pionirski park puni se policijom i maskiranim muškarcima obučenim u crno i s misterioznim velikim torbama u kojima, prepostavljamo, ne nose napolitanke i južno voće. Ali čemu sve to?
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
