foto: srđa stevanović / fonet
Kakvi su to poslovi dogovarani na fotografijama Aleksandara Vučića, Mohameda Dahlana i Adhama Aboa Madalale? U čemu predsednik jedne države može da sarađuje sa licem koje je na Interpolovoj poternici? Zašto se hapse ljudi koji ukažu na kriminal Vučićeve vlasti, a Vučić pije u društvu lica s međunarodne poternice? Povodom čega Vučić putuje sa Madalalom avionom? Gde putuju? Zašto putuju? Koje to važne državne poslove Vučić sa njim ima
Godinama se pitamo kako su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati postali najbliži partneri Vučićeve vlasti. Ko to ima korist od, evo ispostavilo se posle toliko godina, štetnih ugovora Er Srbije sa Ethadom, „Beogradom na vodi“, Al Dahrom, davanja 200 hektara najboljeg beogradskog zemljišta arapskim partnerima?
Tek skandalozno hapšenje hrabrog uzbunjivača Aleksandra Obradovića iz valjevskog Krušika otvorilo je osnovanu sumnju da su svi ti ugovori zapravo lične kombinacije Aleksandra Vučića, ministra Nebojše Stefanovića i njegovog oca Branka i da su im samo paravan za ključni dil. A to je organizovani kriminal trgovine oružjem. Štetan je za državu, štetan je za naše fabrike namenske industrije, štetan je za naše građane, ali je koristan za nekoliko srpskih porodica.
Kao najprepoznatljiviji među njima, obeležen je vrh Srpske napredne stranke – Vučić, njegov ministar Nebojša i otac Branko Stefanović. Međutim, jasno je da ni to nisu mogli sami.
Poslednjih dana više uzbunjivača ukazalo nam je na sumnjive avione koji utovaruju robu prekrivenu zelenom čojom i ciradom koja nesumnjivo – kako tvrde – oružje a prevozi se iz Kargo magacina Aerodroma „Nikola Tesla“. Ali ne po zakonu. Na takozvanoj TEG deklaraciji može se videti oznaka Etihada u zaglavlju, ali i VIP oznaka, što bi značilo da je pošteđena svake kontrole.
Uzbunjivači su nam skrenuli pažnju i na još dva lica za koja imaju osnovanu sumnju da su ključna u ovom lancu organizovanog kriminala trgovine oružjem. Obojica Palestinci i obojica sada žive u Beogradu. Ta lica, ukazuju uzbunjivači, predstavljali su se kao važni poslovni posrednici Vučića sa UAE i Saudijskom Arabijom, najpre u štetnom ugovoru Er Srbije sa Etihadom, i da su čak lično prisustvovali potpisivanju glavnog ugovora u Vučićevoj kući u Jajincima, a slikanje sutradan je bila samo predstava za javnost.
Prvi Palestinac je relativno poznat našoj javnosti – Mohamed Dahlan, bivši šef palestinske tajne službe, a danas lice s Interpolove poternice, koji je dobio i srpsko državljanstvo i nesmetano živi u vili na Dedinju.
Drugi čovek je nepoznat javnosti. Međutim, uzbunjivači ukazuju da je on zapravo glavni čovek iz senke za sumnjivu trgovinu oružjem sa Arapima. Reč je o Adhamu Abou Madalali. Reč je o najbližem Dahlanovom saradniku koji je bio prvi ambasador Palestine u Crnoj Gori, a takođe živi u Beogradu.
Zato Aleksandra Vučića javno pitam, a istovremeno tražim i odgovore od tužilaštva:
Kakvi su to poslovi dogovarani na ovim fotografijama Vučića, Dahlana i Madalale? U čemu predsednik jedne države može da sarađuje sa licem koje je na Interpolovoj poternici? Zašto se hapse ljudi koji ukažu na kriminal Vučićeve vlasti, a Vučić pije u društvu lica s međunarodne poternice? Povodom čega Vučić putuje sa Madalalom avionom? Gde putuju? Zašto putuju? Koje to važne državne poslove Vučić sa njim ima?
I ključno, na kraju. Da li će zbog profitera trgovine oružjem od Vučića, Stefanovića do ostalih stradati naša zemlja i naši ljudi? Ako ovih dana čitamo gde je sve završilo srpsko oružje, veoma me je strah da smo svi mi samo taoci profitera Vučića i Stefanovića i da sutra možemo biti meta nečije osvete jer su srpske granate bacane na nečije glave.
Jer sve što je korisno za Vučića i Stefanovića, ispostavi se da je štetno za Srbiju.
A ovo sve je krajnje ozbiljno i za našu sveukupnu nacionalnu bezbednost.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
