Anatomija jednog rizika

U svega nekoliko dana pred neodržanu Povorku ponosa u Beogradu napadnuta su tri strana državljanina, od koji se jedan još bori za život. Pripadnici ultradesničarskih organizacija, „Obraza“, „Pokreta 1389“ i drugih, kao i deo navijača Partizana, Crvene zvezde i Rada nekoliko dana pred manifestaciju pretili su javno, putem medija, plakata kojima su izlepili grad i poruka na zidovima zgrada kao što su „Smrt pederima“, „Krv će Beogradom liti parade neće biti“ i „Čekamo vas“. Zbog velikih bezbednosnih rizika policija je organizatorima Povorke uručila rešenje o promeni mesta održavanja manifestacije s platoa ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu na Novi Beograd, plato ispred Palate Srbija ili na Ušću, u Parku prijateljstva.

Organizatori su odustali od održavanja Povorke, a u javnosti su se pojavile ocene da je država kapitulirala, a policija poklekla pred izgrednicima. Kakva su bila policijska saznanja o bezbednosnim rizicima i šta je sve moglo da se dogodi tokom Povorke ponosa, za „Vreme“ govori načelnik Uprave policije, general Mladen Kuribak. On u razgovoru navodi da je skup koji je trebalo da se održi 20. septembra u centru Beograda policiji prijavilo osam fizičkih lica, a ne neka organizacija. Ovih osmoro ljudi, kao organizatore Povorke i ispred organizacije Labris, poslednjih dana viđali smo pred kamerama na konferencijama za novinare i u televizijskim emisijama.

Povorku ponosa su, međutim, pre nego što su je ovih osmoro ljudi prijavili, pokušale da organizuju u dva navrata i pojedine organizacije. Najpre Gej strejt alijansa, a potom Kvirija, Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti. „Sa tom drugom grupacijom smo 11. avgusta održali sastanak na kom smo se upoznali s njihovim zahtevima i potrebama za organizovanje Povorke. Zamolili su nas da ukažemo na bezbednosne rizike kako bismo zajedno isplanirali kako da ih izbegnemo. Prof. dr Zoran Dragišić, koji je radio studiju izvodljivosti, bio je prisutan na sastanku i objasnio je da je skup veoma rizičan s čim smo se svi složili jer smo do istog zaključka došli na osnovu operativnog rada – analizirali smo šta se dešava na Fejsbuku, pisanje medija, javne nastupe ljudi iz tog miljea, saznanja do kojih smo došli preko Interpola i zahvaljujući drugim bezbednosnim službama, kao i na osnovu analiza prethodnih sličnih skupova koji su održani u drugim zemljama“, priča Kuribak.

Početkom septembra i Kvirija se povukla, a pojavljuje se ovih osam fizičkih lica: Dragana Vučković iz Labrisa, s kojom smo razgovarali o ovoj temi u prošlom broju „Vremena“, Jelena Vasiljević, Milica Đorđević, Marija Savić i drugi. „Oni su od policije tražili sve podatke koji ukazuju na mogućnost da bude ugrožena povorka. Najpre, mi smo na osnovu napisa po gradu znali da postoje subjekti koji pozivaju na sprečavanje povorke. Imali smo saznanja da će se navijači Partizana, Crvene zvezde i Rada ubaciti u povorku preobučeni u odeću kakvu nose ostali učesnici“, priča general Kuribak. On napominje da su organizatori Povorke tražili od policije da „otkloni sumnjiva lica“. „Ali, to može da bude svako. Policija po zakonu sumnjive može da identifikuje i legitimiše, ali u takvim slučajevima nema osnov za postupanje – ograničavanje kretanja.“

Kako se približavao dan kada je trebalo da bude održana Povorka, policija je dobijala sve više informacija o bezbednosnim rizicima, koji su uključivali polivanje učesnika Povorke benzinom, bacanje flaša i Molotovljevih koktela. Prema saznanjima policije, cilj izgrednika bio je da bukvalno zapale učesnike Povorke, da pljačkaju, ali i da napad prvenstveno usmere na policajce. „Organizatorima je dato rešenje i preporuka da ipak izmeste skup tamo gde bi policija mogla da smanji rizike. Ušće i plato ispred Palate Srbija lakši su za opservaciju i postupanje, pre svega jer nema stambenih objekata. Tako bi rizike sveli na minimum. Konkretizovali smo i dolazak i odlazak učesnika – dogovorili smo se da policajci u prstenovima obezbeđuju članove Povorke, od kojih bi prvi bio uz učesnike, sledeći prsten oko 150 metara dalje, a treći bi bio još širi. Trebalo je da bude angažovano 4500 policajaca i specijalnih snaga i to obezbeđivanje događaja koštalo bi oko 300.000 evra. Predložili smo da se nakon Povorke oni razilaze postepenim osipanjem. Ni u jednom trenutku nismo razmišljali o zabrani niti odlaganju manifestacije, već nam je sve vreme cilj bio da ona bude održana na bezbednom mestu“, priča Kuribak.

Povorka je otkazana 19. septembra, a policija je zabranila okupljanja u centru grada. „Država bi kapitulirala da nismo nagovestili bezbednosne rizike, da nismo upozorili građane. Pošto je Povorka otkazana, mi se nismo opustili, već smo nastavili aktivnosti. Preventivno prisustvo policije na ulicama pokazalo se kao najprofesionalniji deo posla. Tog 20. septembra u osam časova ujutro Miši Vaciću predočeno je da postoji zabrana okupljanja o kojoj smo javnost obavestili dan ranije. Na platou gde je trebalo da bude održana Povorka, umesto hiljade, bilo je svega petnaestak građana. Miša Vacić rekao je policajcima da samo sedi u kafiću, ali, kafić u tom trenutku nije radio. Podneli smo prijavu protiv njega, a tog dana bilo je okupljanja na još nekoliko lokacija u gradu. Mladen Obradović, koji je organizovao okupljanje ispred hrama Svetog Save, upozoren je da se po završetku liturgije ljudi raziđu. Ponovo su se okupili na Kalemegdanu, pa na Dorćolu kod crkve Aleksandra Nevskog. I Radojko Ljubičić iz Pokreta 1389 imao je Rešenje o zabrani javnog skupa. Kod tih lica pronađena su četiri topovska udara, dve baklje, jedan boks i različite palice.“ U Zmaj Jovinoj ulici, kojom je trebalo da prođe povorka, pronađena je gomila kamenja ofarbana u crveno koja je, ocenjuje naš sagovornik, mogla da stane u jedna građevinska kolica. U Nemanjinoj ulici, takođe na trasi, policija je našla šest džakova punih staklenih flaša i sada se utvrđuje da li i to ima nekakve veze s Povorkom.

Policija je očekivala, prema rečima generala Kuribaka, da će se tokom Povorke okupiti desetine hiljada ljudi koji bi pokušali da spreče njeno održavanje. Pozivani su iz svih krajeva Srbije, republika bivše SFRJ, ne samo navijači srpskih klubova već i bratskih klubova u susednim zemljama, ponajviše iz Grčke. „Evidentirano je tog 20. septembra povećano prisustvo stranaca u Beogradu. Ja sam tog dana bio na Kalemegdanu. Tamo je bilo stotine stranaca, i dosta ljudi koji govore ijekavicu“, dodaje Kuribak.

Na pitanje da li je policija mogla preventivno da deluje pre početka Povorke i ipak obezbedi uslove za njeno održavanje u centru grada, general Kuribak odgovara da pored policije postoje i drugi državni organi koji gone i daju ocenu da li je nešto krivično delo. „Policija radi ono što je u njenom opisnom zadatku. Tužilac treba da da nalog MUP-u da reaguje. Policija je tužiocu dostavila veliki broj informacija vezanih za ove događaje, a on odlučuje o kvalifikaciji dela.“ Naš sagovornik dodaje da izjave koje su se pojavile na plakatima, zidovima i u medijima kao što su „Spalićemo ih“, „Rasturićemo paradu“, „Prebićemo pedere“, nisu dovoljne da bi policija mogla da reaguje. Za njih je to indicija da može da se dogodi prekršaj ili krivično delo, koja nisu dovoljna za hapšenje.